Za pravoslavne vernike danas počinje šestonedeljni post, koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku - Božiću. Tokom posta treba se uzdržavati od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela.
Božićnim postom se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika - rođenje Isusa Hrista - Božića.
Božićni post ili Mala četrdesetnica traje od 28. novembra do pričešća vernika na božićnoj liturgiji, 7. januara i podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali i loših dela i zlih misli.
Tokom božićnog posta, do 31. decembra, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi.
U poslednjoj nedelji posta, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, a utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom na ulju.
Hrišćanski post je uveden po uzoru na Isusa Hrista, koji je 40 dana proveo u pustinji u postu i molitvi i, prema Starom zavetu, dao zapovest Jevrejima da poste, jer će i njegovi učenici postiti.
Trajanje Božićnog posta objašnjava se takođe četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je 25. decembra rođen Bogomladenac Isus.
Post je stoga zvezda vodilja za sve one koji su hrišćanstvo odabrali za svoju veru, kao što je za mudrace koji su verovali u proročanstvo o rođenju Spasitelja jedina vodilja bila najsjajnija zvezda na nebu koja je išla od Zapada ka Istoku i koja ih je dovela u Vitlejem.
Inače, post se u srpskom narodu strogo održavao. Postili su se svi postovi, aiI gotovo svaka sreda i petak. Sveštenici su zabranjivaliiI porodiljama i bolesnicima da mrse.
U narodu se kazuje da ako neko prekrši post onda ga domaćin kažnjava tri ili više dana da jednoniči. Po narodnom shvatanju ko premrsi post, taj gubi Božju milost i obraz pred ljudima.
U narodu post nije bio samo u jelu. On se ogledao u telesnom uzdržavanju, ograničavanju ljudskih požuda, strasti, bučnih veselja kao i drugih uživanja da bi se spasla duša. Ova vrsta posta je nastala po starozavetnom učenju da je duša božja (nebeska), a njegovo telo đavolsko (zemljsko). Čim nastupi post vernici ne bi trebalo da posećuju zabave.
Neposredno posle posta u jelu nastaje omršaj. O Božiću se vernici omrse pečenicom, njenom mašću ili jabukom I dunjom koje su izvađene iz nje.
