Nije lako biti samohrani roditelj, ali je još teže s tim se nositi u Srbiji, pogotovo ako si žena. Bar tako kažu one koje su posle razvoda ili usled drugih okolnosti preuzele brigu o deci i koračaju kroz život same.
Iako se poslednjih godina broj žena koje su odlučile da rode dete i da ga same podižu povećava, teško da se može reći da njihova sudbina liči na holivudsku filmsku priču u kojoj je ona situirana, ima dobar posao, ogromnu alimentaciju i pouzdanu bebisiterku. Takvih primera, doduše retkih, ima i u Srbiji, ali većini samohranih majki ova priča je daleko od realnosti.
Dobro je da se odnos sredine prema ženama koje samostalno odgajaju decu, iz godinu u godinu poboljšava. Samohrana majka koja bez pomoći muža radi i prehranjuje dete i obavlja ulogu majke, sve više izaziva kod ljudi divljenje i uvažavanje, kao i solidarnost, kažu za MONDO u Gradskom centru za socijalni rad i dodaju da je samohrano roditeljstvo u današnje vreme ipak hrabar čin, uglavnom zbog izuzetno teške materijalne situacije i neizvesne budućnosti u ekonomskom smislu.
Najteže je onima koje su nezaposlene ili imaju male plate, koje žive kao podstanari i prinuđene su da rade po ceo dan, zbog čega malo vremena provode da svojom decom. U najboljoj poziciji su zaposlene majke, koje primaju pristojnu alimentaciju, tako da mnogo lakše podnose svoju samoću. I žene koje žive sa roditeljima su u lakšoj situaciji, jer mogu da računaju na pomoć.
Lj. B., majka dvogodišnjeg dečaka, koja živi u Beogradu sa majkom i bratom nakon što je u trudnoći napustila tada vanbračnog partnera, kaže da nikada ne bi mogla sama da izdržava dete jer je nezaposlena, a nema ni svoj stambeni prostor.
“Znači mi to što živim sa porodicom, jer uvek neko može da mi pričuva dete, a i moji izdržavaju dete i mene. Iako imam pravo na alimentaciju, nismo to i formalno odredili, jer je dečakov otac prvih godinu dana davao dovoljno novca, što sada nije slučaj, a pravo na materijalnu pomoć nemam jer kada se uzmu u obzir primanja moje majke i brata, prelazimo utvrđenu granicu, koja je prilično mala “, rekla nam je Lj.B. i dodala:
"Rešenje je da moje dete i ja imamo svoj stan u okviru nekog zajedničkog prostora sa mojima, ali bih morala i da se zaposlim, a to već nije lako.“
"Posao tražim već duže vreme, ali nailazim na negativne i diskrimiatorske stavove poslodavca, koji smatraju da majka sa malim detetom, pa još i samohrana, nije pravi izbor.
Predsednica Udruženja samohranih roditelja Vera Totić rekla je za MONDO da zakon o radu nalaže da roditelji koji imaju decu ispod tri godine ne mogu raditi ni drugi ni treću smenu.
“To se uglavnom reguliše kolektivnim ugovorom u državnim preduzećima, dok privatne preduzetnike činjenice da imaju samohrane roditelje sa malom decom, to uopšte ne zanima”, kaže Totić.
Predsednica Udruženja samohranih roditelja, koje broji 660 članova, među kojima su i 163 muškarca, kaže da osim diskriminacije prilikom traženja posla, samohrani roditelji se suočavaju i sa visokim podstanarskim kirijama, neostvarenju sudskih presuda kada je reč o alimentacijama, a često zbog jednog ili pet dinara ne mogu da ostvare materijalnu pomoć porodice, a i dečiji dodatak je limitiran.
Zato, kaže Vera Totić, udruženje pruža svojim članovima pomoć u hrani, odeći, obući, školskom priboru, zatim organozovanjem besplatnih letovanja za decu, jednodnevnih izleta, paketića za Novogodišnje i Božićne praznike, kao i odlazak u bioskop, pozorišta, na koncerte.
“Odgovorno tvrdim da članovi Udruženja Samohranih roditelja koji su pre ostvarili pravo na materijalnu pomoć, su zaista u takvim situacijama. Ta pomoć im omogućava sigurnost da će bar donekle imati obezbeđenu hranu za svoju decu, iako je svima njima draže da im se nađe posao koji će im doenti makar i minimalac, a ne sedam, osam hiljada, koliko iznosi socijalna pomoć”, kaže Totić i dodaje:
“U poslednje vreme velike probleme samohranim roditeljima prave centri za socijalni rad, kako svojim ponašanjem,tako i nepružanjem adekvatne pomoći. Vrlo često centri ne daju materijalnu pomoć potencijalnim korisnicima, kojima se ne uplaćuje alimentacija, već savetuju da se podnesu tužbe protiv osobe koja je ne plaća.
