Evo šta o tome misli čovek koji je svoj život posvetio Crkvi i Bogu, ali i borbi za opstanak srpskih svetinja na Kosovu.

Iguman manastira Visoki Dečani, otac Sava Janjić napisao je autorski tekst za MONDO pred odluku Izvršnog saveta UNESCO-a, koji odlučuje danas u Parizu o predlogu preporuke za prijem Kosova u članstvo te organizacije.

undefined Kosovo i Metohija

“Mi ne govorimo kao političari, već kao oni koji ovde žive i žele da žive u miru”...pročitajte kako je otac Sava objasnio celu situaciju....


------------------------------------------

"Najveća zabrinutost Srpske Pravoslavne Crkve povodom mogućeg ulaska Kosova u UNESKO jeste činjenica da srpska baština na KiM nije adekvatno institucionalno zaštićena i da će ulazak Kosova u ovu međunarodnu organizaciju dugoročno ugroziti naše svetinje.

To je pokazao nedavni pokušaj kosovske vlade da progura novi zakon o kulturnoj baštini koji svu kulturnu baštinu na KIM želi da proglasi vlasništvom „Republike Kosovo“.

To je prevaziđen koncept autoritarnih društava i suprotan je Evropskim principima. Ovaj nacrt koji je usvojila Vlada Kosova u aprilu mesecu je povučen tek na međunarodnu inicijativu, nakon naših odlučnih protivljenja.

Zbog toga je SPC ne samo poslednjih meseci, već od početka Briselskog procesa snažno insistirala da se SPC zaštiti čvrstim mehanizmima zaštite koji bi bili međunarodno garantovani u okviru Briselskog dijaloga. To je tražila i Vlada Srbije. Bilo bi dobro da je to učinila ranije, ali nikada nije kasno.

Nažalost, Kosovska vlada je odbila da razgovara o garancijama u Briselu tvrdeći da je sve dogovoreno Ahtisarijevim planom.

Ovakvom tvrdnjom Kosovska vlada obmanjuje javnost jer je Priština još 2010. godine iz Ustava Kosova i zakona uklonila svako pominjanje Ahtisarijevog plana, a najnoviji Nacrt zakona o kulturnoj baštini trebalo je da dokrajči preostale elemente Ahtisarijevih mehanizama zaštite na koje se sada Priština velikodušno poziva u svom pismu UNESKU.

U kosovskim zakonima je ostalo vrlo malo od Ahtisarijevih principa i vrlo je moguće da i oni uskoro budu promenjeni, pa će ova ili neka buduća kosovska vlada vrlo brzo krenuti u proces otvorene albanizacije srpske baštine.

Zbog odbijanja dijaloga u Briselu od strane zamenika ministra spoljnih poslova Kosova Petrita Selimija koji je to eksplicitno rekao, a niko iz Vlade Kosova još to nije demantovao, naša Crkva je suspendovala svaku komunikaciju sa predstavnicima kosovskih institucija do početka razgovora u Briselu, koji će Priština, nadamo se, morati da prihvati jer u protivnom neće moći bez saglasnosti SPC, kao vlasnika UNESKO objekata koji su pre svega bogoslužbeni objekti, a ne muzeji, implementirati nijedan projekat preko UNESKO.

Ruku na srce, Kosovu nije cilj UNESKO, već mnogo više od toga, ali otvaranjem otvorenog sukoba sa SPC Kosovo rizikuje da u svetu i Evropi još više bude viđeno kao zemlja u kojoj su hrišćani pod progonom jer SPC drži najveće spomenike i hrišćanske svetinje na Kosovu i Metohiji.

Ugled Kosova je drastično opao zbog rastućeg islamizma i ovakav odnos prema našoj Crkvi je destruktivan za samu Prištinu.

U interesu svih je dijalog, a ne konfrontacija i širenje verske i etničke mržnje. Naša Crkva je to pokazala godinama ostajući otvorena za dijalog i saradnju dok god je to bilo u našem interesu.

Nažalost, odbijanjem dijaloga od strane Prištine, Kosovo samo sebi zatvara vrata za mnoge druge ambicije i ciljeve. Kosovo može da primeni silu ali ona će biti dokumentovana i predstavljena celom svetu. To će se veoma štetno odraziti na kosovske aspiracije pridruživanju EU.

UNESKO sam po sebi ne daje nikakvu zaštitu već samo sarađuje sa zemljama ili entitetima na čijoj su teritoriji objekti kulture koje tamošnje institucije štite svojim zakonima.

Od UNESKA od proglašenja naših svetinja za svetsku kulturnu baštinu nismo imali nikakve koristi osim donacije Ruske Federacije koja je iskorišćena za zaštitu fresaka.

