Medijima u Srbiji prete stagnacija ili pogoršanje nezavisnosti, profesionalizma i ekonomske održivosti, uz vidljiv trend tabloidizacije, ocenjeno danas na predstavljanju rezultata istraživanja.
U pitanju je istraživanje međunarodnog Indeksa održivosti medija (MSI) za Srbiju u 2013.
U istraživanju, koje međunarodna nevladina organizacija "IREX ProMedia" sprovodi od 2001. godine, i u kom ocenjuje medijsku situaciju u 80 zemalja, analizirano je pet indikatora - sloboda govora, profesionalni novinarski standardi, ekonomska samodovoljnost medija, transparentnost izvora i medijske institucije.
Kada je reč o slobodi govora, rezultati pokazuju da je u Srbiji ostvaren izvestan napredak u protekloj godini, na šta su pre svega uticali "on line" mediji, ali da sloboda govora još nije potpuna.
Poslovna održivost medija niža je nego 2001. godine kada je počeo razvoj demokratskog sistema, a naročito je pogoršana posle 2008. godine usled ekonomske krize.
Slična je i situacija sa profesionalnim novinarskim standardima, koji, nakon početnog napretka u vreme donošenja liberalnih medijskih zakona 2002. i 2003. godine, imaju tendenciju opadanja, navedeno je u izveštaju.
Goran Cetinić, organizator istraživanja, istakao je da je "uzlazni trend u medijima" trajao prvih nekoliko godina posle demokratskih promena i poklapao se sa nastojanjem tadašnje vlasti da demokratizuje medijski prostor.
"Posle 2003. godine došlo je do višegodišnje stagnacije, dok je nakon 2008. došlo do permanentnog pogoršavanja situacije u medijima. Tako da bismo mogli otvoreno da kažemo da je 14 godina za medije izgubljeno", ocenio je Cetinić.
Prema njegovim rečima, zahvaljujući instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja, dostupnost informaciji je poboljšana, ali i taj indikator prati opadajući trend od 2012. godine.
Kad je reč o medijskim institucijama, Cetinić je istakao da skoro da ne postoji jedan sindikat zaposlenih u medijima koji bi na adekvatan način zaštitio njihova prava.
Prema njegovom mišljenju, i dalje su najveći problemi medija prejak uticaj vlasti na uređivačku politiku, izbegavanje politike da civilizovano uredi medijski sektor i zloupotreba lošeg ekonomskog položaja medija.
"Polemike sa političrima su nepotrebne. Novinari bi morali više pažnje da usmere na dve institucije koje su najznačajnije za održivost medijskog sektora, a to su Ministarstvo kulture i informisanja i Republička radiodifuzna agencija, jer je potrebno pojačati pritisak na njih u kreiranju medijske regulative", istakao je Cetinić.
