Belgijska kompanija u čijem vlasništvu je fabrika Energo-Zelena, u Inđiji, započela je međunarodnu arbitražu protiv Srbije, nezadovoljna tretmanom u zemlji. Iz Uprave za veterinu "žale ali neće zadržavati investitore po svaku cenu."
Energo-Zelena je najavila da i će obustaviti sve aktivnosti, ali i mogućnost zatvaranja postrojenja.
Direktor Uprave za veterinu Dejan Bugarski tvrdida je država uradila sve što može a da investitor želi da zaradi više nego što može.
Menadžerka za finansije i knigovodstvo kompanije Energo-Zelena Kristina Miličević kazala je da je Energo-zelena "svakoga dana suočena sa neregularnostima na tržištu sporednih proizvoda životinjskog porekla".
Kao primer navela je nelojalnu konkurenciju dve kafilerije u državnom vlasništvu u Somboru i Ćupriji koje su, čim je Energo-Zelena počela da radi, spustile cene svojih usluga za 50 do 70 odsto, bez komercijalne logike.
"Procedure i standardi koje mi koristimo su izuzetno strogi. Instalirana je najsavremenija oprema i svih 43 radnika su prošli obuku za rad sa ovakvom vrstom materijala", ukazala je ona. Miličević je naglasila da će, ukoliko se ne postigne dogovor sa vladom, krajem decembra zaposleni ostati bez posla.
"To neće uticati samo na nas, već i na naše porodice. Gubitak će biti daleko veći i za državu Srbiju i vlada ne bi to trebala da dozvoli, ukoliko se brine o svojim gradjanima, kvalitetu hrane za ljude i životinje i kvalitetu životne sredine", rekla je ona.
"Zbog sistematskih propusta Republike Srbije da sprovede sopstvene propise u oblasti prerade životinjskog otpada, naša investicija je ozbiljno ugrožena i naša kompanija posluje sa značajnim gubicima", rekao je agenciji Beta direktor kompanije Energo-Zelena Tom Hanson.
Hanson je rekao da je kompanija posvećena tržištu Srbije i da je inicijalno uložila 21,5 miliona evra u moderno postrojenje za neškodljivu preradu opasnog životinjskog otpada sa ciljem da započne dugoročno poslovanje i kreira održiva poslovna partnerstva.
On je ukazao da je Energo-Zelena, kao jedina kompanija za neškodljivu preradu opasnog životinjskog otpada u Srbiji koja posluje u skladu sa važećom zakonskom regulativom, "kontinuirano izložena nelojalnoj konkurenciji i očiglednoj diskriminaciji".
Prema njegovim rečima, sistematskim propustima da sprovede sopstvene propise o preradi životinjskog otpada Srbije je nanela štetu kompaniji Energo-Zelena i ugrozila životnu sredinu i javno zdravlje svojih gradjana i gradjana drugih zemalja.
Hanson je dodao da je Srbija takođe prekršila svoje međunarodne obaveze koje proističu iz bilateralnog investicionog sporazuma sa Belgijom (Sporazumom između Belgijsko-luksemburške ekonomske unije i Srbije i Crne Gore o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja koji je stupio na snagu 2007. godine).
Direktor Energo-Zelene je precizirao da je Upravni odbor kompanije, da bi se sprečili dalji gubici, odlučio da se obustavi sakupljanje i prerada životinjskog otpada od subote, 29. novembra, "a ukoliko se ne postigne dogovor sa državom do kraja decembra ove godine, zatvorićemo fabriku".
"Duboko smo razočarani investicionom klimom u Srbiji i nespremnošću Vlade Srbije da poštuje sopstveni zakon, ali i da uspostavi konstruktivan dijalog sa cijljem da se pronadje rešenje za ovaj problem", kazao je on, istakavši da je međunarodna arbitraža trenutno jedini način da se zaštiti ulaganje belgijske kompanije u Srbiju.
Kao primer njihove posvećenosti srpskom tržištu, Hanson je naveo pomoć koju je Energo-Zelena pružila tokom majskih poplava vladama Srbije i Bosne i Hercegovine u borbi protiv posledica poplava i čišćenju terena od uginulih životinja, sprečavajući time nastanak i širenje zaraze. Tada je Energo-Zelena preradila oko 1.000 tona životinjskog otpada.
Direktor kompanije Energo-Zelena nije želeo da govori o detaljima arbitraže, jer je proces u toku.
Hanson je kazao da je kompanija pokušala da reši spor mirnim putem, te je 28. marta nadležnima poslala Obaveštenje o predlogu za mirno rešavanje investicionog spora. Ni po isteku šest meseci predviđenih za mirno rešavanje spora, belgijski investitor nije naišao na razumevanje nadležnih, već, kako je rečeno, na prazna obećanja i kontinuirano kršenje zakona.
Investitor je potom podneo Zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova 24. oktobra 2014. godine. Taj zahtev je registrovan i objavljen na veb sajtu Centra 7. novembra 2014. godine.
Početkom novembra Energo-Zelena je takođe obavestila Upravu za veterinu i načelnicu veterinarske inspekcije o svojim planovima, čime je za dva meseca produžila mogućnost za pronalaženje mirnog rešenja.
Po podacima Energo-zelene, u Srbiji se od oko 250.000 tona životinjskog otpada godišnje, propisno sakupi i preradi oko 70.000 tona, a 180.000 tona nestane u prirodi ili se ponovo vrati u lanac ishrane.
DRŽAVA TVRDI DA NE MOŽE DA UDOVOLJI INVESTITORU
Direktor Uprave za veterinu Dejan Bugarski rekao je danas da bi država želela da fabrika za neškodljivu preradu opasnog životinjskog otpada Energo-Zelena ostane u Srbiji, ali da na tome neće insistirati po svaku cenu.
"Oni hoće veću zaradu nego što mogu da ostvare. Mi smo spremni da razgovaramo sa njima, ali mi ne možemo bespogovorno da prihvatamo njihove uslove", kazao je Bugarski.
Bugarski je rekao da je Srbija pripremila dokumentaciju i dodao da smatra da će to biti dovoljno da država dobije spor koji je pokrenula belgijska kompanija.
Pokrajinska vlada Vojvodine, s druge strane, apeluje da se sve učlini kako bi investitor ostao.
Pokrajinska vlada zatražila je danas od Vlade Srbije da uloži maksimalne napore i otvori dijalog sa investitorom iz Belgije, vlasnikom fabrike Energo-Zelena iz Inđije, kako bi se izbegle nesagledive posledice po imidž i budžet Vojvodine i Srbije.
U saopštenju Pokrajinske vlade se navodi da bi mogući odlazak Energo-Zelene iz Srbije za međunarodnu javnost značilo da je poslovni ambijent u Srbiji "nesiguran, nastavilo bi se ugrožavanje životne sredine, izgubili milioni evra i radna mesta, a razvoj pojedinih sektora mesne i mlečne industrije bio bi ugrožen".
"Nepoštovanje postojećeg pravnog sistema i sopstvenih propisa dovelo je do situacije zbog koje su ugrožene desetine radnih mesta u ovoj fabrici u Inđiji", ocenila je Pokrajinska vlada u saopštenju.
