Ksenija Bunjak za istraživanje o arhitekturi srpskih sela dobila priznanje Ministarstva obrazovanja, i to ni manje ni više nego vodeće ekonomske sile Evrope.
Ona je jedna od "zelenih talenata", istraživača u oblasti održivog razvoja, prva iz Srbije koja je dobila ovu prestižnu nagradu i jedna od dvoje nagrađenih naučnika iz Evrope. Kada nije na fakultetu obilazi sela Srbije i smišlja kako da ih pretvori u ekološka, a usput razgovara sa meštanima i savetuje im šta da promene u kućama kako bi što bolje iskoristili energiju ili svetlost, a što manje platili račun za struju.
"Draž čitavog posla jeste da se pomogne ljudima. Najviše volimo da vidimo, kada se vratimo u neko selo, da su nas ljudi poslušali i na primer promenili prozore ili namenu prostorije kako bi imali više svetla ili bolje grejanje", priča Ksenija, koja je nedavno sa kolegom Mladenom Pešićem počela projekat "Atlas srpskih sela".
Ove godine je pokrenula i nevladinu organizaciju EAT, sa idejom da podigne svet građana o ekologiji. Govori šest jezika, jedno vreme je živela u Danskoj dok je istraživala za doktorat, a 2007. godine je ekološki projektovala u Španiji, što je odredilo njen dalji profesionalni put.
"Moja ideja o formiranju ekoloških sela, zapravo model po kojem je moguće da se rekonstruiše selo u ekološko jeste ono što je presudilo da dobijem nagradu nemačkog Ministarstva obrazovanja. Ideja je da sa kolegama sa Elektrotehničkog fakulteta napravimo kompjuterski program koji će moći da primenjuju bilo gde u svetu – ukucaju karakteristike određenog sela, klimatske, geografske i dobiju model po kojem može da se uradi najbolja arhitektonska intervencija", rekla je Ksenija za beogradski dnevnik.
Zajedno sa 24 ostala dobitnika ona je provela dve nedelje u Nemačkoj, obišli su sedam gradova i njihove fakultete i institute koji se bave održivim razvojem. Sledeće godine moći će da odabere gde će da radi praksu tri meseca, kompletni troškovi boravka su pokriveni, a za sada misli da će to verovatno biti Tehnički univerzitet u Minhenu.
Ksenija Bunjak najviše proučava arhitekturu sela u zapadnom Pomoravlju. Ono što je zaključila jeste postojanje dve krajnosti: s jedne strane su sela koja odumiru, a koja su ekološka i imaju najviše potencijala za eko-turizam, a sa druge su sela blizu gradova, koja karakteriše brza gradnja, potpuno neekološka i u kojima više ništa ne može da se uradi, jer su izgubljene osobine sela, naročito odnos sa prirodom.
