Deficit budžeta najveći u regionu

To će biti najveća stopa u regionu. Rast BDP-a očekuje na nivou od nula do jedan odsto, ocenio je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Učestujući u radu Kopaonik Biznis foruma 2014. Petrović je rekao da se moraju hitno preduzeti mere fiskalne konsolidacije u Srbiji i fiskalno prilagođavanje do 2017. godina, tako što bi morale da se ostvare uštede do dva odsto BDP-a godišnje u budžetu, da bi na kraju tog perioda deficit spao na dva do 2,5 odsto BDP-a.

Izdaci za penzije i plate u javnom sektoru se moraju izbalansirati, jer se u Srbiji za penzije izdvaja 13 odsto BDP-a, umesto maksimalnih 10 odsto, dok se za plate iz budžeta izdvaja 10 odsto, umesto osam odsto BDP-a, upozorio je Petrović.

U ovoj godini morale bi da se pokrenu penzione reforme, a to znači povećanje starosne granice za penziju i da se spreči prevremeni odlazak u penziju, rekao je Petrović i dodao da se u javnom sektoru moraju reformisati sistem zarada, uvođenjem platnih razreda na svim nivoima.

Kada se te reforme sprovedu, tek onda se može razmatrati eventualno smanjenje plata i penzija do kraja 2014. godine, a ne prvo to, pa onda sve ostalo, kako planiraju političari, rekao je Petrović.

U periodu od 2009. do 2013. u Srbiji je deficit budžeta u proseku rastao za 1,5 odsto godišnje brže u odnosu na zemlje regiona, a javni dug je rastao duplo brže nego u regionu, što pokazuje da se nije smanjivala javna potrošnja, već naprotiv, naveo je Petrović.

Petrović je ukazao da su u ranijem periodu izostale mere države, kao što su reforme u 2012. godini, kako javnih preduzeća, fiskalnog sektora, tako i penzionog sistema i posledice će se osetiti već krajem 2014. godine.

Prema njegovoj oceni, javna preduzeća i banke su urušili sistem javnih finanasija, jer su oni uticale da se duplira javni dug u proteklih pet godina, a među njima su rast duga Srbijagasa na milijardu evra, Galenike na 400 miliona evra.

Selektror Kopaonik Biznis foruma Dragan Đuričin ocenio je da ubrzanje integracije sa EU i radikalne ekonomske reforme moraju da budu dva stuba ekonomske politike u 2014. godini.

Trenutna politka ne vodi u održivo stanje, pri čemu postoji visok rizik od bankrotstva države, sa čime će se suočiti svaka sledeća vlada, upozorio je Đuričin i dodao da je sprečavanje bankrota države zadatak političara.

Vlada bi morala da usvoji strategiju ekonomskog oporavka, koji bi bio usvojen u parlamentu i svaka buduća vlada bi ostvarivala po jedan deo te strategije, i ne bi trebalo da jedna vlada da bude optužena da nije sprovela celu strategiju, objasnio je Đuričin.

Političari moraju da budu transparetni u radu, što znači da moraju naučiti da slušaju, da budu stratezi, a ne "politikanti" i da slušaju privrednike, a ne da ugađaju svojim biračima, poručio je Đuričin.

Đuričin je ukazao i na paradoks da što je Srbija bliža EU postaja sve više ekonomski ranjivija, ističući da zadatak političara mora da bude da smanje tu distancu.

Iako je učešće srpske ekonomije u stvaranju svetskog BDP-a bilo svega 0,059 odsto u 2013. godini, ona je relevantna za njene građane, naveo je Đuričin.

Đuričin je ukazao i na mogućnost obezbeđenja investicija kroz traženje potencijalnog partnera za EPS, čija je vrednost procenjena na 3,5 milijardi evra, a vrednost kapitala je 3,05 milijardi evra.

