Mađarski parlament usvojio je zakon kojim će biti otvoren put za izgradnju gasovoda Južni tok, rekao je premijer Mađarske Viktor Orban, prenosi agencija Blumberg.
"Ovo znači podstrek za Južni tok i pokazaće Rusiji da Mađarska taj projekat shvata ozbiljno", rekao je Atila Holoda, stručjak za energetsku regulativu, koji je u Orbanovoj vladi bio pomoćnik državnog sekretara 2012.
Mađarski premijer, koji u EU spada u najglasnije kritičare sankcija protiv Rusije, obustavio je isporuke gasa Ukrajini na "neodređeno vreme", saopštila je 25. septembra mađarska kompanija za tranzit gasa FGSZ Zrt, pošto se Orban sastao sa šefom Gasproma, Aleksejem Milerom. Istovremeno, Gasprom je povećao isporuku Mađarskoj za oko 67 odsto, prema sajtu FGSZ. "Orban podrškom Rusiji testira granice EU" po pitanju Južnog toka. Ali, EU je zaustavila Bugarsku, i zaustaviće i nas takođe", smatra Andraš Deak, saradnik Mađarske akademije nauka.
Mađarska traži način da počne sa izgradnjom Južnog toka, čiji cilj je da se u roku od šest meseci zaobiđe problematična Ukrajina u snabdevanju gasom, rekao je u intervjuu za mađarski list Napi Gazdašag Čaba Baji, šef državne kompanije MVM Zrt., koja je osnovala zajedničku firmu sa ruskim Gaspromom, koja će graditi i upravljati gasovodom. Novostvorena kompanija nema dozvolu za rad.
EU je blokirala izgradnju Južnog toka i uvela ekonomske sankcije Rusiji, zajedno sa SAD, zbog akcija Moskve u istočnoj Ukrajini.
Južni tok je "izuzetno važan" za Mađarsku jer jača gasnu sigurnost u zemlji, rekao je 22. oktobra novinarima Janoš Lazar, šef premijerovog kabineta.
Gasovod, koji bi trebalo da se proteže 2.446 kilometara, dopremaće ruski gas ispod Crnog mora, i ponudiće alternativnu rutu za Evropu.
Njime bi trebalo da se isporučuje 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Južni tok će ići preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije do Italije i Austrije. Sve te zemlje, osim Srbije koja je kandidat za članstvo, već su u EU.
Tim projektom ruska gasna kompanija Gasprom okončaće zavisnost od tranzita gasa do zapadne Evrope, preko Ukrajine.
EU i SAD izvršile su pritisak na Bugarsku da obustavi gradnju u junu.
Blumberg ocenjuje da je Orbanova podrška Južnom toku njegova poslednja inicijativa da dodatno zategne odnose sa EU i NATO.
Mađarska je u januaru dala Rusiji ingerencije da proširi jedinu nuklearnu centralu u zemlji i od Moskve je uzela zajam od 10 milijardi evra.
Orban, koji je u aprilu izabran na još jedan četvorogodišnji mandat, u julu je rekao da želi da uspostavi unutar EU državu koja ne bi bila neo-liberalna, navodeći ruskog predsednika Vladimira Putina kao model koji želi da sledi.
