Evropska komisija je pozvala je danas vlade Poljske i Rumunije da hitno pokrenu nezavisne istrage posle izveštaja Saveta Evrope da su na njihovim teritorijama postojali tajni zatvori američke Centralne obaveštajne agencije (CIA).
Evropska komisija je pozvala je danas vlade Poljske i Rumunije da hitno pokrenu nezavisne istrage posle izveštaja Saveta Evrope da su na njihovim teritorijama postojali tajni zatvori američke Centralne obaveštajne agencije (CIA).
Portparol te komisije Frisko Roskam Abing je, reagujući na izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija o postojanju tajnih zatvora američke CIA u Poljskoj i Rumuniji, rekao je da je EU "veoma zabrinuta" zbog ovog dokumenta kojim je zaokružena 19-mesečna istraga o tajnim zatvorima CIA u Evropi.
Tim povodom, kako javljaju svetske agencije, portparol CIA Pol Djimiljano izjavio je da još nije video izveštaj, ali da je "Evropa bila izvor netačnih optužbi na račun CIA i njene borbe protiv terorizma".
"Trebalo bi podsetiti da su Evropljani imali mnogo koristi od hrabrog i zakonitog rada agencije da bi bili osujećeni teroristički planovi," dodao je Djimiljano prema britanskoj novinskoj agenciji Rojters.
Izvestilac Saveta Evrope Dik Marti izjavio je da poseduje dokaze da su u Poljskoj i Rumuniji postojali tajni zatvori američke CIA, u koje su posle 11. septembra 2001. i početka američke borbe protiv terorizma, smeštani i ispitivani teroristi "visokog ranga", koji su bili na listi obaveštajnih službi SAD.
Marti je u svom izveštaju naveo da su se u Poljskoj nalazili neki od terorista povezanih sa
"najosetljivijim" slučajevima na listi CIA, medju kojima i Kalid Šeik Mohamed, organizator napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.
"Sada imamo dovoljno dokaza da su tajni zatvori CIA postojali u Evropi izmedju 2003. i 2005. godine, posebno u Poljskoj i Rumuniji," tvrdi Marti u izveštaju SE.
Marti je, takodje, optužio bivšeg poljskog predsednika Aleksandra Kvašnjevskog, kao i sadašnjeg i bivšeg predsednika Rumunije Jona Ilijeskua i Trajana Baseskua da su znali da se na teritoriji njihovih zemalja odvijaju tajne operacije CIA i da su te operacije dozvoljavali.
S druge strane, Rumunija i Poljska, članice Evropske unije, ranije su uporno demantovale postojanje ovih zatvora na svojoj teritoriji, preneo je Rojters.
Martijev izveštaj, po kojem su Italija i Nemačka koristile oznaku "državna tajna" kako bi omele istrage, ne ide u prilog vladama evropskih zemalja koje su više puta kritikovale privodjenje optuženih u zatvor u zalivu Gvantanamo, pre nego što im je bilo sudjeno.
Prema Martijevom izveštaju, tadašnji predsednik Poljske, Kvašnjevski, šef Nacionalne bezbednosne kancelarije Marek Šivec, ministar odbrane Jerži Šmajdjinski i šef vojne obaveštajne službe Marek Dukačevski, znali su za postojanje tajnih zatvora CIA u Poljskoj i mogli bi da budu odgovorni za njihov rad.
Takodje, bivši rumunski predsednik Ilijesku, sadašnji Basesku i bivši ministar odbrane Mirča Pasku, nalaze se medju onima koji su bili svesni te cinjenice i podržavali učešće Rumunije u programima CIA, tvrdi Marti.
Prema Martiju, zatvorima je "direktno i isključivo upravljala CIA", a evropske vlade su dozvoljavale tajna privodjenja i prebacivanja zatvorenika.
Američki predsednik Džordž Buš potvrdio je prošlog septembra da je CIA upravljala tajnim zatvorima u inostranstvu, gde je ispitivala osumnjičene za terorizam, ali nije naveo ime ni jedne zemlje.
Prema Martijevom izveštaju, izvori u američkoj obaveštajnoj službi potvrdili su da su u Poljskoj i Rumuniji "postojali tajni zatvori u okviru specijalnih programa CIA, koje je američka vlada osnovala posle 11. septembra 2001., za ubijanja, zatvaranja i privodjenja osumnjičenih za terorizam na 'visokom nivou'."
Tehnike ispitivanja osumnjičenih bile su "ravne mučenju", kaže se u Martijevom izveštaju.
Marti je, takodje, pariskom dnevniku "Figaro" danas rekao da su vlasti u Vašingtonu proširile rat protiv terorizma bez ikavnih pravila, privodeći osumnjičene u države kakva je Sirija, kako bi izbegli ograničenja koja postavlja američki zakon u pogledu isledjivanja zatvorenika.
