Predrag Vujić,Goran Sivački

Odeću ovog srpskog brenda vole i u Splitu (FOTO)

MONDO je posetio jedno od uspešnih srpskih preduzeća koje pokušava da oživi tekstilnu industriju u Srbiji. Saznajte i šta o proizvodima kompanije "Tiffany" misle u susedstvu.

Odeću ovog srpskog brenda vole i u Splitu (FOTO) Foto: Mondo/Goran Sivački

Da za uspeh u tekstilnoj industriji nije dovoljno samo da znaš da šiješ, dokaz je porodično preduzeće "Tiffany" iz Čačka, koje je usvojilo savremene trendove u poslovanju i vođenju biznisa uz pomoć programa EU i Evropske banke za obnovu i razvoj i tako postala jedna od vodećih modnih brendova u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

"Kvalitet proizvoda. To je naš glavni adut. I poslovna logika da nam je potrošač na prvom mestu. Počinje od nas, ali mi slušamo glas potrošača kako bi dobio ono što želi", rekao je za MONDO vlasnik preduzeća "Tiffany" Boro Radoičić, ponosno pokazujući na plaketu koju je ova čačanska firma dobila 2019. godine, a na kojoj piše: "U konkurenciji 930 brendova iz cele Srbije, brend Tiffany je internet glasanjem potrošača postao dobitnik nagrade OMILJENI DOMAĆI BREND - MOJ IZBOR 2019".

Ova porodična kompanija osnovana je 1982. godine. Svoj brend registrovala je u Srbiji 1998. godine, a u Ženevi 2002. godine. Danas ima oko 130 zaposlenih.

"Mladi ljudi. Naš tim čine mladi, obrazovani ljudi i stalno radimo na njihovoj edukaciji, obukama, praćenju trendova", ponovio je Radoičić više puta tokom razgovora.

Tiffany, tifani, krojač, modna industrija, šivenje, tekstil Foto: Mondo/Goran Sivački Vladimir Radoičić, sin vlasnika kompanije "Tiffany"



Tekstilna industrija u nekadašnjoj Jugoslaviji bila je jedna od najjačih privrednih grana. Raspadom Jugoslavije, ali i nekim dodatnim faktorima, pre svega gubitkom velikog tržišta (istočna Evropa), ta industrija je bila pred izumiranjem. Ali, ova i još neka druga preduzeća su se izborile za svoje mesto pod suncem i našle su put do vernih potrošača. Danas odevne predmete ovog preduzeća, osim u Srbiji, mogu da kupuju i u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Sloveniji.

A da tamo ima vernih kupaca, svedoči i priča iz Splita. Kada je mušterija probala proizvod čačanske kompanije, oduševljeno je konstatovala: "Konačno nešto domaće a kvalitetno!". Na opasku trgovca da "nije baš domaće, jer je iz Srbije", dobio je odgovor: "Pa, da, domaće".

Ova anegdota dokazuje da kvalitet uvek ispliva i da bez obzira na široku, masovnu ponudu i "ofanzivu" inostranih robnih marki, i domaća mašta i pamet imaju šta da ponude.  

"Naše prozvode odlikuje kvalitetan, PRIRODNI materijal, kvalitetna izrada i jedinstveni dizajn, nešto što prati svetske trendove", kažu nam u čačanskom preduzeću, posebno naglašavajući da se kompletna proizvodnja obavlja u Srbiji - deo u "Tifaniju", deo u drugim firmama koje su specijalizovane za određene vrste odevnih predmeta.

Foto: Promo/Tiffany Production/Goran Čendić


Nije, međutim, bilo lako pozicionirati se i steći poverenje potrošača. Boro je krenuo u ovaj posao kao potpuni "ruki" (novajlija), ali je bio spreman da uči. Najpre je radio bedževe, preslikače na majicama, pa mu se pridružio brat i ušli su u tekstilnu industriju. Počeo je u sopstvenoj kući, sa samo tri zaposlena. Vremenom se posao širio, ali bilo je i teških dana.

"Imali smo krizni period u kompaniji, odnosno poteškoća u poslovanju. Kada je nastupila svetska ekonomska kriza, to se odrazilo i na našu privredu i na našu kompaniju. Investicije u periodu pre svetske ekonomske krize, prezaduženost u bankama, visoki troskovi poslovanja i pad prihoda imale su za posledicu poteškoce u odrzavanju likvidnosti. Ali do 2015. godine smo stabilizovali kompaniju i dostigli visok nivo likvidnosti. Obaveze prema državi, zaposlenima, dobavljačima I kooperantima redovno i na vreme izmirujemo. Obaveze prema bankama ne postoje. Investicije i proizvodnju finansiramo sopstvenim obrtnim sredstvima. Poslovanje firme pratimo na mesečnom nivou", kažu Radoičići.

