Dok je u jednom delu Beograda prekinuta fudbalska utakmica Srbija - Albanija, u drugom je u isto vreme bila premijera filma o moralnosti, hrabrosti i nepokolebljivosti, čistoti zanosa i idealizma.
Priču već znate: Gavrilo Princip bio je egzekutor atentata na prestolonaslednika Austrougarske Franca Ferdinanda i njegovu suprugu. Šta se dogodilo nakon toga takođe svi znamo: bio je to povod za Prvi svetski rat. Ono na šta nas konkretno podseća film "Branio sam Mladu Bosnu" su dani nakon sarajevskog ubistva - suđenje 25 (pretežno) mladića koji snivaju o slobodi. Priča je ispričana iz ugla mladog pravnika Rudolfa Cistlera, koji je u 24. godini dobio za mnoge neprijatnu dužnost da bude branilac mladobosancima. Cistler se svega do detalja priseća kada 1941. i sam završava u zatvoru.
Ali da vam ne otkrivamo sve. Zbog ovog filma, zasnovanog na istorijskim dokumentima, vredi otići u bioskop.
To je potvrdio dug gromoglasni aplauz publike u Sava centru, a među kojom su bili i: Ivan Tasovac, Nele Karajlić, Sergej Trifunović, Neda Ukraden, Tamara Dragičević, Miki Perić, Rastko Janković, Ljiljana Blagojević, Srdan Golubović, Sloboda Mićalović, Vojin Ćetković, Nina Lečić, Vesna Dedić, Tanja Peternek...
Najveći aplauz dobio je Nikola Rakočević za glavu ulogu Rudolfa Cistlera, a zdušno se tapšalo i Vuku Kostiću (Veljko Čubrilović), Nebojši Glogovcu (advokat Leo Pfefer), lepoj Vaji Dujović (Jovanka Čubrilović) i mladim Milošu Đuroviću (Gavrilo Princip), Marku Grabežu (Nedeljko Čabrinović) i Marku Pavloviću (Trifko Grabež).
- ISTORIJSKA POZADINA -
Tri meseca nakon atentata, 12. oktobra 1914. počelo je suđenje mladobosancima pred sarajevskim Okružnim sudom. U dvorani Vojnogarnizonskog suda tužilac Franjo Svara optužio je 25 osoba za veleizdaju, tvrdeći da su na silu hteli da otcepe BiH od Austrougarske i pripoje je Kraljevini Srbiji. Krivi su, rekao je on u prvom obraćanju, i za ubistvo prestolonaslednika iz zasede.
Dan kasnije, na istorijsku scenu stupio je Rudolf Cistler rekavši da se mladobosancima može suditi za "ubistvo", ali ne za "ubistvo prestolonaslednika" jer zakon u Bosni ne poznaje posebnu zaštitu prestolonaslednika. Osporio je i optužbu za veleizdaju, pozivajući se na Sanstefanski mir po kojem je Turska 1878. pristala na okupaciju BiH, ali je suverenitet ostao na strani sultana. Pošto BiH nije u sastavu monarhije, optuženi nisu mogli da je otcepe i pripoje Kraljevini Srbiji. Uz to, tvrdio je, aneksija BiH nije pravno utemeljena jer nije ratifikovana u autrijskom i ugarskom parlamentu.
Atentatori su dve nedelje kasnije, 28. oktobra, ipak osuđeni (petorica na smrt, a ostali na 20 godina robije jer su bili maloletni ), a Cistler je zbog toga što je znanjem i veštinom ponizio tadašnje pravosudne organe, 24 sata po okončanju suđenja prognan iz Sarajeva. Nakon proterivanja iz Sarajeva živeo je u Zagrebu gde je bio ugledan član Zagrebačke advokatske komore. Godine 1918. vraća se u Sarajevo, gde zatiče sudije koje su osudile Principa i drugove i piše novinski članak protiv njih. Zbog tog članka, vlasti ih penzionišu. Drugi svetski rat zatiče ga u Zagrebu, gde ga ustaše odmah hapse i deportuju u zloglasni Kerestinec, ali ga supruga Nemica spasava dokazujući da nije Jevrejin.
Nakon rata, Cistler se vratio u Sarajevo gde je njegova kćerka Vanda dugo godina bila operska primadona. Dao je u životu samo jedan intervju, 1937, i napisao jednu knjigu, “Kako sam branio Principa i drugove”. Umro je 1960. godine.
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.