U preliminarnom izveštaju objavljenom 2006. godine, Marti je napisao da je 20 zemalja, većinom članica EU, bilo deo "svetske paukove mreže" tajnih zatvora CIA i vazdušnih linija kojima su osumnjičeni za terorizam prevoženi iz Azije u zaliv Gvantanamo na Kubi.
Svojevremeni komesar za ljudska prava u SE Alvaro Hil Robles izjavio je da je u septembru 2002. u američkoj bazi na Kosovu video repliku zatvora Gvantanamo.
Prema pariskom dnevniku "Mond" iz novembra 2005. godine, Robles, španski pravnik i aktivista za ljudska prava Robles je rekao da se zatvor nalazio u sklopu američke vojne baze Bondstil kod Uroševca u kome se nalazilo 15 do 20 zatvorenika, obučenih u narandžaste kombinezone, kao i u američkoj bazi na Kubi.
Poljska je demantovala optužbe o postojanju tajnih zatvora CIA na svojoj teritoriji, a da im je blagoslov dao lično tadašnji predsednik Aleksandar Kvašnjevski.
"Nije bilo tajnih zatvora u Poljskoj. Čekamo na konkretnije detalje iz tog izveštaja. Senator Dik Marti je i do sada iznosio tvrdnje tog tipa ali one se nikada nisu potvrdile", kazao je portparol poljskog ministarstva spoljnih poslova Robert Šanjavski.
"Saradjujemo vrlo tesno sa SAD i na obaveštajnom planu. Ali tajnih zatvora u Poljskoj nije bilo, zato ne može da se tvrdi da sam nešto odobrio", rekao je nacionalnoj televiziji bivši predsednik Kvašnjevski i dodao da današnji izveštaj Saveta Evrope o tajnim zatvorima ne donosi ništa novo.
I rumunsko Ministarstvo inostranih poslova danas je izrazilo žaljenje zbog Martijevog izveštaja u kome se, kako tvrdi ministarstvo, "bez dokaza" navodi da su u Rumuniji postojali tajni zatvori američke CIA.
To ministarstvo je preciziralo da u crnomorskoj vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalničeanu "nikada nije postojao nikakav centar za pritvor, ni rumunski niti strani". "Ova baza je bila stavljena na raspolaganje svim zainteresovanim da je posete", što su i učinili rumunski i strani novinari, parlamentarci i strani stručnjaci, navodi se u saopštenju ministarstva odbrane.
(agencije/MONDO)
Portparol te komisije Frisko Roskam Abing je, reagujući na izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija o postojanju tajnih zatvora američke CIA u Poljskoj i Rumuniji, rekao je da je EU "veoma zabrinuta" zbog ovog dokumenta kojim je zaokružena 19-mesečna istraga o tajnim zatvorima CIA u Evropi.
Tim povodom, kako javljaju svetske agencije, portparol CIA Pol Djimiljano izjavio je da još nije video izveštaj, ali da je "Evropa bila izvor netačnih optužbi na račun CIA i njene borbe protiv terorizma".
"Trebalo bi podsetiti da su Evropljani imali mnogo koristi od hrabrog i zakonitog rada agencije da bi bili osujećeni teroristički planovi," dodao je Djimiljano prema britanskoj novinskoj agenciji Rojters.
Izvestilac Saveta Evrope Dik Marti izjavio je da poseduje dokaze da su u Poljskoj i Rumuniji postojali tajni zatvori američke CIA, u koje su posle 11. septembra 2001. i početka američke borbe protiv terorizma, smeštani i ispitivani teroristi "visokog ranga", koji su bili na listi obaveštajnih službi SAD.
Marti je u svom izveštaju naveo da su se u Poljskoj nalazili neki od terorista povezanih sa
"najosetljivijim" slučajevima na listi CIA, medju kojima i Kalid Šeik Mohamed, organizator napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.
"Sada imamo dovoljno dokaza da su tajni zatvori CIA postojali u Evropi izmedju 2003. i 2005. godine, posebno u Poljskoj i Rumuniji," tvrdi Marti u izveštaju SE.
Marti je, takodje, optužio bivšeg poljskog predsednika Aleksandra Kvašnjevskog, kao i sadašnjeg i bivšeg predsednika Rumunije Jona Ilijeskua i Trajana Baseskua da su znali da se na teritoriji njihovih zemalja odvijaju tajne operacije CIA i da su te operacije dozvoljavali.
S druge strane, Rumunija i Poljska, članice Evropske unije, ranije su uporno demantovale postojanje ovih zatvora na svojoj teritoriji, preneo je Rojters.
