Film "Igla ispod praga", za koju je Ivan Marinović pisao i scenario, priča je o stanovnicima malog sela na poluostrvu koji su na pragu da prodaju veliku zemlju i time reše sve svoje probleme. Jedina prepreka na njihovom putu je tvrdoglavi pop Petar (Nikola Ristanovski) koji odbija da proda svoj deo.

Ristanovski za MONDO: Glumom lečim nemir

Pored lukavih seljana koji mu svakodnevno zagorčavaju život, Petar mora da se suoči i sa demencijom svoje majke (Jelisaveta Seka Sablić), zaljubljenošću opsednute Mare (Dragana Dabović), buntovništvom sina tinejdžera i konstantnim preispitivanjem sopstvene vere. Nakon što se Petru konačno smuči da i dalje "okreće drugi obraz" nastaje nadrealni haos posle kojeg niko u selu neće ostati isti.

Pogledajte trejler!

Ovo je tvoj dugometražni debi, kako si odlučio da ispričaš baš ovu priču?

Deo inspiracije za film potiče iz crnogorske anegdote.

"Čuo sam za slučaj sahrane neke žene koja nije imala bliskih ljudi, na brdu na ulazu u Boku. U tom fantastičnom, idiličnom pejzažu, navodno su seljani doveli orkestar na sahranu, provocirali i maltretirali sveštenika. Čitav džumbus se desio, zamislite idilu, divnu prirodu i neverovatni apsurd tog konflikta?!

Fantastičan kontrast koji me je naveo da postavim mnoga pitanja - zamisli tog sveštenika, čiji je posao da ljubi bližnjeg svog, što postaje nemoguće s tim ljudima i njihovim mentalitetom. Šta ako je on to zaslužio? Šta ako je za njih bio previše direktan, pričao sve što mu je na pameti, možda bio i ciničan, ogorčen? To je otvorilo prostor za komediju, naravno, provlače se tu i aktuelne teme - investicija, prodaja zemlje, ali to su već pitanja zapleta. U filmu su ključni likovi, njihove dimenzije i karakteri. Celu borbu sa početka priče poklonio sam tom svešteniku, i želim kroz njega da dođem do odgovora na prava pitanja."

Film je dugo nastajao, a Marinović u šali kaže da se produkcija uglavnom "oslanjala na čuda".

"To je definisala moja draga prijateljica i pridruženi producent filma, Mina Đukić, kada je radila film 'Neposlušni'. Zajedno smo radili prezentacije, i ispostavilo se da je tačno da se oslanjamo na čuda. Nekoliko stvari su se u filmu dogodile, koje spadaju u 'production value', odnosno vrednost koja košta, a koju je nama priroda takoreći poklonila."

On navodi i situaciju snimanja dijaloga dvojice sveštenika, uz pucanje munja!

"Neverovatno je kako neke stvari počnu da se dešavaju, baš tog dana kada smo snimali razgovor sveštenika o religiji, iza njih pucaju gromovi i munje. Hronologija snimanja bila je zahtevna, znali smo da, recimo, možemo da se izborimo sa dva kišna dana, ali tri bi doveli nivo kompromisa na strahotu i ugrozili kvalitet filma. Oslonili smo se na čudo, tako je kada se radi debitantsko ostvarenje u ovim uslovima, ljudi moraju da budu više od pukih profesionalaca. Imali smo sreću, i ja sam se kao producent trudio da obezbedim što više toga 'za džabe', lokacije, smeštaj, logistiku, kako bismo novac mogli da uložimo u sliku, u glumce, u stvari koje moraju da budu skupe jer predstavljaju dodatnu vrednost."

Komedija na regionalnoj sceni, koja je često zatrpana "teškim" filmovima, već je dobila odlične kritike od uticajnih medija, kao što je "Holivud riporter". Taj list je između ostalog napisao da je reč o "doteranom i opčinjavajućem debiju mladog reditelja i scenariste", "filmu koji pokazuje komercijalni potencijal na lokalnom tržištu, dok se šarmom probija na inostrane festivale". Marinoviću je "za oko" zapao jedan važan detalj kritike.

"Drago mi je da je 'Holivud riporter' savršeno prepoznao jednu stvar, i napisao da se ni film ni ja ne bavimo 'dramskim vatrometima'. Smatram da je veliki problem ne samo naših, već i evropskih filmova, to potezanje silnog naoružanja da bi se ispričala jedna priča. To je nekada OK i opravdano, nekada lika možeš da motivišeš samo tako što ćeš mu dati mrtvo dete u priči, ali za mene je to osnovna greška sa prve godine studija."

Dakle, problem je nedostatak kreativnosti?

"Pomalo jeste, ako ti ne možeš da povežeš publiku sa likom, ako ne možeš da ih nateraš da osećaju empatiju bez svega toga, onda nisi uspeo. Iako će se publika 'Igle ispod praga' smejati dešavanjima i ludostima, na kraju će biti dirnuta, likovi su zaokruženi i višedimenzionalni, i imaš razlog da ih prepoznaš i razumeš, da ih prihvatiš čak i kada su u najgorem mogućem izdanju."

Da li si se nadao divnim kritikama iz sveta i kandidaturi za Oskara?

