"Srpski Davos": Javna preduzeća glavni izazov

Vlahović je izjavio a je Vlada Srbije od prošlogodišnjeg foruma postigla neosporne ruzultate kao što je usvajanje nekoliko ključnih zakona.

On je rekao da će ključno reformsko pitanje u ovoj godini biti restrukturirnje i početak privatizacije velikih javnih preduzeća.

Otvarajući Kopaonik biznis forum, Vlahović je među pozitivne domete vlade naveo usvajanje Zakona o radu, zakona o privatizavji i stečaju Zakona o planiranju i izgradnji i zakona o izmenama i dopunama zakona o penzijskom osiguranju.

"Ohrabruje nas rešenost vlade da paralelno sa fiskalnom konsolidacijom u koju je krenula sprovede i strukturne reforme", istakao je Vlahović.

On je kao pozitivan doprinos ekonomskom oporavku naveo i sporazum sa MMF koji kako je rekao daje čvršće garancije da će se sprovesti ključne reforme, a na drugoj strani aranžman će doprineti povećanju kreditnog rejtinga Srbije što će pozitivno uticati na strane investicije.

Sve navedene mere strukturnih reformi neće dati benefite u kratkom roku ali, ali bez njih nema ni stvaranja jake privrede i zato je potreban konsenzus i privrede i sindikalne i akadremske elite, zakljucio je Vlahović.

On je, međutim, rekao da se Srbija, kao i evrozona, ali na znatno nižem nivou nalazi u začaranom nivou niskih investicija, niske potrošnje i tražnje i potencijalno preteće deflacije.

Rekao je da su monetarni stimulansi za podsticanje ekonomske aktivnosti potpuno isključeni i da su u tu svrhu potrbni fiskalni stimulansi.

Kako je naveo, otuda iznos javnih investicija u infrastrukturu mora da bude najmanje na niovu koji je predviđen budžetom, a to je tri odsto.

On je podsetio da je u prošloj i pretprošloj godini taj iznos bio između 2,4 i 2,2 odsto.

Vlahović je posebno ukazao da zabrinjava činjenica da je nivo reinvestirane dobiti već postojećih stranih investicija u prošloj godini veći od priliva novih investicija.

Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević je rekao da je u našoj zemlji primetan novi trend, s obzirom da smo priznali sve greške odnosno da nismo dobro radili u prošlosti, kao i da smo sada na dobrom putu pošto smo se okrenuli budućnosti.

Spasojević je rekao da su, na primer, cenu tranzicije već platili penzioneri i zaposleni u javnom sektoru.

On je istakao da je Srbija zbog grešaka u prethodnom periodu imala 'raštimovanu ekonomiju' i da i daljle imamo nizak bruto nacinalni dohodak i veliku nezaposlenost, kao i da nam je potrebno više rada i učenja.

"Više od 220.000 preduzetnika u Srbiji predstavlja novu snagu koja bi mogla da poveća zapošljavanje i nacionalni dohodak", poručio je Spasojević na početku Kopaonik biznis foruma.

On je naglasio da su Srbiji potrebne velike investicije i da veliki potencijal mogu da imaju velika državna preduzeća u restrukturiranju, poput EPS - a, Železnice Srbije, zatim u oblasti puteva i infrastrukture.

"Nadam se razmeni ideja, stavova i energije na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu", kazao je Spasojević izrazivški očekivanje da će Kopaonik biznis forum 2015. iznedriti najblistavije ideje.

On je poručio da moramo uvesti Srbiju u fazu brzog ekonomskog razvoja.

Spasojević je dodao da moramo da nastavimo da unapređujemo privredni ambijent i poslovnu klimu, ali i da se mora prekinuti praksa nepovlačenja odobrenih kredita i plaćanja penala.

On je napomenuo da su izmenjene okolnosti u svetu, u politici i ekonomiji, navodeći, na primer, ukrajinsku krizu, cenu nafte, ratove valuta, kriza u Grčkoj i pobeda Sirize u toj zemlji, što sve utiče i na srpsku privredu.

Ministar finansija Dušan Vujović je izjavio da će se negativna stopa rasta srpske privrede nastaviti i u prvom kvartalu ove godinw, a početak pozitivnog rasta očekuje se u drugom kvartalu i nastaviće se do kraja godine.

On je ocenio da će se polovinom ove godine deficit budžeta prepoloviti na oko 26 milijardi dinara.

"Očekujemo da će deficit polovinom godine biti oko 26 milijardi dinara, u odnosu na 55,7 milijardi dinara koliko je bilo očekivano", rekao je Vujović u uvodnom izlaganju na Kopaonik biznis forumu 2015.

Vujović je naglasio da je reformski kurs vlade već počeo da daje rezultate i naveo da je fiskalni deficit u julu 2014. iznosio 8,8 odsto BDP-a, sa tendencijom daljeg rasra, a danas posle osam meseci je smanjen na 6,6 odsto BDP-a.

Prema njegovim rečima, rast privrede je prevashodni ekonomski zadatak ove vlade, a na putanju rasta realnog sektora možemo se vratiti tek pošto sprovedeno reforme.

Vujović je ocenio da rast privrede mora biti zasnovan na zdravim i realnim, održivim osnovama, jer je u periodu 2005. do 2014. rast BDP-a bio zasnovan na donacijama i prihodima od privatizacije, što nije bilo održivo.

Takođe, Vujović je podsetio da su od 2005. do 2015. konstanto rasli rashodi, a padali prihodi budžeta i zbog toga je vlada morala da preuzme određene mere, i da zaustavi rast fiskalnog deficita, i ukazao da je veliki deo rashoda budžeta odlazio na plate i penzije, a takva situacija je i danas.

Što se tiče javnog duga, Vujović je rekao da su predviđanja vlade da će se javni dug povećavati do kraja 2016. i onda će početi da pada.

Država planira da se poveća učešće dinarskog dela duga na oko 40 odsto, pri čemu ima dovoljno dolarske likvidnosti za servisiranje duga i da se zaštiti od deviznog rizika, rekao je ministar finansija i najavio da će vlada ove godine početi sa hedžovanjem, odnosno sa transakcijama kojima se umanjuje ili otklanja rizik nastanka gubitka od deviznog rizika.