U Beogradu na Fakultetu političkih nauka održan treći po redu okrugli sto o izbornim uslovima, sa kojeg je, nezadovoljan, izašao deo opozicije.
Sastanak su napustili predstavnici Narodne stranke, Dveri i Nove stranke ocenjujući da vlast nema nameru da ispuni zahteve opozicije o fer i poštenim izborima i da ne žele da oslobode medije, te će Dveri i Narodna stranka predložiti stranačkim organima da bojkotuju izbore.
Na sastanku predstavnika vlasti i opozicije posvećenom medijima ostali su predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac i Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović.
Zelenović je rekao novinarima da je na sastanku predloženo da se smeni postojeći sastav Regulatornog tela za elektronske medije i da se do 15. septembra izaberu novi.
On je posle sastanak rekao novinarima da se traže visokostručne osobe koje će biti izabrane konsenzusom.
"Ako nemamo to rešenje do 15. septembra onda ulazimo u bojkot", rekao je Zelenović i dodao da je to uslov za nastavak razgovora.
Prema njegovim rečima, to je sada pitanje političke volje.
Zelenović je dodao da format u kojem se vode razgovori ne daje rezultate i da je vreme da se uđe u sledeću fazu, koja se neće dogoditi ako vlast ne ispuni medijske zahteve opozicije.
Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić i predsednik pokreta Dveri Boško Obradović najavili su da će na predsedništvima svojih stranka predložiti da se bojoktuju naredne rudne dijaloga, ali i izbori koji treba da budu održani na proleće naredne godine.
Aleksić je rekao da će on sutra predložiti predsedništvu stranke da oni više ne učestvuju u razgovorima, kao i da bojkotuju naredne izbore.
Vlast je, rekao je novinarima, pokazala da nema želju da bilo šta promeni u medijskoj sferi po pitanju sloboda i nastavlja, kako kaže, da krši zakon.
"U takvom ambijentu nema razgovora", rekao je Aleskić koji je ocenio da su na sastanku predstavnici SNS Goran Vesić, Vladimir Đukanović i Vladimir Orlić "banalizovali" i spinovali sve ono što su govorili drugi učesnici.
Predsednik Nove stranke Zoran Živković rekao je novinarima da će njegova stranka odluku o bojkotu izbora doneti nakon što izbori budu raspisani. Pošto je napustio okrugli sto Živković je rekao da nije očekivao da će na tim sastanicma biti rešen problem, ali da će nastaviti da se bore za uspostavljanje uslova za fer i poštene izbore.
On je novinarima rekao da najavljivanje bojkota šest meseci ranije pomaže samo vlastima te da će Nova odluku o bojkotu doneti tek po raspisivanju izbora.
Obradović je ocenio da su razgovori farsa i da će stranci predložiti bojkot izbora:
"Vlast je pokazala apsolutnu nespremnost za ispunjenje bilo koje preporuke stručnog tima sa protesta '1 od 5 miliona', a pogotovo što se tiče medijskih sloboda... S obzirom na to da 6 meseci pre nastupajućih izbora, nema slobodnih medija i nema ispunjenja naših zahteva sa protesta, ostaje mi samo da napustim ovu farsu od razgovora i da predložim Predsedništvu Dveri da izglasamo bojkot nastupajućih izbora", rekao je Boško Obradović.
Obradović je dodao da se protesti nastavljaju. "Moraćemo na ulici da odbranimo slobodu medija i demokratiju u Srbiji, a bojkotom da dođemo do slobodnih i fer izbora", rekao je Obradović.
Direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević izjavio je da će dva sledeća sastanka biti organizovana 5. i 9. septembra na dve teme: birački spiskovi i prava birača, odnosno pritisci na birače
Sastanku na FPN-u prisustvovali su funkcioneri vlasti - Goran Vesić, Vladimir Đukanović i Vladimir Orlić - iz SNS-a, Žarko Obradović iz SPS i Đorđe Komlenski iz Pokreta socijalista.
