Preko pola miliona radnika ima problema da iskoristi pravo na godišnju pauzu, čak i oni legalno zaposleni. Prosečan odmor u privredi traje 24,7, a u prosveti čak i do 50 dana.
U Srbiji posao ima 2.157.618 osoba, ali mnogi među njima ni ove sezone neće iskoristiti godišnji odmor, pišu "Novosti".
Sa takvim problemom će se, procenjuju u sindikatima, suočiti gotovo svih 600.000 radnika koji rade u sivoj zoni, ali i većina od pola miliona legalno zaposlenih u privatnom sektoru.
I mada u Inspektoratu rada kažu da su svesni da mnogi poslodavci "izvrdavaju" pravilima i uskraćuju pravo na slobodne dane, ove godine je samo njih 26 krivicu pravdalo pred sudijama. Tako je tek neznatni broj strogih gazda „zaradio“ prekršajne prijave.
"Zaposleni ima pravo na odmor od najmanje 20 radnih dana nakon šest meseci neprekidnog rada. Ako ga koristi u delovima, prvi deo mora da traje najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine", objašnjava Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad i dodaje da se vreme "raspusta" određuje u dogovoru sa poslodavcem, s tim da šef ima završnu reč.
U Inspektoratu kažu da se u praksi događa da poslodavci krše zakon iako u kontrolama često pokazuju ispravne papire. Ipak, dešava se da rešenja ne napišu na vreme, da ne raspoređuju pravilno korišćenje godišnjeg, ali i da "zakinu" koji dan iako na rešenju piše drugačije. Zato ih je, dodaju u Inspektoratu, teško "uhvatiti na delu", a kada im to pođe za rukom, propisane kazne se penju i do 600.000 dinara.
U sindikatima, međutim, primećuju da najveći problem oko korišćenja godišnjih odmora imaju oni koji rade u neformalnoj ekonomiji. Zoran Ristić iz Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" dodaje i da je mnogo primera u kojima stalno zaposleni prihvataju nepovoljnije uslove u strahu da će dobiti otkaz. Prema njegovim rečima takve se zloupotrebe retko primećuju u javnom sektoru, ali su veoma česte u privatnom.
I u Uniji poslodavaca Srbije kažu da se godišnji odmori koriste u srednjim i velikim preduzećima jer su u njima češće inspekcijske kontrole, a svaka četvrta velika firma osim godišnjeg daje i od dva do pet dodatnih slobodnih dana kao nagradu za dobre rezultate. S druge strane, u mikropreduzećima, gde je najviše deset radnih mesta, poslodavci češće uskraćuju slobodne dane.
"U privredi je zaposleno 1.198.156 radnika i njihovi prosečani odmori traju 24,7 dana. Najduže godišnje imaju u javnom sektoru gde radi 535.646 i to posebno u javnim preduzećima gde odmor može da traje i 32 radna dana", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
Ubedljivi rekorderi su prosvetari. Njima godišnji, zbog raznih raspusta, mogu da potraju i do 50 radnih dana.
Inače, Istraživanje Unije poslodavaca Srbije je pokazalo da u regionu Srbi najčešće odsustvuju sa posla. Prema uporednoj statistici sa Hrvatskom, Bugarskom, Rumunijom, Makedonijom i Slovenijom zaposleni u našoj zemlji imaju najviše iskorištenih slobodnih dana - za 32 odsto više od ostalih i bolovanja - za 12,3 odsto više, pišu "Novosti".
(MONDO)
Sa takvim problemom će se, procenjuju u sindikatima, suočiti gotovo svih 600.000 radnika koji rade u sivoj zoni, ali i većina od pola miliona legalno zaposlenih u privatnom sektoru.
I mada u Inspektoratu rada kažu da su svesni da mnogi poslodavci "izvrdavaju" pravilima i uskraćuju pravo na slobodne dane, ove godine je samo njih 26 krivicu pravdalo pred sudijama. Tako je tek neznatni broj strogih gazda „zaradio“ prekršajne prijave.
"Zaposleni ima pravo na odmor od najmanje 20 radnih dana nakon šest meseci neprekidnog rada. Ako ga koristi u delovima, prvi deo mora da traje najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine", objašnjava Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad i dodaje da se vreme "raspusta" određuje u dogovoru sa poslodavcem, s tim da šef ima završnu reč.
U Inspektoratu kažu da se u praksi događa da poslodavci krše zakon iako u kontrolama često pokazuju ispravne papire. Ipak, dešava se da rešenja ne napišu na vreme, da ne raspoređuju pravilno korišćenje godišnjeg, ali i da "zakinu" koji dan iako na rešenju piše drugačije. Zato ih je, dodaju u Inspektoratu, teško "uhvatiti na delu", a kada im to pođe za rukom, propisane kazne se penju i do 600.000 dinara.
U sindikatima, međutim, primećuju da najveći problem oko korišćenja godišnjih odmora imaju oni koji rade u neformalnoj ekonomiji. Zoran Ristić iz Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" dodaje i da je mnogo primera u kojima stalno zaposleni prihvataju nepovoljnije uslove u strahu da će dobiti otkaz. Prema njegovim rečima takve se zloupotrebe retko primećuju u javnom sektoru, ali su veoma česte u privatnom.
I u Uniji poslodavaca Srbije kažu da se godišnji odmori koriste u srednjim i velikim preduzećima jer su u njima češće inspekcijske kontrole, a svaka četvrta velika firma osim godišnjeg daje i od dva do pet dodatnih slobodnih dana kao nagradu za dobre rezultate. S druge strane, u mikropreduzećima, gde je najviše deset radnih mesta, poslodavci češće uskraćuju slobodne dane.
"U privredi je zaposleno 1.198.156 radnika i njihovi prosečani odmori traju 24,7 dana. Najduže godišnje imaju u javnom sektoru gde radi 535.646 i to posebno u javnim preduzećima gde odmor može da traje i 32 radna dana", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
Ubedljivi rekorderi su prosvetari. Njima godišnji, zbog raznih raspusta, mogu da potraju i do 50 radnih dana.
Inače, Istraživanje Unije poslodavaca Srbije je pokazalo da u regionu Srbi najčešće odsustvuju sa posla. Prema uporednoj statistici sa Hrvatskom, Bugarskom, Rumunijom, Makedonijom i Slovenijom zaposleni u našoj zemlji imaju najviše iskorištenih slobodnih dana - za 32 odsto više od ostalih i bolovanja - za 12,3 odsto više, pišu "Novosti".
(MONDO)
