MONDO/Agencije

Jugoslovenski agenti osuđeni za ubistvo Albanca

Belgijski sud osudio je trojicu pripadnika bivših jugoslovenskih tajnih službi za ubistvo kosovskog aktiviste za ljudska prava Envera Hadrija 1990. u Briselu, objavili su belgijski mediji.

6
A- A A+

Sud je, kako prenosi Hina, Veselina Vukotića i Andriju Draškovića proglasio krivim kao počinioce ovog ubistva, a Božidara Spasića kao naručioca.

Suđenje je sprovedeno u odsustvu jer osuđeni nisu dostupni belgijskom pravosuđu uprkos višegodišnjim naporima.

Enver Hadri, predsednik Odbora za zaštitu ljudskih prava na Kosovu, ubijen je 25. februara 1990. u automobilu dok je čekao na semaforu u briselskoj opštini Saint-Gilles.

Porota je zaključila da su Hadrija ubili kriminilci iz Beograda Vukotić i Drašković po narudžbi jugoslovenskih tajnih službi u kojima je Božidar Spasić bio glavni inspektor.

Evo kako je Andrija pobegao iz Splita


Sud je ocenio da se radi o političkom motivu ubistva Hadrija, koji je branio interese Albanaca na Kosovu i zauzimao se za kosovsku nezavisnost.

Drašković je u julu prošle godine uhapšen na splitskom aerodromupo povratku s letovanja, ali izručenje Belgiji nije čekao u ekstradicionom pritvoru, već je uz garanciju od 100.000 evra pušten na slobodu.

Dan pre izručenja, u julu prošle godine nije pronađen na adresi koju je ostavio i od suda se smatra nestalim.

Vukotić je, prema pisanju belgijskih medija, 2006. uhapšen na aerodromu u Madridu, odakle je izručen Belgiji, a potom iz Belgije Srbiji gde je osumnjičen za ubistvo u jednoj diskoteci.

VUKOTIĆ ĆE TRAŽITI SUĐENJE U SRBIJI

Advokati Veselina Vukotića najavili su danas da će on zatražiti od srpskog Ministarstva pravde da se založi da Belgija ustupi Srbiji suđenje.

Advokatska kancelarija Tomanović, koja zastupa Vukovića, kaže da da će nastojati da se greška suda u Briselu otkloni i da se belgijski sud podseti "na nepostojanje zakonitih dokaza koji ga dovode u vezu sa krivičnim delom".

U saopštenju kancelarije Tomanović se podseća da je Vukotić zbog tog dela, koje je navodno izvršio pre 26 godina, u Briselu bio u pritvoru tri i po godine, nakon čega je pušten na slobodu.

"Verujem da je tada belgijski sud imao u vidu da su glavni osnov Vukotićevog optuženja bili prisluškivani razgovori određenih lica iz 1990. godine i izjava jednog policajca data samoj policiji Beograda 1990. godine, te okolnost da su navodni dokazi dostavljeni od strane Tribunala u Hagu", naveo je Vukotićev branilac Zdenko Tomanović u saopštenju.

On je ukazao da po tadašnjem Ustavu i Zakonu o krivičnom postupku izjave u policiji nisu mogle da se koriste kao dokaz, a prisluškivani razgovori 1990. godine nisu mogli da se koriste kao dokaz pred sudom, već su tek kasnijom promenom Ustava dobili karakter dokaza.

Tomanović je ukazao da je belgijskom pravu dokaz slobodan - odnosno sudija sam može da se osloni na dokaze kojima sam dodeli dokaznu vrednost, ali da se prema belgijskom Zakonu o međunarodnoj uzajamnoj pomoći u krivičnim stvarima od 9. decembra 2004. godine ne mogu koristiti u postupcima u Belgiji dokazi koji su nepravilno prikupljeni u inostranstvu i suprotno zakonu države u kojoj su dokazi prikupljeni.

Povezano

Sve vesti