Organizatori kažu da je beogradska "Parada ponosa" spremna a političari i gej aktivisti nepune dve nedelje pre zakazanog termina još "lome koplja" oko potrebe održavanja tog skupa.
Dok izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin poručuje da se nada održavanju "Prajda" i da, kako kaže, država Srbija neće i ove godine "kapitulirati", lider JS Dragan Marković Palma kaže da će, kao i prošle godine, Parada biti otkazana zbog bezbednosnog rizika.
I sami gej aktivisti podeljeni su po tom pitanju, pa neki takođe veruju da "nije pravo vreme" i da "Prajd" nije dobro organizovan.
"Završavamo sve pripreme. Dovodimo ih do kraja kako bi već 30. septembra počela 'Nedelja ponosa" ili 'Prajd vik'. Verujemo i da će šetnja zakazana za 6. oktobar, koja je samo jedan segment, biti mnogo mirnija što se tiče okolnih dešavanja nego 2010. ili 2011. godine", kaže za Tanjug član Organizacionog odbora "Parade ponosa 2012" Boban Stojanović.
Po njegovom mišljenju, Beograd i Srbija spremni su za Paradu ponosa, a "negativna klima se stišava".
Organizacioni odbor je odmah nakon inaguracije predsednika Tomislava Nikolića i konstituisanja parlamenta poslao pisma i pozive svim državnim organima za razgovor o održavanju "prajda".
"Pored niza sastanaka sa predstavnicima nezavisnih tela sastali smo se i sa predstavnicima iz kabineta predsednika Nikolića. Ono što nam predstoji u naredne dve nedelje jesu intenzivni sastanci sa predstavnicima policije kako bi sam skup 6. oktobra protekao u najboljem mogućem redu", rekao je Stojanović.
Lazar Pavlović iz Gej strejt alijanse, međutim, kaže da je zabrinut zbog načina na koji se organizuje "Prajd", koji je u Srbiji "skup visokog rizika", jer ne vidi da su država i organizatori u prethodnom periodu radili zajedno na njegovoj pripremi.
"Samo nekoliko dana uoči 'pPajda', ne vidimo da postoje pravi uslovi da se održi onako kako bi trebalo. Ne vidimo da je iko pripremljen na pravi način", rekao je Tanjugu Pavlović.
On smatra da je najava održavanja te manifestacije još u maju mesecu bila suvišna i da nije doprinela povećanju bezbednosti LGBT osoba u Srbiji.
Po mišljenju Pavlovića, postavlja se pitanje šta je cilj "Prajda" pošto se - kako kaže - "zloupotrebljava sa svih strana u razne svrhe, a korist nemaju ni LGBT pokret ni LGBT osobe".
I jedini otvoreno gej političar u Srbiji, član Glavnog odbora SPS Boris Milićević dovodi u pitanje potrebu organizovanja Parade jer, kako kaže, iako "podrža gej paradu kao oblik javnog skupa na koji svi imaju pravo, u ovom trenutku to ne može da prođe bez ozbiljnijeg nasilja".
"Ovogodišnja Parada ponosa nije organizovana uopšte. Problem je što organizatori nisu uzeli u obzir politički trenutak i organizuju 'Prajd' dva meseca posle izgasavanja i formiranja vlade", kaže Milićević.
On precizira da događaji sa takvim bezbedonosnim rizikom ne bi smeli da budu organizovani u trenutku kada državni organi, koji bi trebalo da se bave tim problemom, nisu još formirani:
"Imali smo izbornu godinu, duge i teške pregovore o formiranju vlade, a onda se krenulo u proces formiranja vlade tako da još uvek nemamo kadrovski popunjene sve državne aparate, a traži se od države da iznese jedan događaj koji je vrlo opasan", rekao je Tanjugu Milićević.
Organizator, Boban Stojanović, ocenjuje ove kritike kao izraz demokratije, koja podrazumeva pluralizam mišljenja.
