Skupština Srbije završila je sinoć objedinjenu načelna raspravu o više zakonskih predloga, među kojima i o zakonu o energetici, koji predviđa lakše ulaganje investitorima u oblast energetike i usklađivanje te privredne oblasti sa pravili
I predstavnici poslaničkih klubova stranaka na vlasti i u opoziciji najavili su podršku predlogu zakona o energetici, zbog njegovog reformskog karaktera, mogućnosti većeg ulaganja u energetski sektor i zbog usklađivanja te oblasti Srbije sa Trećim energetskim paketom EU, osim Nove stranke, čiji predstavnici su istakli da njeni članovi nisu imali vremena da pročitaju zakon.
Novim zakonom, koji je reformskog karaktera, značajno se poboljšava investicioni ambijent u sektoru energetike, rekao je on i najavio da je pred Srbijom ozbiljan investicioni ciklus u toj oblasti, jer postoji dosta zainteresovanih investitora iz EU, SAD I Rusije da ulažu.
Novi zakon o energetici širom otvara vrata investitorima da ulažu u oblast energetike u Srbiji i za otvaranje novih radnih mesta, što je prioritet Vlade Srbije, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, predstavljajući taj predlog zakona pred poslanicima.
Najavio je da će Srbija uskoro početi izgradnju nove elektrane u Kostolcu , a postoje i planovi za ulaganje u termoelektranu i rudnik Štavalj, uz mogućnost velikog ulaganja u obnovljive izvore energeije zahvaljujući podsticajima države, kako bi do 2020. dostigli cilj od 27 odsto struje iz obnovljivih izvora energije.
Novim zakonom o energetici će se u Srbiji od 1. januara 2015. godine u potpunosti primenjivati sve mere iz Trećeg energetskog paketa EU za oblasti gasnog, elektroenergetskog sektora i obnovljivih izvora energije, čime Srbija postaje prva zemlja u region koja je primenila sve te odredbe, rekao je Antić, istakavši da je Srbija u oblasti energetike najviše iskoračila u usklađivanju sa evropskim integracijama.
Novim zakonom će biti zadržana zaštita za energetski ugrožene kupce, što kako je rekao, ukazuje da Vlada i Ministarstvo energetike vode odgovornu socijalnu politiku u ovoj oblasti, jer će i u sledećoj godini za subvencionisanje ugroženih potrošača biti izdvojeno 700 miliona dinara za sve koji ne mogu da plaćaju struju i koji će dobiti besplatno od 120 240 kilovat sati struje mesečno i određene količine gasa.
On je odgovarajući na pitanja poslanika opozicije naveo da Srbija uvozi nedostajuće količine uglja po ceni od oko 35 evra po toni, a ne po ceni od 60 evra, kako je objavljeno u nekim medijima.
Predstavivši predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma Srbije i Evropske unije (EU) o pravilima za korišćenje finansijske pomoći EU iz pretpristupnih fondova (IPA 2), ministarka Jadranka Joksimović je najavila da će Srbija za 2014. godinu od Evropske unije dobiti 72 miliona evra bespovratne pomoći za sanaciju šteta od poplava, kao i 115 miliona evra za projekte po različitim sektorima.
Ona je navela da će 62 miliona evra biti dodeljeno Srbiji u okviru instrumenata za predpristupnu pomoć EU, odnosno u okviru programa IPA 2 , a 10 miliona evra je iz okvira regionalnog mehanizama podrške.
Joksimović rekla da će usvajanjem tog dokumenta biti uspostavljen pravni osnov za korišćenje sredstava koje je EU već odobrila Srbiji.
Ona je najavila da će pomoć EU za ceo region iznositi 11, 7 milijardi evra do 2020. godine, a za Srbiju je od toga namenjeno 1,5 milijardu evra, s tim što mogu biti odobrena i posebna sredstva kao nagrada za efikasno korišćenje IPA 2 i zbog dobre primene evropskih pravila.
Postoji i mogućnost budžetske podške Srbiji od EU, kao i dobijanje novca kroz višegodišnje planiranje, navela je Joksimović.
Sredstva iz IPA fondova predstavljaju i podršku strukturnim reformama Srbije, a ako ne budemo dobro pripremljeni za određene projekete teško da ćemo moća koristiti neke veće fondove, rekla je Joksimović.
Predstavivši izmene Zakona o matičnim knjigama, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički je istakla da se izmene tog zakona usvajaju kako bi ta zakonska rešenja bila usklađena sa već usvojenim izmenama Zakona o državnoj upravi u oblasti uslova koje državni službenik mora da ispuni.
"Reč je o davanju ovlašćenja za vođenje upravnog postupka i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica", rekla je Udovički na sednici parlamenta.
Ona je dodala da se predlaže da zamenik matičara može da bude lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akadeskim studijama, sa najmanje 180 ESPB bodova na osnovnim strukovnim studiajama, odnosno na studijama u trajanju od tri godine društvenog smera.
Ministarka je dodala da je neophodno produžiti rok za ispunjenje propisane obaveze imalaca javnih ovlašćenja u kojem bi oni u celini izvršili dostavljanje sadržaja drugog primerka matičnih knjiga u elektornskom obliku nadleženom ministarstvu.
Udovički je podvukla i da je najveći broj opštinskih i gradskih uprava u centralnom sistemu pristupio u poslednje dve godine, odnosno da je od ukupno 1.673 matična područja 1.154 već u tom sistemu.
Ona je navela da su od ukupno 113.350 matičnih knjiga u centalni sistem uneti podaci za 61.969 matičnih knjiga, a ukupno 17.900.000 upisa.
