Francuski fotograf Remi Gule ima izložbu fotografija u zgradi BIGZ-a u Beogradu. Za MONDO je govorio o tome šta ga je privuklo Beogradu, šta voli najviše da fotografiše i zašto se plaši da nosi Zvezdin šal u Beogradu.
Remi Gule (Rémi Goulet) je 40-godišnji Francuz koji voli da fotografiše. Ne, nije turista koji je svratio u Beograd. On je Francuz koji se zaljubio u Beograd i Beograđanku Jelenu. Čak je svom prezimenu dodao njeno prezime (na Facebook-u), iako nisu venčani (još)!
Iako je i dalje zaposlen u Francuskoj (vozi street view automobil za jednu francusku kompaniju), u Beogradu boravi dobar deo godine.
"U Francuskoj nemam stan, živim ili kod roditelja ili po hotelima... A ovde... Pa, da moglo bi se reći da je Beograd moj dom", kaže Remi u intervjuu MONDU.
Rođen je 1973. godine u malom gradu na severu Francuske a kasnije je živeo u Parizu i Nantu. U Beograd se preselio 2012. godine.
Zašto Beograd?
"U Francuskoj je Srbija imala lošu reputaciju, pogotovo u medijima zbog onih ratnih dešavanja 90-ih godina. Za Srbe su govorili da ubijaju, prodaju kalašnjikove... Želeo sam lično da dođem i da vidim da li je sve to tačno. Ali, tokom ovih godina uverio sam se u suprotno. Srbi su veoma otvoren narod, prijateljski raspoložen, ljudi su zabavni, lepi, nasmejani, vole da uživaju... Svi su dobri, osim takstista (smeh). Evo, baš pre neki dan sam išao na pijacu po kajmak i dva prodavca su pričali sa mnom, smejali se iako ne znaju ni reč engleskog ili francuskog", rekao je Remi i dodaje:
"Prve reči koje sam naučio na srpskom jeziku bile su: 'Volim vas'".
Te reči upotrebio je i kada je nekoliko puta prekidao intervju da bi se pozdravio sa prijateljima koji su došli na izložbu i morali da odu ranije.
"Ej, volim vas!", vikao je Remi i mahao prijateljima iz Novog Sada, koji su odlazili.
"Upoznao sam zaista mnogo divnih ljudi. Upoznao sam moju Jelenu, neke ljude u Novom Sadu, sticao sam prijatelje, obilazio gradove, upoznavao kulturu".
Otkud ljubav prema fotoaparatu i fotografiji?
"Prvo sam bio muzičar, ali ne dobar. Svirao sam trubu. A onda mi je neko stavio fotoaparat u ruke i počeo sam da slikam. Bio je to dobar spoj. Potom sam upisao fotografiju. Zapravo, studirao sam geologiju, ali sam je ostavio zbog fotografije".
Šta Remi Gule želi da nam poruči svojim fotografijama?
"Volim da slikam portrete, pogotovo muzičara na koncertima, jer sam i sam muzičar. Ali, isto tako, trudim se da pokažem i šta mi ljudi radimo prirodi, kako je 'napastvujemo', a možemo da uradimo mnogo lepše stvari za ovu planetu", ističe on.
Imaš i mnogo fotografija šuma. Šta si ti, neki "Robin Hud sa kamerom"?
"Haha, ne, ne. Ne pokušavam da promenim svet ili ljudsku prirodu, ali želim da skrenem pažnju na sva ta silna zagađenja, nemarnost prema prirodi... Bio sam nedavno na Čukaričkoj padini i video sam gomilu odbačenih stvari, đubreta... Sa jedne strane to je užasno, ali sa druge strane ima neku svoju lepotu, jer je puno boja", kaže Remi.
Kada bi morao jednom fotografijom da prikažeš Beograd i to pokažeš prijateljima u Francuskoj, da im najbolje dočaraš ovaj grad, šta bi fotografisao?
"Hm... Most na Adi! Volim mostove, fasciniran sam njima. To nije slučaj sa Brankovim mostom ili Gazelom (smeh)".
Poslednjih godina društvene mreže su postale sastavni deo naših života. Instagram, Facebook, Twitter... Na svima njima ljudi postavljaju fotografije koje, uglavnom, nisu nekog kvaliteta. Kakav je tvoj stav prema tome, da li je to, na neki način, upropašćavanje fotografije?
"Ne, zašto? Evo i ja koristim svoj iPhone za fotografisanje. Te sprave su nam stalno pri ruci i zgodne su. Facebook je dobro sredstvo da svima koji žele pokažem svoje fotografije. Najvažnije je da uživaš u onome što vidiš, što prija tvom oku... Ako ti se nešto svidi - slikaj".
Upoznao je mnogo ljudi u Srbiji. Sa nekima je postao dobar prijatelj. Za rođendan je na poklon dobio šal Crvene zvezde. Ali, ne nosi ga ovde.
"Strah me je da ga nosim ovde zbog ovih Partizanovih huligana. Nosiću ga u Francuskoj, sigurno", kaže on kroz smeh.
Remijeve fotografije možete da pogledate na njegovoj Facebook stranici.