Goran Vesić, koji je na današnjem sastanku sa predstavnicima opozicije predstavljao Srpsku naprednu stranku, izjavio je novinarima ispred FPN da se nije razgovaralo o izveštavanju medija, već o zastupljenosti stranaka u medijima.
On je rekao da SNS nema nameru da razgovara o tome kako će mediji da izveštavaju i da se u to neće mešati, jer oni to treba da rade u skladu sa uređivačkom politikom svoje kuće.
Vesić je kazao da je opozicija konačno shvatila da je mesto za debatu u Skupštini, ali da su pogrešno shvatili zakon, jer u Skupštini ne može da se raspravlja ni o REM ni o RTS.
On je rekao da se saglasio da se izaberu dodatni članovi REM, ali je upozorio da se članovi REM mogu menjati samo u skladu sa zakonom.
"Mi poštujemo zakon i ovde će se raditi po zakonu", poručio je Vesić, ponovivši da na RTS i dalje rade novinari koji su postavljeni u vreme kada je aktuelna opozicija bila na vlasti.
Iz opozicije tu su još bili Đorđe Žujović iz LDP, Stefan Simić iz Pokreta slobodnih građana, Vladimir Đurić iz Stranke moderne Srbije, zatim Dejan Šulkić iz DSS, kao i predstavnici LSV. Dragana Đilasa, koji nije bio ni na prošlom sastanku, ni danas nije bilo.
Naime, Đilasova Stranka slobode i pravde, koja je deo SzS, a čiji članovi učestvuju u razgovorima, bojkotovala je i današnji sastanak, kao i prethodni 9. avgusta, zbog toga što nije u potpunosti otvoren za javnost.
Prvi deo današnjeg dijaloga, na kojem su predstavljene analize organizacija civilnog društva i medijskih udruženja, je sniman i uživo emitovan preko ekrana postavljenog u sobi za novinare na Fakultetu političkih nauka, a drugi deo okruglog stola teče prisustva medija, po pravilima "Chatham House".
Uvodničari sastanka u tom prvom delu posebno su istakli problem funkcionisanja REM, potrebu objavljivanja cenovnika za političko oglašavanje, dok su predstavnici medija konstatovali da je reč o "šminkanju medija pred izbore".
Bojan Klačar ispred CeSID predložio je šest mera koje bi mogle da se sprovedu do izbora bez promene zakona i četiri mere koje bi tražile zakonsku intervenciju.
Klačar je rekao da je prva mera formiranje Nadzornog odbora Skupštine Srbije, potom da se sprovede koherentan i celovit monitoring medija, da se cenovnici političkog oglašavanja učine javnim, što osim medijskih aktera traži i uključivanje Agencije za borbu protiv korpucije i pokretanje procedure kandidovanja novih članova REM jer funkcioniše u krnjem sastavu sa šest od devet članova.
Sledeća preporuka je da se definišu kratki i jasni rokovi u statutu REM za odlučivanje po prijavama i da REM jednom u 15 dana obaveštava javnost kako je postupio po prijavama, rekao je Klačar i dodao da je šesta mera da se donese novi Pravilnik o pružaocima medijskih usluga.
Verujemo da bi bilo dobro da se uvede sankcija za medije koji prekrše izbornu tišinu i da se otvori pitanje skraćivanja perioda izborne tišine,rekao je Klačar.
Klačar je rekao da bi bilo dobro da se u novim medijskim zakonima jasno definiše da REM ima obavezu da sprovodi monitoring medija tokom izborne kampanje, kao i da se promeni zakon o političkom oglašavanju.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija rekao je da su predstavljena 22 problema sa rešenjima, podeljena u četiri tematske celine.
Nemamo nijedan državni organ koji je nadležan da prati ravnomernu zastupljenost u medijima, štampanim i onlajn, rekao je Nenadić dodajući da je REM zadužen za elektronske medije.
Imamo problem sa oglašavanjem u medijima, plaćenim i neplaćenim vidovima promocije, rekao je Nenadić, navodeći kao primer direktne prenose stranačkih skupova i dodao da tu praksu treba zabraniti jer se ne može omogućiti za sve pod istim uslovima.
