Milan Antonijević je ocenio da je današnji sastanak bio konstruktivniji i konkretniji od prethodnog.

Aris Movsesijan iz Nove stranke rekao je da postoje stvari oko kojih postoji saglasnost, ali da ne može da kaže o čemu je reč, jer po "Chatham House" pravilu ne može da citira druge učesnike.

Vladimir Đurić iz Stranke moderne Srbije konstatovao je da sistem finansiranja kampanja favorizuje velike stranke, u odnosu na manje i da nisu jednaki uslovi za sve u izbornoj trci

Nebojša Zelenović kao predsedavajući Saveza za Srbiju u izjavi novinarima posle sastanka rekao je da je za razgovor o ostalim temama preostalo malo vremena, u pitanju su, kaže, nedelje, te ponovio da SzS neće učestvovati na izborima ako ne budu fer uslovi.

On je rekao da ostaje zahtev da se smene svi članovi REM-a i izaberu novi, visoko stručni, zatim je, navodi, potreban politički konsenzus oko novih članova RIK-a, i kao treći zahtev - smena direktora i članova Agencije za brobu protiv korupcije i postavljanje novih, stručnih ljudi, koji će profesionalno da rade.

Funkcioner SNS Vladimir Orlić ocenio je da su se u današnjem razgovoru čuli već poznati stavovi i istakao da SNS nema problem da se drži najboljih i najmodernijih standarda kada je reč o pravilnom postupanju u izbornom procesu.

Orlić je posle sastanka rekao da SNS nema problem sa stavovima ODIHR-a, Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a, kada je reč o funkcionerskoj kampanji, odnosno odvajanju javne funckije od stranačkih.

Takođe, nemaju ništa protiv ni da se dodatno unapredi birački spisak, iako je, po njegovoj oceni, taj spisak sada, de fakto, najpreciziniji ikada.

"Imamo nameru da pozovemo delegaciju OEBS-a da se uvere kakvo je stanje i, ako treba nešto da se popravi, to su stavri koje za SNS nikada nisu bile sporne. Naš je interes da imamo najbolje standarde u izbornom procesu", rekao je Orlić.

Na pitanje o promeni članova REM-a, RIK-a i Agencije za borbu protiv korupcije, što su zahtevi opozicije, Orlić je rekao da su to nezavisni organi, da je zakon jasan i da oni ne treba zavise od politike, navodeći da je suprotno evropskim standardima, ako stranke postavljaju članove tih tela.

Ne treba, kaže, menjati zakon kako bi on bio lošiji.

Orlić je primetio i da su predstavnici opozcije na skupu govorili 20 sekundi, a pred novinarima 20 minuta.

Današnja, druga runda razgovora, počela je oko 9 sati i vođen je po "Chatham House" pravilu, bez prisustva medija.

Okrugli sto završen je posle skoro tri sata razgovora.

Na sastanak su došli funkcioneri SNS Darko Glišić, Dejan Đurđević i Vladimir Orlić, dekan fakulteta Dragan Simić, Uroš Kandić iz SDP-a, Đorđe Žujović iz LDP-a, Dragan Maršićanin iz DSS-a, Zoran Lutovac iz DS... Tu su bili i predstavnici NVO, među kojima i Sonja Liht.

Nebojša Zelenović iz poslaničke grupe "Zajedno za Srbiju" rekao je novinarima pre početka sastanka da će ljubaznošću organizatora medijima biti dostupan integralni snimak prvih pola sata obraćanja eksperata.

On je dodao da je to dobar iskorak i da to pokazuje da razgovori nisu tajna.

Međutim, novinari su ipak probali da uđu, a to im nije bilo dozvoljeno, javljaju reporteri s lica mesta.

Brojni okupljeni izveštači negodovali su zbog "blokade":

Pre početka sastanka ispred FPN-a pojavio se i predsednik Udruženja kidnapovanih i nestalih sa Kosova Simo Spasić koji je uzvikivao poruke protiv opozicije...

Izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević izjavio je uoči susreta da od sastanka vlasti i opozicije očekuje konstruktivnu raspravu o finansiranju izborne kampanje.

To je jedna od tema koja je dogovorena na prvom sastanku, na kojem je, kako je rekao Antonijević, i pored na izgled nepremostivih razlika, iskazana volja da se uslovi izbora jasnije definišu.

Gostujući u Dnevniku RTS-a Antonijević je rekao da su pozvane sve parlamentarne političke partije i one koje učestvuju u političkom životu i da su dolazak potvrdile sve stranke, dok se još ne zna da li će prisustvovati Dragan Đilas.

Antonijević je istakao da je razgovor na FPN konstruktivniji kada je zatvoren, jer se političari ne obraćaju javnosti, medijima i svojim biračima, već ozbiljno pristupaju predlozima.

Tema drugog okruglog stola bilo je finansiranje izbornih kampanja, a organizacija Transparentnost Srbija objavila je preporuke u vezi sa tom temom koje je predstavila učesnicima.

Među predlozima su izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, zatim izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u delu koji se odnosi na razdvajanje javne i političke funkcije, kao i izmene drugih povezanih propisa, u vezi sa krivičnim gonjenjem krivičnih dela koja su u vezi sa nezakonitim finansiranjem kampanje.

TS predlaže da na tim izmenama rade tri posebne radne grupe, u čijem bi, proširenom sastavu, bili i predstavnici političkih stranaka i Agencije za borbu protiv korupcije.

Posebna radna grupa bavila bi se izmenama medijskog zakonodavstva i propisa o državnom i političkom oglašavanju, a pre reformi koje će doći na red nakon usvajanja Medijske strategije.

Sastanak opozicije: "Ništa se nije promenilo"

Skupština bi, smatraju u TS, trebalo da izabere nedostajuće članove u Savetu REM i Odboru Agencije za borbu protiv korupcije, kao i da organizuje javno slušanje povodom izveštaja Agencije o sprovođenju Nacionalne antikorupcijske strategije i svih izveštaja o finansiranju kampanje i kontroli finansiranja kampanje.

Agencija za borbu protiv korupcije trebalo bi da precizira pravila postupanja u kontroli finansiranja izborne kampanje, uporedo sa izmenom zakonskog okvira i objavljivanje tih pravila.

"Dobro je da ima DIJALOGA", nema izjava (VIDEO)

TS u saopštenju navodi i probleme u vezi sa finansiranjem kampanje, i ističe da Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti ni ukupni, ni pojedinačni rashodi izborne kampanje nisu ograničeni ničim, osim raspoloživim budžetom stranaka, koalicija i grupa građana, što povećava nesrazmeru u njihovom predstavljanju.

 Ukazuje se i da nije dovoljno jasno određena svrha budžetskih izdvajanja za pokriće troškova izborne kampanje, pa se dešava da u nekim slučajevima iznos iz budžeta ne podmiruje ni minimalne troškove predstavljanja, a u nekim drugim - pravo na naknadu daleko premašuje realne troškove, što podstiče lažno prikazivanje troškova.