"Nadao se jesam, ali naravno, nisam očekivao. Nisam o tome razmišljao unapred, fokusirao sam se na to kako da film bude vidljiv. Veliki je problem hiperprodukcija na sceni, snimanje je pojeftinilo, samo u Kanu je ove godine bilo 1.800 aplikacija. Dakle, pričamo o 1.800 filmova koji pokušavaju da se izbore za svoj prostor, dok agenti prodaje više brinu o prodaji brendova, nego o samim filmovima. Trenutno je to neverovatna borba, haos u kom moraš da se trudiš da nađeš svoj prostor, nakon što si već preživeo borbu da film uopšte snimiš. Kada vidim uopšte kritiku u mediju kao što je 'Holivud riporter', pa još i toiiko pozitivnu, meni padne teret sa srca."

Šta je najveći potencijal filma?

"Drago mi je da ljudi prepoznaju njegovu komunikativnost, i njegov potencijal za distribuciju. Posle premijere na Sarajevo film festivalu, dobili smo lepe kritike, kasnije je jedan španski časopis preporučivao film za špansko tržište. Svako od njih poručuje - ovaj film će biti gledan. Ja jesam hteo da svako može da ga pogleda i razume, i da ne beži u jezičku hermetičnost. Ali tu si, kao autor, izložen dodatnoj opasnosti, jer svako ko razume film, može da vidi i greške. Naravno, zadovoljan sam, imali smo uspešne projekcije u Los Anđelesu i imaćemo uskoro još jednu, za koju više nema mesta."

Dugometražni debi doneo mu je radost na još jedan način.

"Intimno, najbitnije su mi bile reakcije bliskih ljudi, ali mi je fantastično što sam uz film uspeo da dođem do nekih ljudi kojima se divim odmalena. Recimo, Rambo Amadeus ga je pogledao i pohvalio na Facebooku, ja sam mu onda pisao i zahvalio se. Popaj iz The Books of Knjige takođe, to su sve ljudi kojima se divim i zahvaljujući filmu sam uspeo i da ih upoznam."

Podrška je stigla i od direktora Sandens instituta.

"On toliko voli film, da mi je pomagao i kroz proces montaže, obezbedio mi engleske titlove... Kada se tako neko založi za tvoj film, to je velika potvrda da on vredi, i za mene mali šlag na torti."

Kada ćete znati da li prolazite selekciju za kandidaturu za Oskara van engleskog govornog područja?

"Najpre se pravi prvi krug od devet filmova, to će se znati već drugom polovinom decembra, a zatim uži izbor od pet naslova. Da se razumemo, ja nemam tu neke iluzije, meni je drago da film prolazi u SAD-u ali je ipak u pitanju komedija. Komedije nisu nužno nešto što lako prolazi, a mi nemamo američkog distributera niti agenta prodaje i mali smo film. Koristimo taj poligon da promovišemo i ostvarenje, i Crnu Goru, i region, i tu tome jesmo napravili uspeh. Ali moje razmišljanje je - slobodno kupi loz za lutriju, ali ostani sa obe noge na zemlji."

Naslov filma "pozajmljen" je iz sujeverja, iz verovanja da bi ispod praga trebalo staviti iglu okrenutu ka ulazu, koja tera zle duhove ili "preseca" loše misli onih koji prelaze prag.

Misliš li da je sujeverje ukorenjeno u našem narodu?

"Definitivno, prisutno je, ne samo kod nas. Pogledajte Ameriku, lično mislim da je rezultat njihovih predsedničkih izbora rezultat upravo sujeverja ljudi sa juga. Meni je lično najzanimljiviji prostor u kom se prepliću religija i sujeverje, a ljudi na identičan način tretiraju i jedno, i drugo. Fascinantno je da neko ne može da razdvoji nešto što je, u suštini, više filozofija, i nešto što je, da tako kažem, paganština."

KOLUMNA: Crna mačka, prolaz ispod merdevina...

Na koji način to utiče na mentalitet?

"Zanimljivo je analizirati šta iz toga izlazi. Postoji svojevrsna mediteranska tradicija pravila i rituala. Sujeverje rađa neznanje, a iz velikog neznanja rađa se korupcija. Ako se neko pita zašto nisam napisao političku priču, neka pogleda bolje, postoji nit u svemu tome koja jeste politička, ali je pritajena i prigušena. Ne želim nužno da osuđujem, pokušavam da razgraničim pozitivne i negativne strane mentaliteta. Nisam hteo da pravim karikaturu."

Šta su neke lepe strane našeg mentaliteta?

"Videćete u filmu (smeh). Šalu na stranu, recimo, na Balkanu je veliki kult smrti, i divim se činjenici da se, nakon tragedije, svi ujedinjuju. Ljudi se nađu jedni drugima, i smatraju to svojom nasušnom obavezom. Nebitno je da li je umro neko sa kime ste se svađali, sa kime ste bili krvni neprijatelj, kada se nešto desi, bićete na raspolaganju i uradićete sve što je potrebno. Tamo gde grobarske službe ne postoje ili nisu aktivne, ljudi jedni za druge rade stvari koje možeš samo da poštuješ. I to su plemenite strane našeg mentaliteta kojima se divim, ali naravno, ima i onih koje vam naprave pakao od života."

Film "Igla ispod praga" biće premijerno prikazan u Beogradu, 12. decembra u Centru "Sava".

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.