Evropska komisija 30. septembra pokreće strategiju protiv curenja informacija sa ciljem da spreči da ključni politički dokumenti cirkulišu u medijima i da izbegne dalju štetu po reputaciju te institucije, saznaje EurActiv.com.
Strategiju protiv curenja dokumenata razmotrili su direktori generalnih direktorata, najviši zvaničnici posle komesara, a sindikati su je dočekali sa indignacijom uvereni da će nepovoljno delovati na uslove rada i podstaći "moralno uznemiravanje" Evropske komisije.
"Glavni cilj strategije protiv curenja je da obezbedi da osetljive i poverljive informacije budu adekvatno zaštićene, da se izbegne politička i šteta po reputaciju Komisije", istakla je zadužena u Komisiji za ljudske resurse Irini Suka (Irene Souka), pokazale su beleške sa sastanka u koje je imao uvid EurActiv.com.
Curenje informacija jedna je od najvećih briga Komisije Žan-Kloda Junkera (Jean-Claude Juncker). Naime, neki od nacrta raznih predloga ukazuju na blisku vezu Komisije i predstavnika industrije dok su neki drugi procureli dokumenti doprineli da se "potope" pregovori o slobodnoj trgovini sa SAD.
Komisija inače ponekad sama odluči da pusti neke informacije da procure, kako bi testirala neku politiku ili kada favorizuje svoju političku agendu.
S druge strane, Komisija koristi osudu javnosti kada neke informacije ugledaju svetlo dana da pokrene reforme koje bi bez toga bilo teško usvojiti.
Takav je bio slučaj sa skandalom Luksliks (Luxleaks) koji je Komisija pretvorila u svoju prednost kroz inicijativu za borbu protiv poreskih privilegija multinacionalnih korporacija u Evropi i šire.
Neki drugi slučajevi bili su mnogo neprijatniji za Komisiju, poput onog bivše potpredsednice u Barozovoj prvoj i drugoj Komisiji Neli Kros (Neelie Kroes) koja je "zaboravila" da prijavi da je direktorka of-šor kompanije na Bahamima u vreme dok je bila u Komisiji.
Izvršna vlast EU takođe je primorana da se bavi svojim bivšim predsednikom Barozom zbog povika u javnosti nakon što je imenovan za direktora Goldman Saksa, američke investicione banke koju krive za globalnu finansijsku krizu 2007.
Nove informacije ukazuju da se Barozo sreo sa predstavnicima Goldman Saksa dok je još bio na dužnosti u Komisiji, i iako je bio upoznat sa stavom da je za EU Godlman Saks nepreporučljiva banka.
