Srbija nastavlja svoj evropski put jer je to najbolje za nju i njene građane, rekao je premijer Srbije. Otvaranje poglavlja 32 i 35 do kraja 2014.
"Srbija nastavlja svoj evropski put ne zato što imamo neku vrstu idolatrijskog odnosa prema EU, već zato što je to najbolje za Srbiju i njene građane... Moraćemo mnogo da radimo, ali sam uveren da kada Srbija postane članica EU neće biti ni blizu najsiromašnije zemlje u Uniji", rekao je Vučić novinarima posle otvaranja Četvrtog beogradskog bezbednosnog foruma u hotelu Hajat u Beogradu.
On je na otvaranju foruma, komentarišući izjavu komesara za proširenje i istočno susedstvo EU Johanesa Hana da tokom njegovog petogodišnjeg mandata neće biti novih proširenja Unije, rekao da to za Srbiju nije iznenađenje i da će ona, uprkos tome, nastaviti reformski put, kako bi sve zadatke okončala do kraja 2018, nakon čega je, ocenio je, "sve na drugima".
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić na sastanku sa predsedavajućim Odbora za inostrane poslove Evropskog parlamenta Elmarom Brokom izrazio očekivanje da će Srbija do kraja godine otvoriti poglavlja 32 i 35 u pregovorima sa EU. Vučić je Broku rekao da je Srbija u poslednjih pet meseci ostvarila značajan napredak usvajanjem reformskih zakona, kao i da je Vlada Srbije najavila sprovođenje mera fiskalne konsolidacije, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima. Premijer Vučić je, kako se navodi u saopštenju, izrazio očekivanje da će Srbija do kraja godine otvoriti pregovaračka poglavlja 32 (javna unutrašnja finansijska kontrola, eksterna revizija, zaštita finansijskih interesa EU i zaštita evra od krivotvorenja) i 35 (u slučaju Srbije pitanje odnosa sa Kosovom), a već početkom naredne godine i poglavlja 23 (reforma pravosuđa, antikorupcija i osnovna ljudska prava) i poglavlje 24 (prvo, sloboda i bezbednost).
"Ako ne može za pet godina (da Srbija uđe u EU), za pet godina i jedan dan može, i mi se nadamo da će Srbija biti prva novoprimljena zemlja u EU", rekao je Vučić.
On je dodao da u sprovođenju reformi "strepi" samo od srpskog mentaliteta, jer, kako je naveo, mnogi kažu "hoću da se sprovode reforme, ali neću da imaju veze sa mnom".
"Naša obaveza je da se borimo za promene u Srbiji... Naša želja je da stvorimo moderno društvo, ekonomiju koja će funkcionisati", naglasio je premijer Srbije.
On je dodao da je "Srbija apsolutno posvećena regionalnoj stabilnosti", koja nije samo stvar regionalnog mira, već i ekonomske i političke stabilnosti, podsetivši da je na sastanku o Zapadnom Balkanu u Berlinu Beograd predložio carinsku uniju regiona, stvaranje Udruženja mladih na Balkanu i više infrastrukturnih projekata koji su neophodni za povezivanje ljudi.
"Moramo da se borimo protiv svih glupih ideja u ovom regionu koje mogu da dovedu do sukoba. Moramo više da sarađujemo, da prevaziđemo sve prepreke i rešavamo probleme... Srbija je danas stub stabilnosti na Zapadnom Balkanu i učinićemo sve da sarađujemo, bez obzira ko su lideri drugih zemalja", poručio je Vučić.
O poziciji Srbije u međunarodnim okvirima, srpski premijer je istakao da je Beograd na putu ka EU, ali i da ima i želi dobre odnose s Rusijom, i da taj stav neće menjati.
"Poštujemo sve što EU donese. Ali, znate, i oni u EU imaju različita mišljenja po pojedinim pitanjima. Pet zemalja EU nije priznalo nezavisno Kosovo i neće da prizna. Izvinite, mi nismo deo EU i niko nas nije pitao ništa za sankcije Rusiji. Ovo je naša politika i ne menjamo je", istakao je Vučić.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, koja je otvorila forum, ukazala je da je to prvi veliki balkanski događaj posle sastanka u Berlinu, koji je organizovala nemačka kancelarka Angela Merkel.
Ona je odala Merkelovoj priznanje jer se "usudila da okupi region u Berlinu i počne proces u kojem će se najvažniji ljudi regiona okupiti".
Lihtova je priznanje za veliku pomoć u pomirenju i jačanju regiona odala i bivšoj šefici evropske diplomatije Ketrin Ešton, zbog njenog doprinosa dijalogu Beograda i Prištine i potpisivanju briselskog sporazuma, ali i njenoj naslednici Federiki Mogerini.
Na forumu posvećenom prevazilaženju bezbednosnih izazova u današnjem svetu govoriće i šefica pregovaračkog tima Srbije za priključnje EU Tanja Miščević, šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport, direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić, šef Kancelarije EU na Kosovu Samjuel Žbogar i mnogi drugi.
