Džeparoši u autobusima u Beogradu haraju godinama unazad, i nažalost dosta puta uspeju u svojim namerama. Ipak, odvažnih ljudi koji će im se suprostaviti još uvek ima. Pročitajte priču našeg čitaoca M.G.
”Sve se desilo u sredu u autobusu broj 33, na Slaviji. Na samo par centimetara od mene stajala je devojka, nimalo neobičnog izleda (pristojno obučena) koja je pokušavala jednoj gospođi da izvadi novčanik iz torbe. Naravno, zaustavio sam je. Pitao sam je zašto to radi, ali je ona samo nešto promumlala, jedva da sam čuo. Čak mi se čini da nije govorila na srpskom...ili je to , možda, samo način da izbegne situacije kao što je bila ta”, počinje priču M.G.
Ono što je M.G. “upalo u oči” je neobično velika torba koju je nosila kradljivica.
”Nosila je baš veliku torbu preko ramena i videlo se da je prazna. Verovatno joj je služila da tu drži ruku dok se ne približi žrtvi.”
Najzanimljivije je, ističe on, to što niko od putnika nije reagovao, pa ni policajac koji je bio tik uz njih.
”Žena koju je htela da pokrade mi je silno zahvaljivala, dok su svi drugi putnici ćutali i gledali šta se dešava. Pravi šok sam doživeo kada sam video policajca u odelu koji stoji i ništa ne preduzima. Pitao sam ga da li će da je legitimiše, a on je odreagovao krajne neočekivano – samo je slegao ramenima.”, kaže M.G. i dodaje da je u tom trenutku izgledalo kao i da policajac ne govori srpski.
”Bio sam toliko zaprepašćen da nisam u tom trenutku pomislio ni da mu zapišem broj značke ili da fotografišem. Kako je moguće da ništa ne može da preduzme?”, pita se M.G.
On je kaže, izašao iz autobusa na Slaviji. Izašla je i devojka džeparoš i otišla svojim putem.
”Šta sam mogao da uradim, ako već policajac nije ništa preduzeo. “, ističe M.G.
Ovaj mladić apeluje na ljude koji se voze “trideset trojkom” kao i autobusom na liniji 48, da budu pažljivi jer džeparoša stalno ima, kao i da spreče krađu ako mogu jer "može i vama da se desi."
