Maturant Trinaeste beogradske gimnazije Nemanja Filipović uspeo je da istrenira pčele tako da mogu da otkriju mirise vrlo male koncentracije, što se može iskoristiti u medicini, otkivanju bolesti žitarica i u druge svrhe.
Nemanja je taj projekat radio kao polaznik Istraživačke stanice Petnica zajedno sa koleginicom Anđelom Donević i, kako je rekao Tanjugu, pčele su izuzetno osetljive na jako slabe mirise i mogu se koristiti kao detektori, osetljiviji od nekih pasa ili elektronskih uređaja.
Osim toga, ovi insekti se mnogo lakše i brže dresiraju od pasa, čiji su treninzi skuplji, kaže ovaj mladi istraživač.
Nemanja je dresirao pčele tako što im je davao šećernu nagradu u prisustvu određenog mirisa, tako da nauče da povežu svoju ishranu sa mirisom.
"Pčele su izuzetno pogodne za ovakvo treniranje zbog toga što imaju ugrađeni refleks u svojoj fiziologiju i koriste ga u prirodi", kaže Nemanja koji je razvio i kompjuterski algoritam za detekciju reakcije pčela.
On je istakao da je u Americi na aerodromima već počelo korišćenje pčela za otkrivanje supstanci koje nisu dozvoljene da se unesu u avion, a pomoću ovih vrednih insekata može da se radi i na detekciji raka pluća.
Nemanja kaže da je prvobitna zamisao projekata bila da pokušaju da otkriju bolesti žitarica uzrokovane gljivicama.
"Trenutne metode za utvrđivanje postojanja tih bolesti su jako skupe jer je potrebno da se gljive zaseju na određenoj podlozi, čeka se rast. Ako se koriste pčele rezultat bi imali u roku od nekoliko sekundi i znali bi da li je žitarica zagađena i predstavlja štetu po okolinu", kaže ovaj mladi naučnik koji namerava da upiše elektrotehniku.
Za potrebe projekta, pčele su nabavili od lokalnog, valjevskog pčelara. Bilo je oko 150 jedinki ali su nažalost sve morale da budu žrtvovane zarad nauke, jer propisi predviđaju da se nijedna životinja tretirana u laboratoiji ne sme vratiti u svoju prirodnu sredinu.
Inače, Nemanju su u Petnici ove godine prijavili i za takmičenje o održivoj energiji u Izraelu, na kojem je osvojio prvo mesto.
Tema, koju je radio sa jednim Mađarom, odnosila se na efikasne načine transporta, optimalne rute kamiona za đubre radi povećanja energetske efisanosti.
Na tom primeru se, kako kaže, može videti koliko naše društo rasipa gorivo, neracionalnim trasama prilikom odnošenja smeća.