DUG POTOMSTVU 2,7 MILIJARDI EVRA

Bivši premijer Srbije i savetnik Svetske banke o privatizaciji Mirko Cvetković izjavio je danas da se budućim genereacijama ostavlja dug od 2,7 milijardi evra za godišnje tekuće rashode zaproteklih pet godina, a da im ne ostaju nikakva materijalna dobra koja će moći da koriste.

Cvetković je na forumu rekao da je deficit Srbije prilično veliki i da je njegova struktura nepovoljna.

On je apelovao da se pri izradi budžeta za ovu i narednegodine, pored apsolutne sume deficita, uzme u obzir i njegova struktura, odnosno kvalitet.

Kad napravite deficit, pa se on prelije u dug, to treba da vraćaju buduće generacije, ukazao je.

Ako ste dug napravili kroz kapitalne rashode iz kojih ste pravili infrastrukturu, škole, bolnice, puteve, možete reći potomcima: "vi vraćate naše dugove, ali smo vam ostavili materijalna dobra koja koristite", rekao je Cvetković.

Ako se, međutim, u deficitu nalaze tekući rashodi, znači da budućim generacijama ostavljajjamo dug, zato što smo više trošili nego što smo mogli, zaključio je bivši premijer.

TREBA I STEZATI KAIŠ I ULAGATI

Sprovođenje fiskalne konsolidacije u Srbiji je neophodno kako bi se racionalizovali javni rashodi u delu koji tiču potrošnje, budući da ima dosta nepotrebnih izdataka, ocenio je danas predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić.

"Ako govorimo o tekućoj politici i reformama, mi sa jedne strane imamo monetarnu politiku koja je uspela da stabilizuje inflaciju na niskom nivou, ali imamo visok fiskalni deficit koji je rastao od 2008. godine i sada iznosi sedam odsto GDP-a", rekao je Savić Tanjugu nakon panela koji se odnosi na makroekonomsku stabilnost.

On je naveo da je neophodno da se u fiskalnom delu preduzmu mere, odnosno da dođe do fiskalne konsolidacije.

To, kako je kazao, znači smanjivanje javnih rashoda u delu koji se zove potrošnja i povećanje javnih rashoda u onom delu koji se odnosi na kapitalne investicije.

"U tom smislu lažna je dilema da li treba štedeti ili ulagati, stezati kaiš ili ne stezati, treba nam jedno i drugo na pravim mestima", rekao je Savić.

Ako se to ne učini, odnosno ne sprovede fiskalna konsolidacija, kazao je, Srbija je izložena riziku da dođe u situaciju da ne može da izmiruje svoje obaveze.

Mali: Efekti ekonomskih mera već ove godine

Savetnik prvog potpredsednika vlade Siniša Mali najavio je danas da će nakon izbora biti donete dalje mere za finansijsku konsolidaciju, kao i da će se efekti tih ekonomskih mera videti već u ovoj i narednoj godini.

"Politička spremnost je ono što je najbitnije za sprovođenje reformi i te političke spremnosti u ovom trenutku ima", istakao je Mali na Koponik biznis forumu.

On je kazao da je prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić u poslednjih nekoliko nedalja jasno naznačio da će se, nakon izbora i formiranja nove vlade, započeti rad na zakonima koje je neophodno doneti, kao i da je napravljena lista od više od 20 ključnih zakona, koje treba što pre doneti za početak reformi.

Prema njegovim rečima, ta lista nije konačna i još će se dorađivati.

Mali je rekao da je danas na Koponik biznis forumu razgovarao sa predstavnicima Svetske banke u Srbiji i da im je potvrdio da će Srbija nakon izbora promeniti zakone neophodne za početak reformi i da od toga neće odustati.

Mali je podsetio da je vlada u ostavci polovinom 2013. godine napravila ključan korak i donela program za fiskalnu konsolidaciju.

"Te mere će biti pojačane daljim merama konsolidacije koje se planiraju", istakao je on i dodao da je neophodna i konsolidacija javnih preduzeća i reforma državne uprave.

"To je put kojim ćemo krenuti i od toga nećemo odustati", naglasio je Mali.