Pripadnici Novosadske policije se ne ustežu da rade kao radnici obezbeđenja lokala i u uniformama, piše danas novosadski portal 021.
Mada se nakon dolaska nekoliko stotina novopečenih policajaca u Novi Sad, očekivalo da grad postane bezbedniji, situacija je, međutim, znatno drugačija jer sve veći broj mladih pripadnika interventne jedinice i Žandarmerije slobodno, ali i radno vreme provodi u noćnim klubovima i kafićima, često radeći kao privatno obezbeđenje, navodi portal.
Takođe, kako 021.rs saznaje policajci se više ne libe ni da u službenoj opremi i sa naoružanjem borave u prepunim noćnim lokalima.
Ovo je zabeležio i jedan Novosađanin, koji je poslao video zapis situacije od pre dvadesetak dana iz noćnog kluba "Atelje 212", lociranog u Ulici Laze Telečkog.
Na snimku se vide tri pripadnika MUP-a u uniformama, koji su smešteni blizu ulaznih vrata lokala.
"Novosadska policija sedi i pije alkohol na dužnosti u klubu "Atelje 212", koji inače koristi ime poznatog pozorišta i utočišta kulture, ali se ovde pušta turbo folk. Policajac koji stoji pored vrata je skoro sat vremena otvarao i zatvarao vrata ljudima koji su ulazili i izlazili iz kluba kao da je običan izbacivač, a ne policijac kojeg građani plaćaju. Da li je problem u Novom Sadu bio nedostatak policajaca ili samo nemar istih?", pita se ovaj građanin.
Čini se kao da niko nije izvukao pouku posle prošlogodišnjeg tragičnog događaja u klubu "Tapas bar" u Laze Telečkog, kada je policajca Aleksandra Simića (28) usmrtio njegov kolega iz interventne Miodrag Ristić (31).
Obojica su radili kao privatno obezbeđenje u lokalu, a nosili su i službeno oružje, iako su bili van radnog vremena.
Ministarstvo unutrašnjih poslova i Policijska uprava Novi Sad nekoliko puta su ponavljali da je ovakvo angažovanje policajaca sveprisutno, ali nisu učinjeni konrektni koraci koji bi doveli do rešavanja problema.
Predsednik Strukovnog udruženja policije "Dr Rudolf Arčibald Rajs" Nenad Ljubišić kaže da područje nezakonitog rada policije nije pravilno regulisano zakonski, ali ne postoji ni konkretna volja nadležnih da se ovaj problem reši.
"Bio bih krajnje neozbiljan kada bih rekao da ta, na žalost negativna pojava ne postoji. U proteklom periodu MUP se bavio samo posledicama, a nikako uzrokom tih posledica, što je na žalost bio i slučaj ubistva policajca Simića.
Njegov slučaj je samo jedan u nizu. U proteklom periodu nije postojala volja rukovodioca MUP da se ta pojava reši, što nekada rezultira, na žalost, i tragičnim ishodom", kaže Ljubišić. On ističe da je naoružanje jedan od razloga zbog kojeg vlasnici i menadžeri noćnih lokala angažuju pripadnike MUP.
"Sve je učestalija praksa da pojedini vlasnici ugostiteljskih objekata ili 'kontraverzni' biznismeni angažuju policajce u obavljanju poslova obezbeđenja iz razloga što policijski službenik ima pravo da nosi oružje, a neretko i zbog same dostupnosti baze podataka MUP i dobijanja eventualnih informacija.
Sa jedne strane, imamo vlasnike ugostiteljskih objekata kojima je u interesu da u svom lokalu imaju barem jednog policajca, a taj isti policajac može da nosi oružje i ima pristup bazi podataka. Neretko i prilikom eventualnih problema može da interveniše kod svojih kolega, što pruža jedan vid zaštite tom vlasniku lokala", kaže Ljubišić.
Da nadležni u Ministarstvu unutrašnjih poslova nisu naročito zainteresovani da se ovaj problem reši potvrđuju i neuspešni, jednomesečni napori redakcije 021.rs da dođe do komentara iz sedišta policije.
Međutim, kako kaže predsednik Komisije za javno-privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti Srbije Dragiša Jovanović, za nerešavanje problema bahatih policajaca odgovorni su uticajni pojedinci.
"MUP je ogromna institucija, pa kao takva i imaginaran pojam. Kao i u svakoj drugoj organizaciji, većina želi da savesno, pošteno i profesionalno radi svoj posao. Uvek je problem u 'uticajnoj' manjini koja je, ko zna gde i kada, uprljala značke.
Pomenuta manjina uglavnom zauzima 'atraktivnija' mesta u MUP, kao što su žandarmerija, SAJ, PTJ, interventne jedinice - jednom rečju specijalci, koji su primljeni na te dužnosti po strožijem kriterijumu, imaju ozbiljnije treninge i opremu, a i veće plate. Radi se o mlađim ljudima koji se, videvši mikro i makro okruženje, vremenom toliko osile, da ih je kasnije teško zauzdati. Postoji zid ćutanja, gde svako svakog drži u šaci", kaže Jovanović.
Zakon o privatnom obezbeđenju predviđa kazne od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravna lica, preduzetnike i odgovorna lica koji koriste usluge privatnog obezbeđenja, kao i zaštitne mere zabrane obavlјanja određenih poslova, odnosno vršenja delatnosti u trajanju od tri meseca do jedne godine.
Ovaj slučaj nastaje ako, pored ostalog, ta lica nemaju zaključen ugovor o obezbeđenju sa licenciranim pravnim licima, koja zapošljavaju licencirane službenike obezbeđenja. Ovakvim regulacijama, policajci bi bili strogo sprečeni da se bave "dopunskim aktivnostima".
Predsednik Komisije za javno-privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti Srbije Dragiša Jovanović kaže da primanja ne mogu da opravdaju kršenje zakona i etičkih normi. "Niska plata nije i ne sme biti izgovor za 'prljanje značke' ni jednom profesionalcu, bilo da se radi o lekarima, vatrogascima, vojnicima, a naročito policajcima i službenicima obezbeđenja.
Kodeksi profesionalne etike su unapred poznati svima, pre nego što uđu u službu. Jedini problem je što Sudovi časti u ovoj oblasti još uvek nisu proradili, iako postoje i mogli bi biti efikasniji od redovnih sudova, jer nikome nije svejedno ako se nađe na nekoj, javno dostupnoj, crnoj listi zbog kršenja kodeksa profesionalne etike. I policija i privatno obezbeđenje u Srbiji su prihvatili međunarodno priznate kodekse", zaključuje Jovanović za 021.rs