U centru za socijalni rad objasnili su nam da se po zakonu alimentacija računa kao prihod, bez obzira da li se ona isplaćuje redovno ili ne, a da je za izvršenje dela presude koji se odnosi na izdržavanje deteta ili dece zadužen isključivo sud.” Dobro je da se odnos sredine prema ženama koje samostalno odgajaju decu, iz godinu u godinu poboljšava. Samohrana majka koja bez pomoći muža radi i prehranjuje dete i obavlja ulogu majke, sve više izaziva kod ljudi divljenje i uvažavanje, kao i solidarnost, kažu za MONDO u Gradskom centru za socijalni rad i dodaju da je samohrano roditeljstvo u današnje vreme ipak hrabar čin, uglavnom zbog izuzetno teške materijalne situacije i neizvesne budućnosti u ekonomskom smislu.
Najteže je onima koje su nezaposlene ili imaju male plate, koje žive kao podstanari i prinuđene su da rade po ceo dan, zbog čega malo vremena provode da svojom decom. U najboljoj poziciji su zaposlene majke, koje primaju pristojnu alimentaciju, tako da mnogo lakše podnose svoju samoću. I žene koje žive sa roditeljima su u lakšoj situaciji, jer mogu da računaju na pomoć.
Lj. B., majka dvogodišnjeg dečaka, koja živi u Beogradu sa majkom i bratom nakon što je u trudnoći napustila tada vanbračnog partnera, kaže da nikada ne bi mogla sama da izdržava dete jer je nezaposlena, a nema ni svoj stambeni prostor.
“Znači mi to što živim sa porodicom, jer uvek neko može da mi pričuva dete, a i moji izdržavaju dete i mene. Iako imam pravo na alimentaciju, nismo to i formalno odredili, jer je dečakov otac prvih godinu dana davao dovoljno novca, što sada nije slučaj, a pravo na materijalnu pomoć nemam jer kada se uzmu u obzir primanja moje majke i brata, prelazimo utvrđenu granicu, koja je prilično mala “, rekla nam je Lj.B. i dodala:
"Rešenje je da moje dete i ja imamo svoj stan u okviru nekog zajedničkog prostora sa mojima, ali bih morala i da se zaposlim, a to već nije lako.“
"Posao tražim već duže vreme, ali nailazim na negativne i diskrimiatorske stavove poslodavca, koji smatraju da majka sa malim detetom, pa još i samohrana, nije pravi izbor.
Predsednica Udruženja samohranih roditelja Vera Totić rekla je za MONDO da zakon o radu nalaže da roditelji koji imaju decu ispod tri godine ne mogu raditi ni drugi ni treću smenu.
“To se uglavnom reguliše kolektivnim ugovorom u državnim preduzećima, dok privatne preduzetnike činjenice da imaju samohrane roditelje sa malom decom, to uopšte ne zanima”, kaže Totić.
Predsednica Udruženja samohranih roditelja, koje broji 660 članova, među kojima su i 163 muškarca, kaže da osim diskriminacije prilikom traženja posla, samohrani roditelji se suočavaju i sa visokim podstanarskim kirijama, neostvarenju sudskih presuda kada je reč o alimentacijama, a često zbog jednog ili pet dinara ne mogu da ostvare materijalnu pomoć porodice, a i dečiji dodatak je limitiran.
Zato, kaže Vera Totić, udruženje pruža svojim članovima pomoć u hrani, odeći, obući, školskom priboru, zatim organozovanjem besplatnih letovanja za decu, jednodnevnih izleta, paketića za Novogodišnje i Božićne praznike, kao i odlazak u bioskop, pozorišta, na koncerte.
“Odgovorno tvrdim da članovi Udruženja Samohranih roditelja koji su pre ostvarili pravo na materijalnu pomoć, su zaista u takvim situacijama. Ta pomoć im omogućava sigurnost da će bar donekle imati obezbeđenu hranu za svoju decu, iako je svima njima draže da im se nađe posao koji će im doenti makar i minimalac, a ne sedam, osam hiljada, koliko iznosi socijalna pomoć”, kaže Totić i dodaje:
“U poslednje vreme velike probleme samohranim roditeljima prave centri za socijalni rad, kako svojim ponašanjem,tako i nepružanjem adekvatne pomoći. Vrlo često centri ne daju materijalnu pomoć potencijalnim korisnicima, kojima se ne uplaćuje alimentacija, već savetuju da se podnesu tužbe protiv osobe koja je ne plaća.
Teško do socijalne pomoći
“Ukoliko samohrani roditelj ne ispunjava uslove za socijalnu pomoć, a nalazi se u teškoj materijalnoj situaciji, svakako se može posavetovati za stručnjakom centra za socijalni rad o drugim mogućnosti podrške, kao što je jednokratna novčana pomoć“, rekli su za MONDO u Gradskom centru za socjalni rad.
U Sekretarijatu za socijalnu zaštitu kažu za MONDO da se na samohrane roditelje ne gleda kao na posebnu kategoriju, tako da prava iz oblasti socijalne zaštite mogu ostvariti kao i ostali građani i porodice ukoliko ispunjavaju propisane uslove.
Materijalno ugroženi roditelji koji se samostalno brinu o deci mogu ostvariti kako novačane pomoći koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, a to su: su novačana socijalna pomoć, dodatak za pomoć i negu drugog lica, kao i uvećani dodatak za negu i pomoć drugog lica, tako i novačane pomoći koje obezbeđuje grad Beograd: jednokratne pomoći, stalne novčane pomoći, besplatan obrok, stipendije za đake i studente.
