Nacrt izmena i dopuna zakona o stečaju predviđa povećanje transparentnosti postupka, sprečavanje zloupotreba i povećanje prava poverilaca a zakon o privatizaciji donosi uštede, rečeno je na javnim raspravama u Beogradu i Novom Sadu.
Stečaj po novim propisima trebalo da bude brži, efikasniji i transparentniji proces, koji je "postupak lečenja problema" a ne da se koristi za nestanak preduzeća sa privredne scene, rekao je ministar privrede Dušan Vujović na ekonoskom skupu u Novom Sadu.
Biće i omogućeno poveriocima da u procesu stečaja aktivnije određuju stečajne upravnike, kao i da snose troškove tog procesa "zarad boljitka budućeg poslovanja".
Neke firme će posle toga nestati, ali neke će pronaći nove vlasnike, menadžment i nova radna mesta, objasnio je ministar, najavljujući ubrzaniji stečajni postupak koji će firmama doneti rešenje.
"Novi zakon trebalo bi da umanji troškove stečaja i skrati vreme stečaja", kazao je član radne grupe za izradu zakona Branko Radulović na javnoj raspravio zakonu u Beogradu.
On je kao ključne novine predloga naveo to što povezana lica neće biti članovi odbora poverilaca, kao i uvođenje obaveza objavljivanja tromesečnih izveštaja o toku stečajnog postupka kako bi se povećala transparentnost.
Radulović je dodao da se uvodi i obaveza odbora poverilaca da predlože stečajnog upravnika ili se saglase sa imenovanim stečajnim upravnikom.
Zakonom se utvrđuju prava i obaveze založnih poverilaca, pri čemu oni ne glasaju o planu reorganizacije.
Nizom odredbi biće smanjeni i troškovi stečajnog postupka, kao što je ukidanje obaveza dobijanja saglasnosti Komisije za zaštitu konkurencije.
Na prezentaciji je rečeno i da je 2013. otvoreno 147 stečajnih postupaka, ali da je desetine hiljada preduzeća bilo u blokadi.
Istaknuto je i da 22,8 odsto od ukupnog broja preduzeća u Srbiji ima blokirane račune i probleme sa likvidnošću, a ukupni iznos blokade je 240 milijardi dinara, od čega su banke blokirale više od polovine tog iznosa.
Trenutno za svakog desetog dužnika, za kog se pokrene stečaj, taj postupak bude i otvoren.
Navedeno je i da se 47 odsto stečajnih postupaka okonča u roku kraćem od dve godine, 35 odsto stečajnih postupaka se okonča ili još traje nakon treće godine, a dva odsto postupaka uđe u petu godinu.
ZAKON O PRIVATIZACIJI ŠTEDI 800 MILIONA DOLARA
U Nacrtu novog zakona o privatizaciji predviđen je niz mera kojima se štiti društveni interes a efekat primene tog zakona mogao da iznosi najmanje 800 miliona dolara, koliko državu godišnje koštaju firme u restrukturiranju, izjavio je ministar privrede u Novom Sadu.
Novim zakonskim rešenjima će biti pre svega omogućeno da se 584 firme u portfoliju Agencije za privatizaciju "u rekordnom roku privatizuju i nađu svoje mesto na tržištu ili odu u stečaj", kazao je Vujović.
Podsetivši da je od tog broja 161 preduzeće u restrukturiranju, ministar je rekao novinarima da više nećemo imati to stanje produženog restrukturiranja, kojim se "poveriocima ne daju njihova prava a radnici se drže u iluziji da imaju radno mesto a u stvari ga nemaju".
Time se oslobađaju državna sredstva, objasnio je on i dodao da, po procenama Ministarstva privrede i na osnovu analiza Svetske banke, državu firme u restrukturiranju "koštaju 800 miliona dolara godišnje".
Izlaskom iz tog stanja "čistilišta" biće smanjeni troškovi i "ljudi će ili potražiti drugi posao, ili početi normalno da proizvode ili privređuju", kazao je Vujović napominjući da se tako oslobođeni državni resursi mogu iskoristiti za ekonomski rast zemlje, zapošljavanje i opšti boljitak.
Povodom rešavanja problema 24 sporne privatizacije, naveo je da su sve privatizacije ravnopravne, uključujući i one na koje su određene institucije u zemlji i svetu imale primedbe.
Novi zakon daje mogućnost da sve privatizacije ponovo budu posmatrane i prođu test koji nudi zakon, kao i da sve sumnje u tom pogledu budu uklonjene.
Zakonom se omogućava da sve privatizacije budu urađene transparentno, da se poštuje "kvalifikacija onih koji žele da privatizuju", da se primenjuju domaće zakonske odredbe, kao i da se poštuju odredbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
