Tu noć sam sanjala kako idem iza jednog čoveka koji vodi ogromno kuče. Nije to ogromno kao što je najveće kuče koje ste ikada videli, to je nešto veličine krave. I taj pas je ostavljao za sobom enormne količine govana, na svakom ćošku. Ja sam se na jednu od tih gomiletina okliznula i pala licem u nju.

Probudila sam se i pomislila, sjajno, govna znače pare. Pare su uvek dobro došle. Ustala sam spuštajući prvo desnu nogu na pod, jer ako ustanem na levu, postoji mogućnost da se danas univerzum iskrivi i izmeni dobre puteve u loše. Petak trinaesti je, valjalo bi uspostaviti kontrolu nad sopstvenim životom i uticati sitnim ritualima na rezultat dana.

Zazvonio je telefon, čula sam dobre vesti koje su između ostalog najavljivale i neke neočekivane novce. Ona govna koja sam sanjala definitivno imaju smisla. Kucnula sam u drvo da probudim onog duha što u drvetu živi, ne bi li me tog dana dodatno zaštitio.

Napravila sam lagani doručak i salatu. So se uvek prospe oko činije. To nije dobro. Moja baba je govorila da ćemo se svi u kući posvađati, ako ne bacim malo soli preko ramena, pa sam to i uradila.

Na levom ramenu kažu sedi đavo, pa je dobro baciti mu tu prosutu so u oči, da ceo dan bude slep i nemoćan da te nagovara da činiš i izgovaraš loše stvari. Hleb mora da stoji trbuhom na gore, a nož uvek sečivom sa strane. O tome vodim računa. Hleb koji stoji naopako sluti na siromaštvo, a nož na nasilje. Niko ne bi sebi poželeo kombinaciju te dve stvari u sopstvenom domu.

Obukla sam se i obula dve različite čarape. Protiv uroka. Nikada ne znaš da li ćeš toga dana naleteti na nekog urokljivog, slatkorečivog šejtana, koji se naoštrio nekome da pobrka lonce. Jedna čarapa je crvena. Na radost. A i kao dodatna zaštita. Stavila sam svoje magično i prstenje i šal koji donosi sreću.

Sa tim šalom sam položila sve ispite sa ocenom devet i više. Prstenje će mi pomoći da me tog dana niko ne prevari (ovo je moje lično ubeđenje). Ako u nešto jako verujem, u tome ću i uspeti. Prstenje je moja amajlija. Noseći ih stalno osećam unutrašnju stabilnost.

Mislim da sam za početak dovoljno zaštićena od uticaja negativnih sila, i da mogu na miru da odem na pijacu bez rizika da će mi se nešto loše desiti. Dan je bio prijatno hladan osunčan zubatim suncem. Na putu do pijace sam preskočila par baksuznih šahtova, od kojih je jedan zaista rasklimatan i može da se upadne unutra. Zaobišla sam staru banderu model  A, jer ispod nje ne valja proći nikako. Nisam sigurna zašto, ali opreznost mi daje osećaj sigurnosti da nisam na milost i nemilost prepuštena sudbini. Danas ću potruditi da budem pozitivnija nego ikada. Moja pozitivna energija će delovati i na druge ljude pozitivno, i taj prijatan ciklus će kružiti ceo dan.

Ispred pijace me je zaustavila Romkinja. Pitala je da li želim da mi gleda u dlan. Znam da njih ne valja odbiti, jer mogu da na tebe bace kletvu iz čista mira i obesti. Kletve traju dugo i teško se skidaju. Bila sam žrtva jedne nasleđene kletve, reče mi jednom jedna gatara. Grozan period u mom životu, ne ponovilo se. Skinula sam rukavicu i pružila joj dlan. Zamolila me je da skinem svoje magično prstenje.

Odbila sam. Ona reče: "Mudra si ćero, i pametna si". Ja joj rekoh: "Znam". Držala je moj dlan ispravljen, svojom prljavom rukom i počela da priča. Ja sam je pažljivo slušala. Dosta toga je pogodila, a neke stvari je izmislila bezveze. Dala sam joj neki sitan novac kao nadoknadu za seansu. Tražila je i cigaretu.

Dala sam joj dve i poželela prijatan dan. Ona reče: Uzdravlje ti. Sve je prošlo dobro.

Kupovina je prošla idealno. Nisam srela nijednog baksuza. Nijedne merdevine mi se nisu našle na putu. Niko me nije urokljivo pogledao. Ništa nisam izgubila. Na današnji dan pre petnaestak godina mi je uginuo pas, sasvim iznenadno, i koliko god se trudila da ignorišem petak trinaesti, uvek se setim kako je taj dan ujutru izgledao normalno, a do uveče se pretvorio u porodičnu agoniju zalivenu suzama.