Martijev izveštaj, po kojem su Italija i Nemačka koristile oznaku "državna tajna" kako bi omele istrage, ne ide u prilog vladama evropskih zemalja koje su više puta kritikovale privodjenje optuženih u zatvor u zalivu Gvantanamo, pre nego što im je bilo sudjeno.
Prema Martijevom izveštaju, tadašnji predsednik Poljske, Kvašnjevski, šef Nacionalne bezbednosne kancelarije Marek Šivec, ministar odbrane Jerži Šmajdjinski i šef vojne obaveštajne službe Marek Dukačevski, znali su za postojanje tajnih zatvora CIA u Poljskoj i mogli bi da budu odgovorni za njihov rad.
Takodje, bivši rumunski predsednik Ilijesku, sadašnji Basesku i bivši ministar odbrane Mirča Pasku, nalaze se medju onima koji su bili svesni te cinjenice i podržavali učešće Rumunije u programima CIA, tvrdi Marti.
Prema Martiju, zatvorima je "direktno i isključivo upravljala CIA", a evropske vlade su dozvoljavale tajna privodjenja i prebacivanja zatvorenika.
Američki predsednik Džordž Buš potvrdio je prošlog septembra da je CIA upravljala tajnim zatvorima u inostranstvu, gde je ispitivala osumnjičene za terorizam, ali nije naveo ime ni jedne zemlje.
Prema Martijevom izveštaju, izvori u američkoj obaveštajnoj službi potvrdili su da su u Poljskoj i Rumuniji "postojali tajni zatvori u okviru specijalnih programa CIA, koje je američka vlada osnovala posle 11. septembra 2001., za ubijanja, zatvaranja i privodjenja osumnjičenih za terorizam na 'visokom nivou'."
Tehnike ispitivanja osumnjičenih bile su "ravne mučenju", kaže se u Martijevom izveštaju.
Marti je, takodje, pariskom dnevniku "Figaro" danas rekao da su vlasti u Vašingtonu proširile rat protiv terorizma bez ikavnih pravila, privodeći osumnjičene u države kakva je Sirija, kako bi izbegli ograničenja koja postavlja američki zakon u pogledu isledjivanja zatvorenika.
U preliminarnom izveštaju objavljenom 2006. godine, Marti je napisao da je 20 zemalja, većinom članica EU, bilo deo "svetske paukove mreže" tajnih zatvora CIA i vazdušnih linija kojima su osumnjičeni za terorizam prevoženi iz Azije u zaliv Gvantanamo na Kubi.
Svojevremeni komesar za ljudska prava u SE Alvaro Hil Robles izjavio je da je u septembru 2002. u američkoj bazi na Kosovu video repliku zatvora Gvantanamo.
Prema pariskom dnevniku "Mond" iz novembra 2005. godine, Robles, španski pravnik i aktivista za ljudska prava Robles je rekao da se zatvor nalazio u sklopu američke vojne baze Bondstil kod Uroševca u kome se nalazilo 15 do 20 zatvorenika, obučenih u narandžaste kombinezone, kao i u američkoj bazi na Kubi.
Poljska i Rumunija negiraju izveštaj SE
Poljska i Rumunija demantovale su danas optužbe Dika Martija da su u tim zemljama postojali tajni zatvori američke CIA.Poljska je demantovala optužbe o postojanju tajnih zatvora CIA na svojoj teritoriji, a da im je blagoslov dao lično tadašnji predsednik Aleksandar Kvašnjevski.
"Nije bilo tajnih zatvora u Poljskoj. Čekamo na konkretnije detalje iz tog izveštaja. Senator Dik Marti je i do sada iznosio tvrdnje tog tipa ali one se nikada nisu potvrdile", kazao je portparol poljskog ministarstva spoljnih poslova Robert Šanjavski.
"Saradjujemo vrlo tesno sa SAD i na obaveštajnom planu. Ali tajnih zatvora u Poljskoj nije bilo, zato ne može da se tvrdi da sam nešto odobrio", rekao je nacionalnoj televiziji bivši predsednik Kvašnjevski i dodao da današnji izveštaj Saveta Evrope o tajnim zatvorima ne donosi ništa novo.
I rumunsko Ministarstvo inostranih poslova danas je izrazilo žaljenje zbog Martijevog izveštaja u kome se, kako tvrdi ministarstvo, "bez dokaza" navodi da su u Rumuniji postojali tajni zatvori američke CIA.
To ministarstvo je preciziralo da u crnomorskoj vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalničeanu "nikada nije postojao nikakav centar za pritvor, ni rumunski niti strani". "Ova baza je bila stavljena na raspolaganje svim zainteresovanim da je posete", što su i učinili rumunski i strani novinari, parlamentarci i strani stručnjaci, navodi se u saopštenju ministarstva odbrane.
(agencije/MONDO)