"Prihvatamo da kada nešto radimo imamo nekog oponenta ili ljude koji se ne slažu sa nekim načinom zastupanja prava neke manjinske zajednice", dodaje Stojanović.
Organizaciju "Parade ponosa" podržala je i kancelarija poverenice za zaštitu ravnopravnosti.
"Dajemo punu podršku organizaciji ovakve manifestacije. Samo činjenica da postoji tolika tenzija i napetost oko takvog jednog događaja je pokazatelj da ti ljudi imaju zaista određene probleme na koje žele da skrenu pažnju", rekao je Tanjugu pomoćnik poverenice za zaštitu ravnopravnosti Milovan Batak.
S druge strane "barikade" Srpski narodni pokret Naši traži od vlasti Srbije da zabrane održavanje Parade ponosa u Beogradu i donesu zakon o zabrani, kako se navodi, "gej prajd propagande".
U saopštenju te organizacije ocenjuje se da će se na taj način stvoriti uslovi za dalju borbu protiv, prema njihovim rečima, "protivustavnog gej prajd aktivizma".
SNP "Naši" takođe smatra da "gej prajd" interesne grupe, uz podršku i pritisak EU institucija, vrše, kako se navodi, "medijsku prevaru" kojom se parada proglašava ustavnom obavezom i u javnost izlaze sa tezom da je zabrana parade kršenje Ustava.
U saopštenju se, međutim, tvrdi da je reč o "grubom kršenju" Ustava Republike Srbije i da je zakon o zabrani gej prajd propagande neophodan u cilju potpunog ostvarivanja svih prava koja građanima Srbije garantuje Ustav Srbije, "a za cilj ima očuvanje moralnog okruženja koje garantuje Ustav".
Ustavni sud Srbije je krajem prošle godine presudio da je odluka o zabrani "Povorke ponosa" 2009. godine bila neustavna.
Pomoćnik poverenice za zaštitu ravnopravnosti Milovan Batak, izjavio je za Tanjug da je tom odlukom Ustavni sud poručio da je zabrana takvog okupljanja neustavna i da samim tim takva manifestacija mora da se održi bez obzira na bezbednosne rizike koje niko ne negira.
(Tanjug/MONDO, foto: Medija centar Beograd)
I sami gej aktivisti podeljeni su po tom pitanju, pa neki takođe veruju da "nije pravo vreme" i da "Prajd" nije dobro organizovan.
"Završavamo sve pripreme. Dovodimo ih do kraja kako bi već 30. septembra počela 'Nedelja ponosa" ili 'Prajd vik'. Verujemo i da će šetnja zakazana za 6. oktobar, koja je samo jedan segment, biti mnogo mirnija što se tiče okolnih dešavanja nego 2010. ili 2011. godine", kaže za Tanjug član Organizacionog odbora "Parade ponosa 2012" Boban Stojanović.
Po njegovom mišljenju, Beograd i Srbija spremni su za Paradu ponosa, a "negativna klima se stišava".
Organizacioni odbor je odmah nakon inaguracije predsednika Tomislava Nikolića i konstituisanja parlamenta poslao pisma i pozive svim državnim organima za razgovor o održavanju "prajda".
"Pored niza sastanaka sa predstavnicima nezavisnih tela sastali smo se i sa predstavnicima iz kabineta predsednika Nikolića. Ono što nam predstoji u naredne dve nedelje jesu intenzivni sastanci sa predstavnicima policije kako bi sam skup 6. oktobra protekao u najboljem mogućem redu", rekao je Stojanović.
Lazar Pavlović iz Gej strejt alijanse, međutim, kaže da je zabrinut zbog načina na koji se organizuje "Prajd", koji je u Srbiji "skup visokog rizika", jer ne vidi da su država i organizatori u prethodnom periodu radili zajedno na njegovoj pripremi.
"Samo nekoliko dana uoči 'pPajda', ne vidimo da postoje pravi uslovi da se održi onako kako bi trebalo. Ne vidimo da je iko pripremljen na pravi način", rekao je Tanjugu Pavlović.
