Sredstva za zaštitu bilja na tržištu Srbije su kvalitetna, a njihova kontrola je sistemski postavljena, zakonski regulisana i obavljaju je stručne institucije, tvrde iz Privredne komore Srbije.
Sekretar Udruženja za hemijsku industriju Privredne komore Srbije Vekoslav Šošević je odbacio, kao "neodgovorne i tendenciozne", tvrdnje Udruženja inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u Srbiji (SECPA) da se 70 odsto hrane proizvedene u Srbiji prska pesticidima za koje nije sigurno kakve posledice imaju po zdravlje i okolinu.
"Ovakvim izjavama se u javnosti stvara slika o državnim organima kao o neodgovornim institucijama koje ne brinu o elementarnim interesima svog stanovništva i narušava se ugled konkurentskih kompanija, pre svega domaćih proizvođača sredstava za zaštitu bilja (SZB)", upozorio je Šošević.
Iz ugla domaćih proizvođača SZB, smatramo da je hrana u Srbiji bezbedna, a o tome svedoči i činjenica da naša država godinama unazad izvozi hranu i primarne poljoprivredne proizvode na vrlo zahtevna i osetljiva tržišta EU, Ruske Federacije i drugih zemalja, kazao je Šošević ispred Udruženja, u čijem je sastavu Grupacija domaćih proizvođača sredstava za zaštitu bilja.
On je podsetio da je postupak registracije, uvoza i proizvodnje SZB u Srbiji uređen Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja i povezanim podzakonskim aktima, a nadležno za ovu oblast je Ministarstvo poljoprivrede.
Takođe, bitno je naglasiti da je nadležno Ministarstvo usaglasilo srpsku listu dozvoljenih aktivnih materija (glavnih sastojaka sredstava za zaštitu bilja) sa EU listom, što je još jedan korak napred u ovoj oblasti, dodao je Šošević.
"Da bi se određeno sredstvo za zaštitu bilja uopšte našlo u prometu, potrebno je da se obavi postupak njegove registracije, koji u našoj zemlji traje oko dve godine, i podrazumeva niz ispitivanja i ogleda biološke efikasnosti koje sprovode naše naučne i ugovorno-istraživačke organizacije", ukazao je Šošević.
Prilikom uvoza gotovog proizvoda, fitosanitarna inspekcija na našoj carini kontroliše sastav uvezenog proizvoda, i takođe ima pravo da uzorkuje i kontroliše proizvod u svakoj fazi prometa, naveo je taj stručnjak.
Šošević je naglasio da domaći proizvođači imaju za stepen višu kontrolu, zato što ne uvoze gotov proizvod, već sirovinu koja takođe podleže kontroli fitosanitarne inspekcije.
"Srpsko tržište sredstava za zaštitu bilja je potpuno otvoreno i na njemu je prisutno svih šest vodećih svetskih naučno istraživačkih kompanija, kao i velike svetske generičke kompanije. Takođe, na srpskom tržištu je prisutan i čitav niz manjih generičkih kompanija iz Kine, Indije i Evrope", rekao je Šošević Tanjugu.
Potencijal srpskog tržišta je oko četiri miliona hektara, što je u rangu sa, na primer, Mađarskom, koja nam je slična i po strukturi gajenih useva.
Krajem 2013. godine u Srbiji je bilo registrovano 1.100 proizvoda, od čega 51 odsto imaju strane generičke kompanije (preko uvoznika i zastupnika), 26 odsto imaju strane razvojno-istraživačke kompanije (SECPA) i 23 odsto imaju domaći proizvođači.
Prema podacima kojima raspolaže PKS, u 2013. godini se najviše uvozilo iz zemalja EU (Nemačka, Francuska, Španija, Belgija, Italija, Velika Britanija), oko 65 odsto vrednosti, zatim iz Kine (19 odsto), Švajcarske (sedam odsto) i Izraela (šest odsto).
Kada su u pitanju rizici vezani za SZB u lancu bezbednosti hrane, ovo je najznačajnije pitanje, zato što je najteže kontrolisati način na koji naši poljoprivrednici, naročito sitni poljoprivredni proizvođači, primenjuju SZB, naveo je Šošević.
"Jedini način za umanjenje ovog rizika je kontinuirana edukacija i podizanje svesti poljoprivrednika o štetnim posledicama koje sa sobom nosi nepoštovanje karence (vremenski period od poslednjeg tretmana do berbe, odnosno žetve), preporučene doze i vremena primene nekog sredstva za zaštitu bilja. Poštovanje ovih pravila je od ključne važnosti za bezbednost hrane", objasnio je Šošević.
Govoreći o zakonskoj regulativi, Šošević je ukazao da je najveći problem u harmonizaciji našeg zakonodavstva sa evropskim u tome što državne institucije ovom procesu prilaze stihijski.
"Nije dovoljno usvojiti neki zakon koji je u skladu sa evropskim, prvo je potrebno obezbediti preduslove da naše institucije imaju kapacitete da taj zakon sprovode", rekao je Šošević.
I u samoj EU, kako je naveo Šošević, proces usaglašavanja zakonske regulative iz oblasti zaštite bilja trajao je jako dugo i još uvek nije u potpunosti završen.
Prvi propisi vezani za ovu oblast su doneti 1991. godine, da bi tek 2009. bila usvojena regulativa koja još uvek nije sprovedena u praksi u potpunosti, dodao je Šošević.
"Besmisleno je za jednu državu koja je tek kandidat za članstvo u EU i koja nema nikakvih administrativnih kapaciteta da propiše ovako kompleksnu regulativu", ocenio je Šošević.
Za našu državu u ovom trenutku je najvažnije da je proces prilagođavanja evropskoj regulativi iz oblasti zaštite bilja započeo i da su SZB koja su u prometu pod sistemskom kontrolom države, rekao je Šošević.
Sa druge strane, neophodno je stvoriti ambijent u kome će domaća privreda imati maksimalne mogućnosti da prebrodi tranzicioni period i da spremno dočeka ulazak Srbije u EU, zaključio je Šošević.