Ono što roditeljima najviše znači jeste dečiji dodatak, odnosno novačana pomoć koju dobijaju svakog meseca, a mogu da je obnavljaju na godinu dana.
Da bi samohrani roditelji ostvarili ovo, moraju da ispune niz uslova, zakonom veoma precizno određenih.
Osim dokaza o srpskom državljanstvu, prebivalaištu u Srbiji i dokaza o pravu na zdravstvenu zaštitu, oni moraju da dokažu da sami izdržavaju decu.
“Pored razvedenih samohranih roditelja, u ovu grupu spadaju i oni koji sami izdržavaju dete jer je drugi roditelj na odsluženju vojnog roka, ili izdržava zatvorski kaznu duže od šest meseci, kao i ako je roditelj postao potpuno I trajno nesposoban za rad, a nije stekao pravo na invalidsku penziju”, objasnili su nam u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu.
Da bi se ostvarilo pravo na dečiji dodatak, koji za decembar mesec iznosi 2.200 dinara primanja u porodici ne mogu biti veća od 7.761 dinar, rekli su nam u sekretarijatu i objasnili kako je minimum za ostvarivanje ovog prava za samohrane roditelje viši za 1.552 dinara u odnosu na granicu određenu za porodice sa oba roditelja, ali da je onda mesečni dečiji dodatak viši za oko 600 dinara.
Prilikom računanja visine prihoda u porodici uzimaju se u obzir primanja svih članova porodice koji žive u zajedničkom domaćinstvu ostvareni u tri meseca pre podnošenja zahteva.
Pri tom se u obzir uzimaju svi vidovi prihoda, pa i naknade za vreme nezaposlenosti, otpremnine, izdavanje zemljišta u zakup.
Takođe, roditelj mora da dokaže da neposredno brine o detetu i da žive u zajedničkom domaćinstvu, a ukoliko ide u školu potrebna je i potvrda te školske ustanove, jer je važno da dete ide u školu u mestu ili u blizini mesta prebivališta.
Upis u vrtiće bez problema
U Beogradu, gde je i najviše zahteva za upis dece u vrtiće, samohranim roditeljima se izlazi u susret.
Naime, deca samohranih roditelja pored dece žrtava nasilja, dece bez roditeljskog staranja, iz socijalno ugroženih porodica imaju prednost prilikom upisa u vrtić.
U Sekretarijatu za dečiju zaštitu rekli su za MONDO da grad regresira, odnosno umanjuje trškove vrtića za 50 odsto, ali da taj popust ne isključuje druge olakšice.
"Podstanari imaju popust od 10 odsto, oni koji imaju dvoje dece takođe ostvaruju popust, pa ima i onih slučajeva gde je vrtić besplatan. Imajući u vidu da svako treće dete u porodici ostvaruje popust od 50 odsto od cene, to rezultira time da treće dete samohranog roditelja ima pravo na besplatan boravak u vrtiću“, ističu u ovom sekretarijatu i dodaju:
“Samohrani roditelji takođe imaju povlastice prilikom plaćanja troškova odmora i rekreacije koje organizuju predškolske ustanove. Plaćaju samo polovinu od ukupne cene.
Ono što je potrebno od dokumenata da bi upisali dete u vrtić ne razlikuje se mnogo od onoga što podnose i porodice gde oba roditelja izdržavaju dete. Potrebno je između ostalog da podnesu dokaz o svom statusu samohranog roditelja.
Pored navednih olakšica, samohrani roditeljima je na raspolaganju i pravna i psihološka pomoć.
U Gradskom centru za socijalni rad samohrani roditelji se mogu obratiti za savete i pomoć stručnjaka iz različitih oblasti. Stručnjaci centra za socijalni rad pužaju pravnu pomoć iz oblasti porodično pravne zaštite, koja podrazumeva, savete i podršku roditeljima i deci u ostvarivanju prava na alimentaciju, podnošenja tužbe za vršenje roditeljskog prava i sl.
Takođe, mogu dobiti i psihološku pomoć stručnjaka kako za podršku i jačanje roditeljstva, tako i psihološku podršku deci koja često imaju emotivne krize zbog nedostatka drugog roditelja.
“Osim krupnih egzistencijalnih problema, samohrani roditelj suočava se i onim najozbiljnijim problemima - sa emotivnim krizama deteta koje u većini slučajeva pati za drugim roditeljem. Roditelju se savetuje da kaže detetu istinu o drugom roditelju, u kojim okolnostima je rođeno, kako je porodica prestala da funkcioniše. Biranim rečima, naravno”, ističu u centru za socijalni rad i savetuju:
Samohrani roditelj bi trebalo da crpi snagu iz sopstvene hrabrosti i uverenja da je u pravu i da radi najbolje što može. Korisno je i povezati se sa onima u sličnoj situaciji, deliti, razmenjivati iskustva...
(Jelena Stokić / MONDO/Ilustracije: Guliver/Getty Images/Thinsktock)