U povratku kući ugledah parkiranog plavog fiću. Plavi fića je dobar znak. Podseća na detinjstvo, na bezbrižnost i skromnost. Mačka je protrčala ispred mene. Odlučila sam da ne verujem da mačke, bile crne ili neke druge boje na bilo koji način utiču loše na tok dana. Ako mačka pređe put, znači da je negde krenula i slučajno se tu našla. Previše je mačaka u gradu, previše bih se opteretila tim verovanjem. Mačke su ok.

Raspakovala sam kese, rasporedila hranu u frižider i upalila mirišljavu sveću. Sveća će dodatno osvetleti put dobrim stvarima da me lakše pronađu.

Neko je pokucao na vrata. Nisam očekivala nikoga. Na vratima je bio odžačar. Jednom godišnje dođe da prekontroliše odžake. Rekao je odmah: "Molim te ne čupaj mi dugmad, ne mogu više da ih zašivam. Ovaj narod je toliko očajan da kad me ugleda na vratima, krenu da me čerupaju ko gde stigne, za sreću". Razvuče iskren osmeh na garavom licu. Uzela sam samo jednu žičicu iz njegove četke i stavila je u novčanik. Poseta odžačara je zaokružila pozitivan tok dana. Ništa bolje od ovoga danas ne može da se desi.

U duši osećam mir i blagostanje. Još malo pa će ovak baksuzni dan proći. Doći će novi dan sačinjen od mešavine novih iskušenja. Ne može uvek da se dešava samo lepo. Obući ću moju srećnu pidžamu, staviti moj poseban jastuk pod glavu, a ujutru ću pažljivo ustati na desnu nogu.

Tu noć sam sanjala kako idem iza jednog čoveka koji vodi ogromno kuče. Nije to ogromno kao što je najveće kuče koje ste ikada videli, to je nešto veličine krave. I taj pas je ostavljao za sobom enormne količine govana, na svakom ćošku. Ja sam se na jednu od tih gomiletina okliznula i pala licem u nju.

Probudila sam se i pomislila, sjajno, govna znače pare. Pare su uvek dobro došle. Ustala sam spuštajući prvo desnu nogu na pod, jer ako ustanem na levu, postoji mogućnost da se danas univerzum iskrivi i izmeni dobre puteve u loše. Petak trinaesti je, valjalo bi uspostaviti kontrolu nad sopstvenim životom i uticati sitnim ritualima na rezultat dana.

Zazvonio je telefon, čula sam dobre vesti koje su između ostalog najavljivale i neke neočekivane novce. Ona govna koja sam sanjala definitivno imaju smisla. Kucnula sam u drvo da probudim onog duha što u drvetu živi, ne bi li me tog dana dodatno zaštitio.

Napravila sam lagani doručak i salatu. So se uvek prospe oko činije. To nije dobro. Moja baba je govorila da ćemo se svi u kući posvađati, ako ne bacim malo soli preko ramena, pa sam to i uradila.

Na levom ramenu kažu sedi đavo, pa je dobro baciti mu tu prosutu so u oči, da ceo dan bude slep i nemoćan da te nagovara da činiš i izgovaraš loše stvari. Hleb mora da stoji trbuhom na gore, a nož uvek sečivom sa strane. O tome vodim računa. Hleb koji stoji naopako sluti na siromaštvo, a nož na nasilje. Niko ne bi sebi poželeo kombinaciju te dve stvari u sopstvenom domu.

Obukla sam se i obula dve različite čarape. Protiv uroka. Nikada ne znaš da li ćeš toga dana naleteti na nekog urokljivog, slatkorečivog šejtana, koji se naoštrio nekome da pobrka lonce. Jedna čarapa je crvena. Na radost. A i kao dodatna zaštita. Stavila sam svoje magično i prstenje i šal koji donosi sreću.

Sa tim šalom sam položila sve ispite sa ocenom devet i više. Prstenje će mi pomoći da me tog dana niko ne prevari (ovo je moje lično ubeđenje). Ako u nešto jako verujem, u tome ću i uspeti. Prstenje je moja amajlija. Noseći ih stalno osećam unutrašnju stabilnost.

Mislim da sam za početak dovoljno zaštićena od uticaja negativnih sila, i da mogu na miru da odem na pijacu bez rizika da će mi se nešto loše desiti. Dan je bio prijatno hladan osunčan zubatim suncem. Na putu do pijace sam preskočila par baksuznih šahtova, od kojih je jedan zaista rasklimatan i može da se upadne unutra. Zaobišla sam staru banderu model  A, jer ispod nje ne valja proći nikako. Nisam sigurna zašto, ali opreznost mi daje osećaj sigurnosti da nisam na milost i nemilost prepuštena sudbini. Danas ću potruditi da budem pozitivnija nego ikada. Moja pozitivna energija će delovati i na druge ljude pozitivno, i taj prijatan ciklus će kružiti ceo dan.