Raspad bivše države, propast raznih privrednih grana, pa i tekstilne industrije i velikih sistema, za posledicu je imalo i nedostatak dobrog, obučenog kadra.

Boro Radoičić je, poput drugih u ovoj grani industrije, angažovao iskusne, one koji su radili u tim velikim društvenim preduzećima. Ali, ističe, to je kratkoročno.

Na duže staze potrebno je sistemsko rešavanje, kao i drugačiji pristup u obrazovnom delu.

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE

Uvidevši da preduzeća ne mogu pojedinačno u ovoj borbi, "Tiffany Production", zajedno sa firmama "Ivković doo Beograd" i "Jasmil doo Arilje" dolaze na ideju da grupišu kompanije iz istog sektora i 2010. godine registruju klaster modne i odevne industrije Srbije - FACTS. Klaster FACTS danas čini 21 privatno preduzeće i tri akademsko tehničko-stručne institucije Univerziteta Beograd i Novi Sad. Vizija klastera FACTS je da posluži kao vodeća organizacija podrške u jačanju opšte ekonomske konkurentnosti kompanija vezanih za modnu i tekstilnu industriju u celini, u celoj Srbiji.

Drugi korak bio je rad na reformi obrazovanja u tekstilnoj industriji. Nedostatak kadrova je "rak rana" mnogih privrednih grana. Tekstilna industrija nije izuzetak. Deficitarna zanimanja su: modelar odeće, tekstilni tehničar, modni krojač, mehaničar tekstilnih mašina... potom, dizajner i inženjer tekstilne tehnologije.

"Ušle su multinacionalne komanije koje imaju jake, obrazovne kadrove. Srbija je na tom polju potpuno zastarela. I kako se boriti sa tim? Zajedno sa Ministarstvom prosvete, Privrednom komorom, Zavodom za unapredjenje vaspitanja i obrazovanja, klasterom FACTS i nemačkom Organizacijom za ekonomsku saradnju (GIZ) definisali smo koji su to kadrovi potrebni tekstilnoj industriji i obrazovni program koji odgovara ovom vremenu", kaže Radoičić.

Prešlo se sa reči na dela.

"U Čačku već imamo treću generaciju profila modni krojač u Mašinsko-saobracajnoj školi po dualnom sistemu obrazovanja. Kompanije 'TIFFANY Production' i 'P.S. Fashion' su planirale da se uvede to odeljenje, školi smo dali kadar, jer ga nije bilo i zajedno sa lokalnom samoupravom I GIZ-om, opremili smo školu kabinetima i opremom. U sledećoj školskoj godini uvodimo dva nova profila: modelar odeće i modni tehničar", navodi vlasnik preduzeća "Tiffany".

Šta to, konkretno, znači za tu decu i kako ih privući da budu deo modne tekstilne industrije?

"Mi sa školom i sa učenicima potpisujemo ugovore o saradnji, tj. deci su obezbeđena sredstva za rad, instruktor-mentor, topli obrok, putni troškovi, minimalna cena rada im se plaća za sve vreme provedeno u firmi. Posle završetka školovanja, jedan broj učenika, koji je stekao dovoljno kvalifikacija da može odmah da uđe u proces rada, zaposliće se u 'Tifaniju' i drugim kompanijama tekstilne industrije, a lokalna samouprava i firma stipendira školovanje ambicioznijih đaka na visokim školama i  fakultetima", ističe Radoičić, koji je više puta tokom razgovara napominjao da su obrazovanje, edukacija i stalne obuke glavne vodilje kompanije "Tiffany".

U šivačkom delu kompanije, odnosno u direktnoj proizvodnji, ceo jedan red mašina namenjen je učenicima koji dođu na praksu. Njima je ostavljeno da sami smišljaju odevne predmete, koju će liniju da rade.

"Mladi su veoma važni i bez njih ne može da se napreduje. Zato se mi trudimo da im stvorimo uslove za kvalitetnu obuku", naglašava Boro Radoičić.

Tiffany, tifani, krojač, modna industrija, šivenje, tekstil Foto: Mondo/Goran Sivački



Vladimir Radoičić, koji će jednog dana, zajedno sa svojom braćom i njihovim suprugama i sestrom, odnosno pripadnicma druge generacije porodice, preuzeti preduzeće od oca, ističe da je razlog uspeha, pre svega u kvalitetu proizvoda, ali i u stalnom obrazovanju i obuci kadrova u šta se mnogo ulaže, ali se i višestruko vraća. Zato i u firmi trenutno radi 20% mladih sa visokim obrazovanjem.