Nenadić je ukazao da postoji sistemski problem i kada je reč o cenama oglašavanja, a pre svega plaćanja, kao i pitanje državnog oglašavanja.
Mora se nešto uraditi da podaci o monitoringu koje sprovodi REM budu dostupni javnosti, rekao je Nenadić i dodao da se sada do njih ne može doći ni po zahtevu Poverenika.
Raša Nedeljkov ispred CRTA rekao je da se najveći problemi tiču zloupotrebe javnih resursa i pristupa medijima.
On je naveo primer monitoringa televizija sa nacionalnom frekvencijom tokom beogradskih izbora gde je bio prisutan veliki disbalans u prikazivanju kandidata u vezi sa temom izbora u glavnom gradu, četiri prema jedan u korist vlasti.
Nedeljkov je tražio i da REM odlučuje o svakom prigovoru i da svoje odluke obrazloži i objavi.
Stevan Ristić ispred Asocijacije medija ukazao je da nedeljnici nemaju pristup oglašivačima, navodeći kao primer nedeljnika Vreme gde su svi ugovori sa javnim preduzeća raskinuti.
Ristić je posebno pomenuo pitanje novinske agencije Tanjug, odnosno njegovo brisanje iz Registra medija, kao i da se sprovedu neophodni postupci vezani za dnevni list Politika.
Dragan Janjić ispred NUNS rekao je da postoji dug trend porasta pretnji novinarima i situacija u društvu da se napadi na novinare komentarišu zavisno od toga u kom mediji rade, odnosno da nema istog tretmana i odnosa.
Ova žalosna situacija u medijima je proizvod dugoročnog trenda i neće biti rešena šminkanjem pred izbore, potrebne su krupnije i ozbiljnije promene, rekao je Janjić.
Naša poruka svima - gledajte da stvorite uslove u kojima će najširi slojevi stanovništa imate ravnomeran pristup informacijama, ravnopravan pristup, rekao je Janjić i naveo da je NUNS dostavio sve analize i podatke i da neće učestvovati u zatvorenom delu sastanka.
Konstruktivan sastanak vlasti i opozicije, nastaviće se
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je ranije da je prihvatilo poziv da učestvuje na sastanku vlasti i opozicije posvećenom medijima, ali samo u prvom delu koji će biti javan dok je UNS saopštio da ne može da prihvati poziv jer nije uvažen njihov zahtev da se svim zainteresovanim novinarima omogući da prate ceo tok sastanka.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je izjavio da "pristaje na sve zahteve opozicije".
Na pitanje zašto sada popušta opoziciji, podsetio je na narodnu poslovicu "pametniji popušta".
"Sada pristajem na sve. Demokratija je učinila svoje. Hoćete biračke spiskove, evo dajem vam ih", naglasio je on.
Na zahteve opozicije za promenama u REM-u i RTS-u rekao je da su sada postali stručnjaci i mešaju se u nezavisne institucije.
"Menjali su oni kako su hteli", pdosetio je on.
Upitan da li je pročitao 42 zahteva opozcije kazao je "sve može".
Iz Saveza za Srbiju (SzS) prethodno su predložili organizatorima da se na dnevni red stavi jedan obavezujući dokument kojim bi se svi potpisnici, kao parlamentarne političke stranke, obavezali da će do 15. septembra doći do promena u Radio-televiziji Srbije i u Regulatornom telu za elektronske medije kroz zakonitu skupštinsku proceduru, u skladu s preporukama ekspertskog tima "Jedan od pet miliona".
SzS smatra organizovane okrugle stolove neobavezujućim bez konkretnih potpisanih dokumenata te ističe da mora doći do direktnih pregovora vlasti i opozicije koji bi bili okončani obavezujućim zajedničkim dokumentom koji bi potpisale obe strane i koji bi se primenjivao odmah, u potpisanim rokovima.
"Ako toga nema, onda je svako učestvovanje predstavnika vlasti u bilo kakvim okruglim stolovima i drugim razgovorima, samo fingiranje i odugovlačenje kako bi se potrošilo vreme do izbora bez ikakvih suštinskih ustupaka", saopštili su iz SzS.