Ispred pijace me je zaustavila Romkinja. Pitala je da li želim da mi gleda u dlan. Znam da njih ne valja odbiti, jer mogu da na tebe bace kletvu iz čista mira i obesti. Kletve traju dugo i teško se skidaju. Bila sam žrtva jedne nasleđene kletve, reče mi jednom jedna gatara. Grozan period u mom životu, ne ponovilo se. Skinula sam rukavicu i pružila joj dlan. Zamolila me je da skinem svoje magično prstenje.

Odbila sam. Ona reče: "Mudra si ćero, i pametna si". Ja joj rekoh: "Znam". Držala je moj dlan ispravljen, svojom prljavom rukom i počela da priča. Ja sam je pažljivo slušala. Dosta toga je pogodila, a neke stvari je izmislila bezveze. Dala sam joj neki sitan novac kao nadoknadu za seansu. Tražila je i cigaretu.

Dala sam joj dve i poželela prijatan dan. Ona reče: Uzdravlje ti. Sve je prošlo dobro.

Kupovina je prošla idealno. Nisam srela nijednog baksuza. Nijedne merdevine mi se nisu našle na putu. Niko me nije urokljivo pogledao. Ništa nisam izgubila. Na današnji dan pre petnaestak godina mi je uginuo pas, sasvim iznenadno, i koliko god se trudila da ignorišem petak trinaesti, uvek se setim kako je taj dan ujutru izgledao normalno, a do uveče se pretvorio u porodičnu agoniju zalivenu suzama.

U povratku kući ugledah parkiranog plavog fiću. Plavi fića je dobar znak. Podseća na detinjstvo, na bezbrižnost i skromnost. Mačka je protrčala ispred mene. Odlučila sam da ne verujem da mačke, bile crne ili neke druge boje na bilo koji način utiču loše na tok dana. Ako mačka pređe put, znači da je negde krenula i slučajno se tu našla. Previše je mačaka u gradu, previše bih se opteretila tim verovanjem. Mačke su ok.

Raspakovala sam kese, rasporedila hranu u frižider i upalila mirišljavu sveću. Sveća će dodatno osvetleti put dobrim stvarima da me lakše pronađu.

Neko je pokucao na vrata. Nisam očekivala nikoga. Na vratima je bio odžačar. Jednom godišnje dođe da prekontroliše odžake. Rekao je odmah: "Molim te ne čupaj mi dugmad, ne mogu više da ih zašivam. Ovaj narod je toliko očajan da kad me ugleda na vratima, krenu da me čerupaju ko gde stigne, za sreću". Razvuče iskren osmeh na garavom licu. Uzela sam samo jednu žičicu iz njegove četke i stavila je u novčanik. Poseta odžačara je zaokružila pozitivan tok dana. Ništa bolje od ovoga danas ne može da se desi.

U duši osećam mir i blagostanje. Još malo pa će ovak baksuzni dan proći. Doći će novi dan sačinjen od mešavine novih iskušenja. Ne može uvek da se dešava samo lepo. Obući ću moju srećnu pidžamu, staviti moj poseban jastuk pod glavu, a ujutru ću pažljivo ustati na desnu nogu.

Tu noć sam sanjala kako idem iza jednog čoveka koji vodi ogromno kuče. Nije to ogromno kao što je najveće kuče koje ste ikada videli, to je nešto veličine krave. I taj pas je ostavljao za sobom enormne količine govana, na svakom ćošku. Ja sam se na jednu od tih gomiletina okliznula i pala licem u nju.

Probudila sam se i pomislila, sjajno, govna znače pare. Pare su uvek dobro došle. Ustala sam spuštajući prvo desnu nogu na pod, jer ako ustanem na levu, postoji mogućnost da se danas univerzum iskrivi i izmeni dobre puteve u loše. Petak trinaesti je, valjalo bi uspostaviti kontrolu nad sopstvenim životom i uticati sitnim ritualima na rezultat dana.

Zazvonio je telefon, čula sam dobre vesti koje su između ostalog najavljivale i neke neočekivane novce. Ona govna koja sam sanjala definitivno imaju smisla. Kucnula sam u drvo da probudim onog duha što u drvetu živi, ne bi li me tog dana dodatno zaštitio.

Napravila sam lagani doručak i salatu. So se uvek prospe oko činije. To nije dobro. Moja baba je govorila da ćemo se svi u kući posvađati, ako ne bacim malo soli preko ramena, pa sam to i uradila.

Na levom ramenu kažu sedi đavo, pa je dobro baciti mu tu prosutu so u oči, da ceo dan bude slep i nemoćan da te nagovara da činiš i izgovaraš loše stvari. Hleb mora da stoji trbuhom na gore, a nož uvek sečivom sa strane. O tome vodim računa. Hleb koji stoji naopako sluti na siromaštvo, a nož na nasilje. Niko ne bi sebi poželeo kombinaciju te dve stvari u sopstvenom domu.