Poput drugih uspešnih privatnih preduzetnika, i u čačanskom preduzeću su vremenom uvideli da im je potrebna stručna pomoć da bi poboljšali sopstveni rad i proizvodnju. Nisu se libili da tu pomoć potraže, nisu smatrali da su "najpametniji".

Obilaskom raznih proizvodnih pogona u Italiji, Španiji i drugim zemljama Evrope, slušali su iskustva stranaca i dobar deo toga primenili u svom preduzeću. Iskoristili su, međutim, i druge opcije. Obratili su se Evropskoj banci za obnovu i razvoj i njenim projektima savetodavne podrške malim i srednjim preduzećima, koji se u Srbiji sprovode zahvaljujući fondovima Evropske unije.

"Prvi projekti su bili vezani za proizvodnju, a onda smo spoznali da nam je potrebno da vidimo rezultate firme, da se 'izmerimo'", kaže Boro Radoičić.

Njegov sin Vladimir se nadovezao.

"Radilo se više na osećaj, na iskustvo mog oca. Znali smo da je nešto uspešno, ali došli smo do toga da neke stvari radimo 'u magli' i da su nam potrebni tačni podaci, da vidimo koji su projekti uspešni, koji su manje uspešni, kako stoji preduzeće, šta joj donosi profit, a šta nam crpi energiju i ne donosi nam ništa. U radu sa konsultantima, pre svega finansijskim, locirali smo sve troškove, utvrdili koji su nam maloprodajni objekti profitabilni, i tako smo došli smo do tačnih merenja. Sada kada ulazimo u novi projekat unapred pravimo projekcije i kako bi bio uspešan, a sve zahvaljujući ovom prethodnom znanju", rekao je mlađi Radoičić, koji je posebno istakao saradnju sa domaćim konsultantskim kućama "Omega" i "Adižes", angažovanih preko projekta EBRD, za koje je naveo da mogu da stanu uz rame renomiranim konsultantima iz inostranstva.

Kompanija "Tiffany" trenutno plasira proizvode na tržišta Srbije, Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore putem svojih maloprodaja, sistema franšiza i kornera. Sistem franšiza podrazumeva da je partner u obavezi da obezbedi lokaciju i saradnike za rad u maloprodajnim objektima, a "Tiffany" daje sve ostalo - od projektovanja i izrade enterija, robe, obuke zaposlenih, umrežavanje u jedinstveni informacioni sistem, obezbeđuje akcije, promocije...

Tiffany, tifani, krojač, modna industrija, šivenje, tekstil Foto: Mondo/Goran Sivački Šivaća mašina koju je koristila majka vlasnika "Tifanija"



A kako izgleda proces odlučivanja koji će se odevni predmet proizvoditi, koja kolekcija raditi?

U preduzeću "Tiffany" radi mladi tim dizajnera. Kreativni direktor sa svojim timom dizajnera odlazi na sajmove, upoznaju se sa evropskim i svetskim trendovima, a posle toga se u okviru dizajnerskog tima definiše šta će se raditi. Kada ideja dobije obrise, to se sve predstavlja prodajnom timu i zajedno se usvajaju modeli koji će se proizvoditi. Podrazumeva se i da se "osluškuje" tržište, analiziraju podaci iz svih prodajnih objekata o tome šta je "najbolje išlo", kakve su želje potrošača...

Ranije smo sa zavišću gledali kako se u Evropi i svetu mesecima unapred, pa i godinu dana unapred predstavljaju kolekcije za nstupajuću sezonu (proleće/leto, jesen/zima).

"Više ne kasnimo za svetom. Sistem funkcionisanja evropskih kompanija uveden je i u ovu firmu. Mi radimo za poznatog kupca i 6 meseci unapred predstavljamo partnerima svoje ideje i kolekcije", kaže marketing menadžer preduzeća "Tiffany" Tamara Karapandžić.

Glavna ciljna grupa "Tifanija" su poslovne žene i poslovni muškarac, od 30 do 55 godina, ali postoje i takozvane sekundarne ciljne grupe, od 20 do 30 godina i za one preko 55 godina.

Foto: Promo/Tiffany Production/Igor Kelečević



Za kraj smo ostavili leksikon pitanje: da imate čarobnu lampu i pravo na jednu želju šta biste tražili od dobrog džina:

- savremene proizvodne mašine;

- modnu liniju koja će biti apsolutni hit u svetu;

-  modnog kreatora (kadra: Gotje, Armani, Versaće... ) koji bi radio kolekciju za "Tiffany"?

"Uh, zanimljivo pitanje. Imamo sjajan dizajnerski tim, ne bismo ga menjali. Onda neka bude - modna linija koja će biti apsolutni hit u svetu, a ka tome idemo", odgovorila je Tamara. 

Povezano

Sve vesti