Nekada je Đura Rang godišnje pravio po 100 drvenih čamaca, a sada svega 30. Jedan od najpoznatijih zanatlija Bačkog Monoštora ipak ne odustaje od ovog posla i svojom ljubavi prema vodi i čamcima pokušava da "zarazi" i druge.
"Kad bi mi ostao samo po jedan evro od svakog telefonskog poziva, bilo bi to dosta novca. Ova godina je za mene katastrofa, jako malo čamaca sam uradio. Ljudi nemaju para", priča nam jedini registrovani proizvođač drvenih čamaca u Srbiji.
Đura Rang iz Bačkog Monoštora, naselja oko 15 kilometara severozapadno od Sombora, kaže da je ove godine uradio svega 30 čamaca, a rekord mu je bio 2008. kada ih je napravio 102. Valjda zbog male potražnje i nikome nije privlačno da se lati ovog posla. Šegrti samo dolaze i odlaze, najčešće u inostranstvo. Ostaje jedino Rang, iako već ima i unuke.
U ovaj posao je ušao sasvim slučajno, a ljubav traje više od 10 godina. Đura je po zanimanju eletro-zavarivač, 20 godina je radio auto-limariju.
"Pokojni otac je bio električar, ali kada je došao u penziju i on je naučio od koleginog dede, pravili su čamac za sebe. Posle svog čamca i nekoliko za prijatelje, video je da može da zaradi neki dinar uz penziju. Radio ih je pet, šest godišnje. Međutim, iznenada je preminuo, izdalo ga je srce. Tada je već imao kaparisanu porudžbinu da napravi dva čamca, a pošto sam ja znao te ljude, predložio sam da ih ja uradim. I pre toga sam uskakao da mu pomognem. Tako je počelo. Dok sam uradio ta dva, došle su druge narudžbine i jednostavno sam taj moj limarski alat sklonio u stranu i pokupovao ove mašine i krenuo sa čamcima".
Nakon dve godine, pošto je posao lepo krenuo prelomio je i registrovao svoju radionicu iz koje je do sada izašlo više od 1.000 plovila. Danas je Đuri za čamac dovoljno tri dana, mada kaže da "drvo ima neke svoje zakone koje treba poštovati". Metar košta od 50 do 80 evra, u zavisnosti od materijala, pa su i zbog povoljnije cene Rangovi čamci završili i u Holandiji, Nemačkoj, Austriji, Hrvatskoj, Mađarskoj... Godišnje do 10 komada ode u inostranstvo.
Pokazuje nam i 12 metara dug čamac koji upravo završava i za koji nije nacrtao skicu, već je sve radio "iz glave", pa ponosno konstatuje da niko ne bi mogao da ga prekopira. Priseća se i kako je jednom imao narudžbinu iz Novog Sada da napravi krevet u obliku čamca sa sve jarbolom. Na kraju je bio ukupne dužine 3,3 metara, ali je bio problem što je stan bio na trećem spratu, a vlasnici nisu mogli ni kroz prozor da ga unesu.
"Ne znam kako to ide kod drugih, ali ja svaki čamac radim za sebe. Uvek razmišljam: u sad ako ovaj odustane taj će mi biti dobar, staviću ga tamo... Ali nije nijedan do sada ostao, jedino je ova godina malo slabija", dodaje majstor Đura, koji svoje slobodno vreme provodi na vodi i kažu da pravi odličan paprikaš.
Mada ribu do dva kilograma vraća nazad u vodu, za lokalne mališane do 13 godina je organizovao školu pecanja pod sloganom "Štapom protiv miša".
U njegovoj radionici ne možete a da ne primetite da između dve slike svetaca stoji i Titova fotografija. Ne samo da ne idu jedno s drugim, nego Đura nije jedini u Monoštoru koji ističe slike Josipa Broza, i 35 godina posle Maršalove smrti. Nismo mogli a da ga ne pitamo šta je razlog.
"Kada sam 1978. počeo da radim odmah sam od prve plate mogao da kupim motor i da mi sviraju tamburaši celu noć. Gde god sam zamislio - tu sam išao i niko me ništa nije pitao. Nikakav problem mi nije bio da se u petak popodne spakujem i odem u Trst po farmerke", objašnjava nam Đura Rang i dodaje da je nakon raspada Jugoslavije devedesetih odustao i od planinarenja, iako mu je to bila velika strast.
"Nisam mogao da shvatim da mi neko kaže da ne mogu da se penjem u Sloveniji ili Bosni".
Svoju energiju Đura je danas preusmerio na nove poduhvate, a gotovo svi imaju veze sa čamcima, pa tako zajedno sa ćerkom i uz asistenciju malene unuke Eleonore u dvorištu porodičnog imanja dovršava etno radionicu gde će raditi čamac na način kako se on nekada pravio.
