Čak četiri puta manje zaposlenih odlučuje da uzme bolovanje, čak i kada imaju ozbiljne zdravstvene tegobe!
Čak četiri puta manje zaposlenih odlučuje da uzme bolovanje, čak i kada imaju ozbiljne zdravstvene tegobe! Prema podacima iz domova zdravlja, u poslednje tri godine odsustvo s posla, sa nekadašnjih 30 odsto, svelo se na svega osam. Razlog nije samo umanjenje plate za 35 odsto, već i strah od gubitka posla.
Situacija u kojoj se naša zemlja nalazi očigledno je doprinela većoj odgovornosti građana prema svom poslu, ali to nikako ne znači da treba da budu neodgovorni prema svom zdravlju.
"Kod nas se dešava jedan zanimljiv fenomen, a to je da se promenio odnos ljudi prema bolovanju", ističe za "Novosti" prim. dr Dragana Nalić, direktor Doma zdravlja Voždovac. "Naime, za nekoga je zaista mnogo da mu se zbog prehlade ili neke banalne infekcije, koje se u proseku leče od pet do sedam dana, odbija od plate, ne tako mali iznos. Zato smo sada često u situaciji da bukvalno ubeđujemo pacijente da se leče u kućnim uslovima, da im se zdravstveno stanje ne pogorša".
Prema poslednjoj analizi Doma zdravlja Voždovac, od pre tri godine, od kada se od ličnog dohotka na ime bolovanja odbija 35 odsto, građani se sve ređe odlučuju za lečenje u kućnim uslovima. Sada četiri procenta radno sposobnih koristi bolovanje do 30 dana, a četiri odsto njih, zbog težih hroničnih nezaraznih bolesti, odsustvuje duže s posla.
Sagovornica lista ističe da veliki broj ljudi normalno živi i radi sa nekom hroničnom bolešću, kao što su anemija, povišen krvni pritisak, dijabetes... Oni su, budući da redovno uzimaju propisanu terapiju, sposobni za rad, ali im je teže da obavljaju posao od onih koji su zdravi, s obzirom na to da moraju u tačno određeno vreme da popiju lek ili da izmere pritisak.
Poslednjih godina, zbog privatizacije mnogih preduzeća, beleži se daleko manji broj ljudi koji uzimaju bolovanje u odnosu na period od pre pet-šest godina. Tako sada imamo situaciju da na bolovanje odlaze zaista samo bolesni, i po tom pitanju nema više zloupotrebe. U prilog tome je i činjenica da se za bolovanja iz ukupnog zdravstvenog budžeta Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, umesto nekadašnjih sedam-osam, pa čak i 10 odsto, sada izdvaja svega tri i po procenta.
"Bolovanje se danas najčešće otvara zbog bolesti koštano-zglobnog sistema" dodaje dr Nalić.
Povrede se duže leče, pa se i bolovanje zbog kasnije rehabilitacije dodatno produžava. Ne postoji kategorizacija bolesti, pa se svima, bez obzira na oboljenje, plata u odsustvu umanjuje za 35 odsto. Ova odluka, koja je pre tri godine doneta u konsultaciji sa stručnjacima, nije, dakle, samo administrativna.
Maligna oboljenja, prema rečima dr Nalić, takođe iziskuju višemesečno odsustvo s posla, jer pacijenti s najtežim bolestima svakako nisu sposobni za rad. S druge strane, zbog prirode bolesti, takvi pacijenti imaju pojačanu potrebu za određenu ishranu i kupovinu neophodnih lekova, što iziskuje dodatane troškove.
(MONDO)
Situacija u kojoj se naša zemlja nalazi očigledno je doprinela većoj odgovornosti građana prema svom poslu, ali to nikako ne znači da treba da budu neodgovorni prema svom zdravlju.
"Kod nas se dešava jedan zanimljiv fenomen, a to je da se promenio odnos ljudi prema bolovanju", ističe za "Novosti" prim. dr Dragana Nalić, direktor Doma zdravlja Voždovac. "Naime, za nekoga je zaista mnogo da mu se zbog prehlade ili neke banalne infekcije, koje se u proseku leče od pet do sedam dana, odbija od plate, ne tako mali iznos. Zato smo sada često u situaciji da bukvalno ubeđujemo pacijente da se leče u kućnim uslovima, da im se zdravstveno stanje ne pogorša".
Prema poslednjoj analizi Doma zdravlja Voždovac, od pre tri godine, od kada se od ličnog dohotka na ime bolovanja odbija 35 odsto, građani se sve ređe odlučuju za lečenje u kućnim uslovima. Sada četiri procenta radno sposobnih koristi bolovanje do 30 dana, a četiri odsto njih, zbog težih hroničnih nezaraznih bolesti, odsustvuje duže s posla.
Sagovornica lista ističe da veliki broj ljudi normalno živi i radi sa nekom hroničnom bolešću, kao što su anemija, povišen krvni pritisak, dijabetes... Oni su, budući da redovno uzimaju propisanu terapiju, sposobni za rad, ali im je teže da obavljaju posao od onih koji su zdravi, s obzirom na to da moraju u tačno određeno vreme da popiju lek ili da izmere pritisak.
Poslednjih godina, zbog privatizacije mnogih preduzeća, beleži se daleko manji broj ljudi koji uzimaju bolovanje u odnosu na period od pre pet-šest godina. Tako sada imamo situaciju da na bolovanje odlaze zaista samo bolesni, i po tom pitanju nema više zloupotrebe. U prilog tome je i činjenica da se za bolovanja iz ukupnog zdravstvenog budžeta Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, umesto nekadašnjih sedam-osam, pa čak i 10 odsto, sada izdvaja svega tri i po procenta.
"Bolovanje se danas najčešće otvara zbog bolesti koštano-zglobnog sistema" dodaje dr Nalić.
Povrede se duže leče, pa se i bolovanje zbog kasnije rehabilitacije dodatno produžava. Ne postoji kategorizacija bolesti, pa se svima, bez obzira na oboljenje, plata u odsustvu umanjuje za 35 odsto. Ova odluka, koja je pre tri godine doneta u konsultaciji sa stručnjacima, nije, dakle, samo administrativna.
Maligna oboljenja, prema rečima dr Nalić, takođe iziskuju višemesečno odsustvo s posla, jer pacijenti s najtežim bolestima svakako nisu sposobni za rad. S druge strane, zbog prirode bolesti, takvi pacijenti imaju pojačanu potrebu za određenu ishranu i kupovinu neophodnih lekova, što iziskuje dodatane troškove.
(MONDO)