Obukla sam se i obula dve različite čarape. Protiv uroka. Nikada ne znaš da li ćeš toga dana naleteti na nekog urokljivog, slatkorečivog šejtana, koji se naoštrio nekome da pobrka lonce. Jedna čarapa je crvena. Na radost. A i kao dodatna zaštita. Stavila sam svoje magično i prstenje i šal koji donosi sreću.

Sa tim šalom sam položila sve ispite sa ocenom devet i više. Prstenje će mi pomoći da me tog dana niko ne prevari (ovo je moje lično ubeđenje). Ako u nešto jako verujem, u tome ću i uspeti. Prstenje je moja amajlija. Noseći ih stalno osećam unutrašnju stabilnost.

Mislim da sam za početak dovoljno zaštićena od uticaja negativnih sila, i da mogu na miru da odem na pijacu bez rizika da će mi se nešto loše desiti. Dan je bio prijatno hladan osunčan zubatim suncem. Na putu do pijace sam preskočila par baksuznih šahtova, od kojih je jedan zaista rasklimatan i može da se upadne unutra. Zaobišla sam staru banderu model  A, jer ispod nje ne valja proći nikako. Nisam sigurna zašto, ali opreznost mi daje osećaj sigurnosti da nisam na milost i nemilost prepuštena sudbini. Danas ću potruditi da budem pozitivnija nego ikada. Moja pozitivna energija će delovati i na druge ljude pozitivno, i taj prijatan ciklus će kružiti ceo dan.

Ispred pijace me je zaustavila Romkinja. Pitala je da li želim da mi gleda u dlan. Znam da njih ne valja odbiti, jer mogu da na tebe bace kletvu iz čista mira i obesti. Kletve traju dugo i teško se skidaju. Bila sam žrtva jedne nasleđene kletve, reče mi jednom jedna gatara. Grozan period u mom životu, ne ponovilo se. Skinula sam rukavicu i pružila joj dlan. Zamolila me je da skinem svoje magično prstenje.

Odbila sam. Ona reče: "Mudra si ćero, i pametna si". Ja joj rekoh: "Znam". Držala je moj dlan ispravljen, svojom prljavom rukom i počela da priča. Ja sam je pažljivo slušala. Dosta toga je pogodila, a neke stvari je izmislila bezveze. Dala sam joj neki sitan novac kao nadoknadu za seansu. Tražila je i cigaretu.

Dala sam joj dve i poželela prijatan dan. Ona reče: Uzdravlje ti. Sve je prošlo dobro.

Kupovina je prošla idealno. Nisam srela nijednog baksuza. Nijedne merdevine mi se nisu našle na putu. Niko me nije urokljivo pogledao. Ništa nisam izgubila. Na današnji dan pre petnaestak godina mi je uginuo pas, sasvim iznenadno, i koliko god se trudila da ignorišem petak trinaesti, uvek se setim kako je taj dan ujutru izgledao normalno, a do uveče se pretvorio u porodičnu agoniju zalivenu suzama.

U povratku kući ugledah parkiranog plavog fiću. Plavi fića je dobar znak. Podseća na detinjstvo, na bezbrižnost i skromnost. Mačka je protrčala ispred mene. Odlučila sam da ne verujem da mačke, bile crne ili neke druge boje na bilo koji način utiču loše na tok dana. Ako mačka pređe put, znači da je negde krenula i slučajno se tu našla. Previše je mačaka u gradu, previše bih se opteretila tim verovanjem. Mačke su ok.

Raspakovala sam kese, rasporedila hranu u frižider i upalila mirišljavu sveću. Sveća će dodatno osvetleti put dobrim stvarima da me lakše pronađu.

Neko je pokucao na vrata. Nisam očekivala nikoga. Na vratima je bio odžačar. Jednom godišnje dođe da prekontroliše odžake. Rekao je odmah: "Molim te ne čupaj mi dugmad, ne mogu više da ih zašivam. Ovaj narod je toliko očajan da kad me ugleda na vratima, krenu da me čerupaju ko gde stigne, za sreću". Razvuče iskren osmeh na garavom licu. Uzela sam samo jednu žičicu iz njegove četke i stavila je u novčanik. Poseta odžačara je zaokružila pozitivan tok dana. Ništa bolje od ovoga danas ne može da se desi.

U duši osećam mir i blagostanje. Još malo pa će ovak baksuzni dan proći. Doći će novi dan sačinjen od mešavine novih iskušenja. Ne može uvek da se dešava samo lepo. Obući ću moju srećnu pidžamu, staviti moj poseban jastuk pod glavu, a ujutru ću pažljivo ustati na desnu nogu.