Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić ocenio je danas da strancima ne bi trebalo zabraniti da kupuju zemljište u Srbiji, jer je od vlasništva mnogo važnije koliko se proizvodi.
"Treba otvoriti vrata, jer onaj ko dođe u Srbiju nije došao da kupuje zemlju kao što kupuje antikvitete, već da uloži novac, a za Srbiju je najvažnije da se uloži novac i da poljoprivredno zemljište dosegne određeni kvalitet", rekao je Kostić novinarima u pauzi konferencije "Agrarna politika Srbije" u hotelu Kraun plaza.
Nije bitno u čijem je vlasništvu zemlja, već koliko se na njoj proizvodi, naglasio je i dodao da je "suverenitet patriotska kategorija i da ga Srbija gubi i time što nema nuklearnu bombu".
"Da li vam je važnije imamo li 12-13 tona kukuruza po hektaru ili pet tona, ili je važnije u čijem je vlasništvu zemljište", upitao je Kostić, ocenivši da Srbija sa pet tona proizvodnje kukuruza nema za isplatu penzija ni socijalne pomoći.
Vlasnik MK grupe smatra da je pravi model poslovanja u poljoprivedi onaj sa niskim troškovima, prosečnim cenama, i da u tom slučaju više neće biti tako visokih cena poljoprivrednog zemljišta.
Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić kaže da kriza u Ukrajini može da dovede do povećanja cena žitarica, ukazujući da jedna loša godina ili kriza "mogu da dovedu do dramatičnog rasta cena" žita. "Ako se kriza u Ukrajini produbi sigurno će napraviti nervozu i skok cena", rekao je. On je dodao da je nezahvalno prognozirati koliki bi to skok mogao da bude, te da analize svetskih berzi pokazuju da je odnos ukupnih svetskih zaliha žitarica prema ukupnoj potrošnji na rekordno niskom nivou. "Za žitarice je tipično da nedostatak od dva ili tri odsto u proizvodnji u odnosu na potrošnju može da dovede do rasta od 200 ili 300 odsto, jer onaj ko nema hranu ne pita koliko košta", naveo je Kostić.
Kostić je ocenio je i da bi Srbija mogla da ostvari desetostruko veći profit od poljoprivredne proizvodnje ako bi značajno podigla produktivnost u toj grani i dodao da se novac za to uvek može naći.
Kostić je objasnio da Srbija sa 4,5 miliona hektara ima kapaciteta za najmanje 100 milijardi dolara proizvodnje pod uslovom da produktivnost bude kao u Holandiji.
"Ako krenemo od Vojvodine koja ima oko dva miliona hektara, što je površina Holandije, samo na tom prostoru mogli bismo da ostvarimo između 60 i 70 milijardi evra, što je deset puta više nego trenutno, rekao je Kostić. On je dodao da se to ne može postići preko noći već da treba ulagati u infrastrukturu i doći do toga gde je, na primer, Holandija danas.
Kostić je na konferenciji "Agrarna politika Srbije, kazao da Srbija ima potencijal za bar pet do 10 puta veću proizvodnju nego što je potrebno za potrošnju stanovništva od sedam milion ljudi u Srbiji.
On je rekao da nije problem pronaći novac za poljoprivredu od međunarodnih institucija, ali da je problem nedostatak projekata, navodeći da je Ministarstvo poljoprivrede imalo 75 miliona evra koji su neiskorišćeni "sedeli u ministarstvu četiri godine".
Kostić je podsetio da će Srbija dobiti kredit za poljoprivredu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i ocenio da je to samo početak, naglasivši da projekte ne treba tražiti od države već od privatnika, a da država treba samo da ih koordinira.
Govoreći o aferi aflatoksin, Kostić je rekao da je afera napravljena u Srbiji i da to nikako ne može da razume.
"Mi smo tu aferu napravili kao da se aflatoksin ne dešava nigde drugde na svetu", rekao je Kostić i dodao da se deo kukuruza mogao izvoziti u zemlje u kojima je dozvoljen nivo aflatoksina isti kao u Srbiji.
On je rekao da od toga ne treba praviti nepremostivu prepreku za srpski izvoz, a pogotovo ne afere tamo gde im mesto nije.
Kostić je rekao da bi ukidanje kvote za izvoz šećera bilo fenomelanan potez i za Srbiju i za industriju šećera ukupno.
"Skidanje kvota za one kompanije koje su spremne za konkurenciju evropskih proizvođača je odlična vest, a industrija šećera Srbije je definitivno spremna za to", rekao je Kostić i dodao da nije siguran da su i ostale industrije spremne za evropsku konkurenciju.
Konferenciju "Agrarana politika Srbije", u beogradskom hotelu Kraun plaza, organizovao je NIN Fokus uz institucionalnu podršku Ministarstva poljoprivrede, a medijski partner je novinska agencija Tanjug.
