Prihodi Srbije od tranzitnih taksi i poreza od gasovoda Južni tok trebalo bi da iznose oko 300 miliona evra godišnje, odnosno ukupno 7,7 milijardi evra u narednih 25 godina, izjavio portparol preduzeća Južni tok transport Jasper Jansen.
Jansen je rekao da veruje da će Južni tok sa kapacitetom od 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje više nego bilo koji drugi energetski projekat obezbediti potrebe Evrope za gasom koje su u porastu.
"Potražnja za gasom je u porastu, Evropi sada treba oko 500 milijardi kubika gasa godišnje, a procene govore da će godišnja potražnja za gasom do 2030. porasti za oko 100 milijardi kubika", rekao je Jansen.
Prema njegovim rečima, u tom periodu smanjivaće se domaća proizvodnja gasa u Evropi što će povećati potrebe za uvozom za oko 150 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Jansen je rekao da je Južni tok, koji je jedan od najvažnijih energetskih projekata u Evropi i planirani najduži gasovod u svetu.
On je istakao da je najveća korist od Južnog toka energetska bezbednost za jugoistočnu Evropu, otvaranje novih radnih mesta, dopirnos održivom razvoju i smanjenju emisije ugljen-dioksida.
Jansen je ocenio da će taj međunarodni energetski projekat biti koristan za sve zemlje učesnice i za svih 11 akcionara u projektu.
Gasovod Južni tok dovešće ruski gas direktno sa najvećih kopnenih nalazišta gasa u Sibiru do potrošača u centralnoj i jugoistočnoj Evropi ispod Crnog mora, preko Bugarske, Srbije i Mađarske do Italije i Austrije. Radovi na Južnom toku obustavljeni su u Bugarskoj zbog zateva Evropske komisije da se na taj gasovod primene evropska energetska pravila.
Jansen je rekao da akcionari Južnog toka među kojima su ruski Gasprom i nemački Vinteršal, koji su i akcionari Severnog toka, imaju značajno iskustvo u realizaciji tog projekta koja mogu da primene i na Južnom toku.
"Oba projekta najbojla su u svojoj klasi i u bezbednosnom, energetskom i ekološkom smislu i mešavina su evorpsih i ruskih akcionara", rekao je Jansen.
Na pitanja novinara o značaju Južnog toka direktor za odnose sa javnošću Severnog Toka Ulrih Lisek rekao je da svaki infrastrukturni energetski projekat unapređuje energetsku bezbednost Evrope, sa čim se složio i generalni direktor kompanije OPAL gastransport Bernd Fogel istakavši da svaka nova gasovodna trasa poboljšava i unapređuje energetsko tržište.
"Ukoliko postoji razrađen projekat u tehničkom i finansijskom pogledu, ne vidim razlog zašto da se ne realizuje", rekao je Lisek i dodao da ne vidi nikakve tehničke, finansijse probleme jer Južni tok ima jake akcionare.
Lisek je rekao da je u početu javnost u Zapadnoj i severnoj Evropi imala otpor prema projektu Severni tok, ali da je uz potpunu otvorenost i ukazivanje na ekonomske dobrobiti od tog gasovoda ta percepcija je promenjena i sada predstavlja primer izuzetne saradnje zemalja EU i Rusije.