On smatra da je najava održavanja te manifestacije još u maju mesecu bila suvišna i da nije doprinela povećanju bezbednosti LGBT osoba u Srbiji.
Po mišljenju Pavlovića, postavlja se pitanje šta je cilj "Prajda" pošto se - kako kaže - "zloupotrebljava sa svih strana u razne svrhe, a korist nemaju ni LGBT pokret ni LGBT osobe".
I jedini otvoreno gej političar u Srbiji, član Glavnog odbora SPS Boris Milićević dovodi u pitanje potrebu organizovanja Parade jer, kako kaže, iako "podrža gej paradu kao oblik javnog skupa na koji svi imaju pravo, u ovom trenutku to ne može da prođe bez ozbiljnijeg nasilja".
"Ovogodišnja Parada ponosa nije organizovana uopšte. Problem je što organizatori nisu uzeli u obzir politički trenutak i organizuju 'Prajd' dva meseca posle izgasavanja i formiranja vlade", kaže Milićević.
On precizira da događaji sa takvim bezbedonosnim rizikom ne bi smeli da budu organizovani u trenutku kada državni organi, koji bi trebalo da se bave tim problemom, nisu još formirani:
"Imali smo izbornu godinu, duge i teške pregovore o formiranju vlade, a onda se krenulo u proces formiranja vlade tako da još uvek nemamo kadrovski popunjene sve državne aparate, a traži se od države da iznese jedan događaj koji je vrlo opasan", rekao je Tanjugu Milićević.
Organizator, Boban Stojanović, ocenjuje ove kritike kao izraz demokratije, koja podrazumeva pluralizam mišljenja.
"Prihvatamo da kada nešto radimo imamo nekog oponenta ili ljude koji se ne slažu sa nekim načinom zastupanja prava neke manjinske zajednice", dodaje Stojanović.
Organizaciju "Parade ponosa" podržala je i kancelarija poverenice za zaštitu ravnopravnosti.
"Dajemo punu podršku organizaciji ovakve manifestacije. Samo činjenica da postoji tolika tenzija i napetost oko takvog jednog događaja je pokazatelj da ti ljudi imaju zaista određene probleme na koje žele da skrenu pažnju", rekao je Tanjugu pomoćnik poverenice za zaštitu ravnopravnosti Milovan Batak.
S druge strane "barikade" Srpski narodni pokret Naši traži od vlasti Srbije da zabrane održavanje Parade ponosa u Beogradu i donesu zakon o zabrani, kako se navodi, "gej prajd propagande".
U saopštenju te organizacije ocenjuje se da će se na taj način stvoriti uslovi za dalju borbu protiv, prema njihovim rečima, "protivustavnog gej prajd aktivizma".
SNP "Naši" takođe smatra da "gej prajd" interesne grupe, uz podršku i pritisak EU institucija, vrše, kako se navodi, "medijsku prevaru" kojom se parada proglašava ustavnom obavezom i u javnost izlaze sa tezom da je zabrana parade kršenje Ustava.
U saopštenju se, međutim, tvrdi da je reč o "grubom kršenju" Ustava Republike Srbije i da je zakon o zabrani gej prajd propagande neophodan u cilju potpunog ostvarivanja svih prava koja građanima Srbije garantuje Ustav Srbije, "a za cilj ima očuvanje moralnog okruženja koje garantuje Ustav".
Ustavni sud Srbije je krajem prošle godine presudio da je odluka o zabrani "Povorke ponosa" 2009. godine bila neustavna.
Pomoćnik poverenice za zaštitu ravnopravnosti Milovan Batak, izjavio je za Tanjug da je tom odlukom Ustavni sud poručio da je zabrana takvog okupljanja neustavna i da samim tim takva manifestacija mora da se održi bez obzira na bezbednosne rizike koje niko ne negira.
(Tanjug/MONDO, foto: Medija centar Beograd)
