Stanje srpskog državnog budžeta poboljšano je u prva četiri meseca 2012, uprkos slaboj ekonomiji i ekstremnim vremenskim uslovima na početku godine.
Realni prihodi su porasli za 4,8 odsto, budući da su na polju direktnih poreza ostvareni solidni rezultati, a prihodi od poreza na dodatu vrednost su stabilizovani, navodi se u najnovijoj ekonomskoj analizi Evropske komisije.
Tom trendu je doprineo nagli pad inflacije, rast plata (u javnom sektoru) i značajno povećanje ukupne državne potrošnje od 11,6 odsto u prva četiri meseca tekuće godine, navela je Komisija, u izveštaju koji je objavila na svojoj Internet stranici.
Kao rezultat povećane potrošnje, budžetski deficit uvećan je na 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), u odnosu na 1,4 osto iz istog perioda lani.
Zbog rasta deficita, vlada u Beogradu usvojila je niz mera konsolidacije finansija, vrednih oko 0,5 odsto BDP-a.
Međutim, zbog pritisaka vezanih za potrošnju i ukupne ekonomske neizvesnosti, značajno su povećani rizici da ciljevi deficita za 2012. neće biti ispunjeni, osim ako ne budu preduzete dodatne mere, ocenila je Komisija.
Javni dug Srbije rapidno je rastao u prvim ovogodišnjim mesecima, podstaknut povećanjem deficita i deprecijacijom dinara, i krajem aprila pribiližio se nivou od 50 odsto BDP-a, dosta iznad određene granice od 45 odsto, što zahteva da vlada izradi program za smanjenje deficita ispod granice.
Srbija je u prvom kvartalu 2012. zabeležila negativan privredni rast od 1,3 odsto, a ekonomska aktivnost smanjena je u više od polovine sektora.
Neke oblasti su, međutim, zabeležile dobre rezultate.
Građevinski sektor napredovao je za 7,8 odsto, sektor informatike i komunikacija za 7,4 odsto i sektor javne administracije za 2,4 odsto.
Nakon oštrog pada iz prvog tromesečja, brojni indikatori ukazuju na stabilizaciju ekonomske aktivnosti, navela je Komisija.
Maloprodaja je u tri meseca zaključno sa majem uvećana za tri do četiri odsto.
Situacija na tržištu rada nastavila je da se pogoršava u prva četiri meseca ove godine.
Stopa nezaposlenosti je u aprilu dostigla 25,5 odsto, u odnosu na 22,1 odsto iz istog meseca lani.
Zaposlenost je istovremeno pala za dva procentna poena - na 34,3 odsto.
Broj registrovanih zaposlenih takođe je smanjen za 1,9 odsto u prvom kvartalu na istorijski minimum od 1,73 miliona ljudi.
Najveći pad zaposlenosti zabeležen je u oblasti administracije i usluga, sektoru nekretnina, samozaposlenosti i poljoprivredi.
Uprkos slabom tržištu rada, u maju je evidentiran rast plata od nominalnih 14,6 odsto i realnih 10,3 odsto na godišnjem nivou.
Plate su u prvih pet meseci 2012. u proseku realno porasle za 6,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit tekućeg računa Srbije značajno je uvećan u prva četiri meseca, za 47 odsto na godišnjem nivou na 1,4 milijarde evra, navela je Komisija.
Otprilike polovina manjka pripisuje se rastu spoljnotrgovinskog deficita, budući da je izvoz smanjen za 3,2 odsto, dok je uvoz uvećan za 3,6 odsto.
Preliminarni podaci za maj, međutim, pokazuju da je izvoz znatno napredovao (za 12,8 odsto).
U prva četiri meseca 2012, zabeležen je i značajan odliv kapitala iz Srbije.
Neto priliv stranih direktnih investicija bio je negativan za 250 miliona evra, uglavnom kao rezultat samo jedne transakcije: kompanija "Telekom Srbija" je početkom 2012. otkupila 20 odsto svojih akcija od stranog investitora, saopštila je Komisija u izveštaju.
(Tanjug)
Tom trendu je doprineo nagli pad inflacije, rast plata (u javnom sektoru) i značajno povećanje ukupne državne potrošnje od 11,6 odsto u prva četiri meseca tekuće godine, navela je Komisija, u izveštaju koji je objavila na svojoj Internet stranici.
Kao rezultat povećane potrošnje, budžetski deficit uvećan je na 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), u odnosu na 1,4 osto iz istog perioda lani.
Zbog rasta deficita, vlada u Beogradu usvojila je niz mera konsolidacije finansija, vrednih oko 0,5 odsto BDP-a.
Međutim, zbog pritisaka vezanih za potrošnju i ukupne ekonomske neizvesnosti, značajno su povećani rizici da ciljevi deficita za 2012. neće biti ispunjeni, osim ako ne budu preduzete dodatne mere, ocenila je Komisija.
Javni dug Srbije rapidno je rastao u prvim ovogodišnjim mesecima, podstaknut povećanjem deficita i deprecijacijom dinara, i krajem aprila pribiližio se nivou od 50 odsto BDP-a, dosta iznad određene granice od 45 odsto, što zahteva da vlada izradi program za smanjenje deficita ispod granice.
Srbija je u prvom kvartalu 2012. zabeležila negativan privredni rast od 1,3 odsto, a ekonomska aktivnost smanjena je u više od polovine sektora.
Neke oblasti su, međutim, zabeležile dobre rezultate.
Građevinski sektor napredovao je za 7,8 odsto, sektor informatike i komunikacija za 7,4 odsto i sektor javne administracije za 2,4 odsto.
Nakon oštrog pada iz prvog tromesečja, brojni indikatori ukazuju na stabilizaciju ekonomske aktivnosti, navela je Komisija.
Maloprodaja je u tri meseca zaključno sa majem uvećana za tri do četiri odsto.
Situacija na tržištu rada nastavila je da se pogoršava u prva četiri meseca ove godine.
Stopa nezaposlenosti je u aprilu dostigla 25,5 odsto, u odnosu na 22,1 odsto iz istog meseca lani.
Zaposlenost je istovremeno pala za dva procentna poena - na 34,3 odsto.
Broj registrovanih zaposlenih takođe je smanjen za 1,9 odsto u prvom kvartalu na istorijski minimum od 1,73 miliona ljudi.
Najveći pad zaposlenosti zabeležen je u oblasti administracije i usluga, sektoru nekretnina, samozaposlenosti i poljoprivredi.
Uprkos slabom tržištu rada, u maju je evidentiran rast plata od nominalnih 14,6 odsto i realnih 10,3 odsto na godišnjem nivou.
Plate su u prvih pet meseci 2012. u proseku realno porasle za 6,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit tekućeg računa Srbije značajno je uvećan u prva četiri meseca, za 47 odsto na godišnjem nivou na 1,4 milijarde evra, navela je Komisija.
Otprilike polovina manjka pripisuje se rastu spoljnotrgovinskog deficita, budući da je izvoz smanjen za 3,2 odsto, dok je uvoz uvećan za 3,6 odsto.
Preliminarni podaci za maj, međutim, pokazuju da je izvoz znatno napredovao (za 12,8 odsto).
U prva četiri meseca 2012, zabeležen je i značajan odliv kapitala iz Srbije.
Neto priliv stranih direktnih investicija bio je negativan za 250 miliona evra, uglavnom kao rezultat samo jedne transakcije: kompanija "Telekom Srbija" je početkom 2012. otkupila 20 odsto svojih akcija od stranog investitora, saopštila je Komisija u izveštaju.
(Tanjug)
