Štednja ne bi smela da mimoiđe ni upravne odbore, a članstvo u upravi kompanija jeste odgovornost, ali i da svi ti ljudi platu već primaju po drugom osnovu, iz radnog odnosa.
Neke pretpostavke ukazuju da ih ima oko 7. 000, a procene o tome koliko se troši na njihov rad kreću se od pola miliona do 60 miliona evra.
Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića, u upravnim odborima u Srbiji zaposleno je oko 10.000 ljudi za koje se na godišnjem nivou izdvaja oko 60 miliona evra.
Nadoknade se kreću od 30. 000 dinara do nekoliko stotina hiljada dinara.
Mnogo poštenije bi bilo, kaže on Tanjugu, da se ukinu te nadoknade, a novac od njih usmeri ka smanjenju deficita u budžetu, umesto što se predlaže smanjenje plata zaposlenima u javnom sektoru.
Đorđe Vuković iz CeSID-a takođe predlaže da se utvrdi koliko ljudi na položaju svoje zarade "pojačava" raznim naknadama po odborima.
U izjavi za "Novosti" on je rekao da je potrebno "pretresti" postojeće stanje pre nego što se primene nova pravila, aludirajući pritom na smanjenje plata kao deo plana štednje koji je predložio budući premijer Aleksandar Vučić.
"Nije sporno da plate treba smanjiti, jer nema novca u budzetu, ali mora da se utvrdi i hoce li se mera odnositi i na lokalni nivo, kao i da li ce se oporezivati kompletna primanja, a ne samo plate " ukazuje Vuković.
Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić navodi primer javnih preduzeća - oko 570 njih, koliko je pokazalo istraživanje pre dve godine, ima upravne odbore sa oko 3.500 članova, kaže.
Nema, međtuim, preciznih podataka koliko oni koštaju, mada je vlada, dodaje, još 2009. ograničila primanja u upavnim odborima na nivou Republike na prosečnu zaradu.
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) nije se bavila ovim procenama, rekla je za Tanjug predsednica Asocijacije Ranka Savić, ali na osnovu pisanja medija moglo bi se zaključiti, dodala je, da oko 7.000 upravnih odbora košta državu bar oko pola miliona evra.
Podsetila je da je ASNS pokrenuo inicijativu "iz moralnih i ljudskih razloga" da članovi Socijalno-ekonomskog saveta iz redova sindikata u upravnim odborima ne primaju nadoknadu.
To bi se, dodala je, odnosilo na člansto u nadzornim odborima u PIO fondu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
"Nije nam potrebno 35 do 40 članova nadzornog odbora PIO fonda, posebno kada se uzme u obzir njihov sastav i znanje", kazala je Savić.
Ipak, dodala je, nije pobornik ukidanja plaćanja rada članovima u svim nadzornim odborima.
"Biti član nadzornog odbora u Srbijagasu, NIS-u ili Naftagasu je nešto što predstavlja veliku odgovornost za rad, funkcionisanje i donošenje odluka. Ko će tu odgovornost preuzeti na sebe, a pri tom raditi volonterski?", dodala je Savić.
Ipak, zapitala je, da li je taj sistem funkcionisanja i rada, u tom obliku i obimu nama potreban, i da li se upravljanje preduzećima može regulisati na drugačiji način, recimo promenom zakona o preduzećima?!
Rajić je naveo da od ukupnog broja javnih preduzeća samo četiri do šest odsto njih ostvaruje neki profit, dok su sva ostala u "debelom gubitku".
"Postavlja se onda pitanje da li su ti upravni odbori potrebni", naglasio je Rajić dodajući da je svakako neophodno sprovesti profesionalizaciju menadžmenta u javnim preduzećima i njihovih upravnih odbora.
Savić, uz primedbu da bi broj članova nadzornih odbora trebalo prepoloviti, insistira takođe na stručnosti i kompetentnosti ljudi koji svojim učešćem u radu odbora mogu dati doprinos izlasku tih preduzeća iz krize.
"Ako govorimo o uštedama, smatramo da bi mnogo bilo korektnije i poštenije da se ukine nadoknada Upravnim odborima u Srbiji u svim javnim preduzećima - od lokalnih samouprava do republike", naveo je Orbović.
