"Marija Stjuart" - premijera u Narodnom

Predstava "Marija Stjuart", po tekstu Fridriha Šilera, u režiji Miloša Lolića, biće premijerno izvedena u sredu 2. decembra (19,30) na Velikoj sceni.

V.d. upravnika Dejan Savić izrazio je uverenje da će ovaj naslov, u narednom periodu, u svakom slučaju biti okosnica dramskog repertoara.

On je istakao da će predstava biti veoma primaljiva za publiku, kako zbog sjajnog i kvalitetnog Šilerovog teksta, tako i zbog odlične umetničke i saradničke ekipe.

V.d. direktora Drame Željko Hubač ocenio je da će to Šilerovo genijalno delo biti „kruna ovogodišnjeg repertoara".

"Duboko sam uveren, a o tome su pisali i mediji, da je ovo pravo lice Narodnog pozorišta i da će jedan od vrhunaca toga biti premijera ove predstave 2. decembra", rekao je Hubač i podsetio da je ovaj komad obeležio pozorišni repertoar u Beogradu pre dvadesetak godina, kada ga je u Ateljeu 212 postavio Ljubomir Muci Draškić.

Mladi i talentovani reditelj Lolić, koji prvi put radi u Narodnom pozorištu, objasnio je da je ovo priča o vlasti koja se, u svojoj osnovi, bavi piramidalnom strukturom kojoj i mi pripadamo danas.
"Ona postoji vekovima i nije se puno izmenila. Jeste se menjala, ali nije značajno. Čitava istorija dramske književnosti se, u stvari, bavi na ovaj ili onaj način, vlašću ili politikom, od grčke tragedije do danas. Da je ovo samo priča o vlasti, ona bi se, verovatno, samo zvala 'Elizabeta', a s obzirom na to da se zove 'Marija Stjuart', onda tu ima još nečega. Ona je žena koja je postojala u istoriji i sam tim, u tu priču o vlasti, unosi nešto više. Zbog svega toga, mi to možemo da simplifikujemo i da kažemo da je to nekakav dvorski triler sa duboko utkanom melodramom. Ipak, ovu kompleksnu i obimnu Šilerovu priču nije moguće svesti na samo dva žanra ili na jednu temu. Mi se ovde bavimo i individualnim ljudskim sudbinama, što znači da ovo nije samo priča o vlasti, nego i o manipulaciji, gresima… kao i o muško-ženskim odnosima", rekao je Lolić.

Sena Đorović je istakla da je njena, kao i ostale uloge u komadu, nešto što svaki glumac tokom svoje karijere poželi da igra.

"Meni je ovde bilo najzanimljive kako i na koji način mogu da se identifikujem sa Marijom i kako da joj priđem. To svakako nije bila njena titula, odnosno kruna, jer je to nešto što je meni vrlo apstraktno. Ono što je meni sasvim sigurno bilo blisko, jeste ta žena u Mariji po kojoj sam mogla da čeprkam. Mislim da se ni u jednom procesu stvaranja uloge nisam toliko razboljevala, kao u ovome. Što reče jedna moja koleginica: Kad se toliko srećeš sa nekim demonima, to krene da izlazi napolje, na površinu". Mene su, ovoga puta, ti demoni prilično spopali. Iz tog ženskog ugla, to je ono što je meni bilo najzanimljivije u odnosu sa svim likovima u ovom komadu, posebno u odnosu na Elizabetu, koja je moja suparnica. To je nešto što je nama, u ženskom svetu, dosta blisko. To nema veze ni sa kraljicama, ni sa glumicama, nego sa ženama. Politika mi ovde nije bila prioritet, iako ne mogu da kažem da sam je zanemarila. Bila je sekundarna u odnosu na tu žensku liniju, koju sam želela da vučem. Kod Marije mi je bila najinteresantnija ta njena borba za slobodu. Takođe, ono što mi je fascinantno kod te ženje, je i njena liberalnost", kazala je Đorovićeva.

Nada Šargin je podsetila da su kraljevi nekada imali ogromnu moć i da su vodili računa o narodu, a to je, kako je istakla, naročito radila Elizabeta.

"U tom smislu, ako govorimo o nekoj aktuelizaciji, to više ne postoji, jer danas se kraljevi slikaju za žutu štampu i nemaju nikakvu moć. Seni i meni je mnogo bliskija bila tema ženskog sveta sujete koja je vrlo često, i u literaturi i na filmu, smrtonosna, a tako je, skoro često, i u životu. Ovo i jeste priča o dve žene, bez obzira na to da li je reč o nekim prvakinjama pozorišta ili dvema čistačicama. Dakle, ovde nije reč samo o moći, nego i o lepoti, privlačnosti, poželjnosti ka muškom svetu. To svaka žena, ako neće da prizna, onda sigurno oseća. To je ono što je Senu i mene mnogo uzbuđivalo tokom procesa rada. Ta tema nam je bila mnogo bitnija da se njom bavimo, jer će se u tome, sasvim sigurno, mnoge žene u publici prepoznati. Takođe, ovde je vrlo važna i tema muškog i ženskog sveta koja me je opsedala sve vreme tokom proba", rekla je Šarginova.

Bosiljčić je ukazao da je ova predstava "naš dobrovoljni i čvrsti zalog u borbi protiv površnog i voajerskog života koji većinski, svi danas, živimo.

"To je jedna od onih predstava koja ne sme da se propusti zato što sa njom vrlo jasno dajemo formulu kako se treba baviti literaturom, stihom, ljudima, odnosno kako treba živeti život. Jer, ako se životom ne bavimo onako kako smo se mi bavili ovim komadom, postajemo samo žrtve današnjice", ocenio je Bosiljčić.

Dramaturg je Slobodan Obradović, scenografiju je uradila Jasmina Holbus, kostime Marija Marković, muziku Nevena Glušica, dok je za scenski govor bila zadužena Ljiljana Mrkić Popović.
U saradničkoj ekipi su Vuk Miletić (izvršni producent), Nemanja Konstantinović (organizator), Miloš Obrenović (inspicijent), Danica Stevanović (sufler) i student FDU na praksi Jug Đorđević (asistent reditelja). Tekst je preveo Branimir Živojinović.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.