Država bi trebalo da proda zemljište koje ima u svom vlasništvu jer bi tako godišnje ostvarila duplo veći prihod od poreza nego što dobija od zakupa, smatra predsednik MK Grupe Miodrag Kostić.
"Šta će državi 470.000 hektara zemlje u državnim rukama... Od toga država skupi 50 miliona evra ukupnog prihoda od zakupa na godišnjem nivou. A kada bi tu zemlju prodala tim istim paorima, porez bi na godišnjem nivou, prema današnjim cenama, bio 120 miliona evra", tvrdi Kostić.
Prema njegovim rečima, problem je i to što samo 300.000 hektara pod zakupom, a "niko ne zna šta je sa preostalih 170.000 hektara".
"Kako poljoprivreda može biti naša šansa, kada vi danas u javnim istupanjima i pojedinaca iz vlasti, iz ove i prethodne, nazovi ekonomista, poljoprivrednih eksperata, koji pričaju o tome da taj resurs država treba da čuva", upitao je Kostić.
Kompanije Miodraga Kostića u Srbiji raspolažu sa 22.000 hektara oranica, dok u Ukrajini, gde njegove firme obrađuju 35.000 hektara, privredna aktivnost trenutno zamrznuta zbog ratnog konflikta u toj zemlji. Zbog toga ga po medijima nazivaju i "agrarnim baronom"
Ne shvata i voleo bi, kaže, da mu neko objasni, čemu toliki otpor prodaji državnog zemljišta kada je ona uvek korisnija u rukama paora i velikih kompanija koje se bave poljoprivredom.
Velo bi, dodaje, i da mu neko objasni kakvo je to gazdovanje državnim zemljištem ako se zna da je deo neobrađen, a deo nije dat ni u zakup.
"Zašto, sad imamo politički problem da prodamo ... Zašto da ne kupuju stranci... Pa šta će da rade sa njom, da je stave u torbe i odnesu u Abu Dabi, Nemačku...", zapitao je Kostić.
Ako je u pitanju problem vlasništva nad zemljom, on tvrdi da ima mnogo načina da se to pitanje zakonski uredi.
"Adekvatno upravljanje tim resursima i podizanje produktivnosti obezbediće više robe za izvoz", naveo je Kostić i dodao da je poljoprivreda naša komparativna prednost kao što su nafta ili gas zemljama srednjeg istoka.
