Ruska poljoprivredna inspekcija za Orlovsku i Kursku oblast nije propustila više od tri tone zaraženih breskvi iz Srbije, javljaju danas lokalni mediji.
Navodi se da su u utorak, 19. jula ruski inspektori na granici Ukrajine i Rusije u plodovima našli opasnu štetočinu "istočnog moljca".
Mediji prenose da gusenica oštećuje mlade izdanke i plodove drveća voća. Od te štetočine u Evropi strada do 90 odsto plodova i izdanaka breskvi i do 50 odsto kruški.
Posle "napada" gusenica, u početku strada najmlađe još nerazvijeno lišće, a potom se suši celo drvo.
Upravo iz tih razloga, inspektori Rošeljhoznadzora nisu pustili kamion sa srpskim breskvama u Rusiju i vratili ga nazad, prenosi dnevnik "Moskovski komsomolac" za Kursku oblast.
Ovoi nije previ slučaj da se srpska poljoprivreda bruka na ruskom tržištu. Najpoznatiji su slučajevi nalaza ruskih inspektora iz 2013. godine o nekvalitetnom voću i povrću (između ostalog i iz Srbije), kao i dva slučaja koja su se u javnosti pojavila 2014. godine - izvoz lošeg mesa i tragično stanje u našim klanicama u junu i vraćanje kivija (?) u decembru.
Situacija se izgleda popravila tokom 2015. godine ali u poslednja dva meseca, eto, ponovo stižu loše vesti iz "bratske Rusije". Prethodna bruka je bila u junu, sa povečanim količinama pesticida u jagodama.
MINISTARSTVO: U SRBIJI NIJE ZA KARANTIN
"Breskvin smotavac", kako kod nas vode ovaj parazit, je insekt koji je prisutan na celoj teritoriji Srbije. Pored breskve oštećuje i krušku, dunju, jabuku, kajsiju, šljivu. Na našem proizvodnom području zastupljena je na svim lokalitetima gajenja breskve, a prvi put je zabeležena 1947. godine.
Kod nas spada u ekonomski štetne organizme, dok na delu teritorije Ruske Federacije predstavlja karantinski štetni organizam čije je unošenje zabranjeno.
U toku ove godine dve pošiljke svežih breskvi vraćene su u Srbiju iz Ruske Federacije zbog prisustva takozvanog "breskvinog smotavca", kažu u Upravi za zaštitu bilja i navode da je obavljena fitosanitarna kontrola vraćenih pošiljaka pri čemu nije utvrđeno prisustvo tog štetnog organizma.
Svaka pošiljka koja se vraća u našu zemlju podleže kontroli fitosanitarne inspekcije, a ako se ovom kontrolom utvrdi prisustvo štetnog organizma koji nema karantinski status za teritoriju Srbije, pošiljka se pušta u promet ili se naređuju adekvatne mere (npr. industrijska prerada), navode u Ministarstvu.
"U slučaju da se pronađe karantinski štetni organizam naređuju se mere uništavanja kompletne pošiljke pod kontrolom fitosanitarnog inspektora", kažu u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
