Švajcarski kantoni traže uvođenje sistematskih provera DNK da bi se uverili da u skučaju azilantima zaista "spajaju porodice".
Tako je u prvom polugodištu oko 922 rođaka Eritrejaca dobilo azil u Švajcarskoj, što je veoma mnogo u poređenju sa Somalcima (drugoplasiranim na listi najbrojniih azilanata sa 4.167 zahteva), koji su dibili samo 84 dozvole za spajanje.
Kantoni koji primaju ove izbeglice su uznemireni. Po rečima Iris Rivas, zvaničnice službe za migracije kantona Bern, "dokumenti o identetu i izvodi iz knjiga rođenih treba da se smatraju sumnjivim" kada ih podnose osobe koje žele da dobiju dozvolu za spajanje porodice.
Ona je navela da ambasade Švajcarske to ne proveravaju, iako je u zemljama iz kojih su azilanti, lako doći do lažnih dokumenata. Ambasade proveravaju samo da li se podudaraju prezimena podnosilaca zahteva za spajanje porodice.
Kancelarija za migracije kantona Bern je imala slučajeve gde deca predstavljena kao brat i sestra, nisu imala nikakve sličnosti. Rivas kaže da bi tako u Švajcarsku mogla biti poslata i "komšijska deca".
Ona zato predlaže da Švajcarska sistematski vrši DNK analize osoba koje dolaze iz zemalja gde je lako falsifikovati lična dokumenta.
Njen predlog podržao je njen kolega iz kantona Lucern, Aleksandar Lib koji smatra da je zanemarena kontrola identiteta u slučaju spajanja porodica.
Po švajcarskim propisima, Savezni zavod za migracije traži DNKA analize samo kada ozbiljno posumnja u srodstvo podnosilaca zahteva.
Azilante u Švajcarsku privlače visoka socijalna davanja, te ta zemlja prorporcionalno dobija tri četvrtine više zahteva za azil od susednih zemalja.
Da bi zaustavila taj dotok, Švajcarska je izmenila zakon o pravu na azil koji treba da ubrza razmatranje zahteva.
Za sada manje od 20 odsto podnosilaca zahteva dobije azil, i to posle procedure koja može trajati i godinama tokom kojih primaju izdašnu švajcarsku pomoć.