Dečani su čak bili i napadnuti 2007. godine iako smo bili spomenik UNESKO. U ovom kontekstu čvrst stav SPC jeste da je ulazak Kosova u UNESKO u ovakvoj situaciji vrlo opasan za budućnost naše baštine i da diskusiju o tome treba ODLOŽITI nakon dijaloga u Briselu.

U protivnom, insistiranje Kosova i politizacija UNESKA može da ugrozi Briselski proces koji je ionako zastao zbog sistematskog sprečavanja prihvatanja dogovorene Zajednice srpskih opština u kosovskoj skupštini, gde članovi ekstremne grupe Samoopredeljenje bacaju suzavac i prekidaju sednice, što je neviđeno u civilizovanom svetu.

To je još jedan pokazatelj da SPC teško može da ima poverenja u kosovske institucije koje nisu u stanju da ostvare ni ono što su obećale i da je međunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji potrebno ne samo Srbima već i samim Albancima koji ne mogu da kontrolišu situaciju u kojoj žive.

Nadamo se da će nakon jučerašnjeg sastanka političkog i crkvenog vrha u Beogradu Srbija jasno dati do znanja da briselski proces ne može da se nastavi grubim gaženjem najvažnijih interesa našeg naroda i Crkve na Kosovu i Metohiji.

Za UNESKO je štetno da jednostranim pristupom ugrozi proces dijaloga na Kosovu i odnose između zajednica. Umesto da bude garant zaštite članstvo Kosova u UNESKU, uz odbijanje Prištine da da garancije SPC u Briselu, kosovski eventualni prijem u UNESKO će postati, paradoksalno, instrument kulturne represije i naša Crkva će morati da iskoristi svaku priliku da dokumentuje svaki pokušaj institucionalnog nasilja kosovskih institucija, još više nego do sada kada smo ponešto i uspevali da rešimo u razgovoru sa Prištinom uz međunarodno posredstvo.

I Priština, i Beograd i SPC će se naći u teškoj situaciji. SPC će ostati bez institucionalne zaštite što je veoma loše i zatvoriće svaku komunikaciju sa Kosovskim institucijama. Kosovo će ugroziti svoje dalje aspiracije, a međunarodna zajednica će doživeti da je toliko mnogo što je urađeno izgubljeno samo zbog nespremnosti Prištine za dijalog. Zato je dijalog jedino rešenje i štetna izjava Petrita Selimija zapravo je bila okidač koji je samo intenzivirao već postojeće nepoverenje u kosovske institucije nakon najnovijih nacrta zakona o kulturnoj baštini.

Svetinje SPC na Kosovu i Metohiji su vlasništvo SPC. To nisu muzeji, već bogoslužbeni objekti i svaka primena sile biće kršenje prava verskih sloboda na koje se Kosovo poziva.

Mi smo spremni na dijalog, ali jedino u Briselu jer razgovori u Prištini očigledno nisu doneli razumevanje niti više imamo ikakvog poverenja u obećanja Prištine.

Naše crkve jesu srpske pravoslavne, ali su pre svega verski objekti i baština celog čovečanstva i želimo da budu otvorene za sve ljude dobre volje, kao mostovi saradnje, a ne kamen spoticanja i poprište političkih prepucavanja.

Odbijanje dijaloga u Briselu o dugoročnoj zaštiti svetinja SPC na KiM je ozbiljan pokazatelj neiskrenosti kosovskih institucija i njihove namere da promene njihov identitet, i zato je naša Crkva odlučno protiv ishitrenog rešavanja statusa u UNESKO, koji će još samo više produbiti već postojeće višegodišnje nepoverenje.



Za Prištinu je UNESKO pre svega politički cilj i poen za prilično neuspelu političku vlast vladajuće koalicije, a za nas je najvažnije kako ćemo moći da živimo na Kosovu i Metohiji, gde je posle rata uništeno, pod sadašnjim političkim liderima, 150 naših svetinja i oskrnavljeno veliki broj grobalja.

Zato mi ne govorimo kao političari, već kao oni koji ovde žive i žele da žive u miru, ali i adekvatno zaštićeni čvrstim međunarodnim garancijama koje će Priština, nadamo se, morati da poštuje ako bude htela da obezbedi bilo kakvu budućnost za društvo koje lako može da sklizne u potpuni haos i bedu.

Kakav god bio ishod glasanja u UNESKU, dijalnog je jedini put izlaska iz ove krize jer Kosovo nije član ni OEBS-a ni Saveta Evrope, ni EU Parlamenta, ni brojnih drugih organizacija.

Insistiramo na tome da se budućnost Kosova ne može graditi na institucionalnom i fizičkom nasilju protiv hrišćanskih svetinja već na poštovanju zakona i međunarodnih i civilizacijskih principa".


arhim. Sava Janjić
Iguman manastira Visoki Dečani
(prvog UNESKO spomenika na KiM)