TOP 10: Ovi događaji su uzdrmali svet u 2016.

Autor:

Od Bregzita, preko puča u Turskoj, borbe za Alep, pa sve do Donalda Trampa... Pogledajte koji događaji su obeležili godinu za nama.

1. DONALD TRAMP

Milijarder, investitor u nekretnine, rijalti zvezda i politički autsajder Donald Tramp izabran je u novembru za predsednika SAD, izazvavši jedan od najvećih poličkih šokova u skorašnjoj američkoj istoriji. Na obećanjima da će rasturiti vašingtonski establišment i vratiti radna mesta u industriji, republikanski kandidat je pobedio osvojivši većinu elektorskih glasova, premda je njegova rivalka iz Demokratske partije Hilari Klinton dobila skoro tri miliona glasova više na nacionalnom nivou. Tramp je od početka izbornog ciklusa smatran autsajderom, i u trci za nominaciju Republikanske partije, i posle na generalnim izborima. Uprkos neodmerenim izjavama o Meksikancima i imigrantima, hvalisanju o napastvovanju žena, uvredama na račun svih koji bi mu se suprotstavili i nejasnim političkim smernicama, Tramp je na kraju pobedio. Klinton je sve vreme vodila u većini anketa, ali je desetak dana uoči izbora FBI objavio da obnavlja istragu o spornim imejlo vima Hilari Klinton dok je bila državna sekretarka. Do izbora je, ipak, povratila prednost u anketama, ali je Tramp "boljom igrom na terenu" došao do većine elektorskih glasova. Mada je ublažio većinu svojih stavova iz kampanje, Tramp ostaje pri najavi da će poboljšati odnose s Rusijom, što bi moglo da preoblikuje sveukupne odnose u svetu - od Ukrajine i Sirije, pa do NATO i Evropske unije.

2. BREGZIT

Brexit, Bregzit, Velika Britanija, referendum o EU, britanski referendum o EU, referendum u Velikoj Britaniji Foto: Ilustracija - MONDO/Mario Milojević

Britanci su na referendumu 23. juna izglasali izlazak iz Evropske unije, izazvavši veliki potres u Evropi, svetu, ali i na finansijskim tržištima. Zasad je, međutim, jedino sigurno da je 51,89 odsto birača glasalo za izlazak iz EU, dok je sve ostalo nepoznanica - kada će se to desiti, pod kojim uslovima i da li je u pitanju baš toliko dramatična odluka kao što se u prvi mah činilo. U međuvremenu su se strasti stišale, a berze oporavile. Premijerka Tereza Mej, koja je došla na čelo vlade pošto je Dejvid Kameron podneo ostavku zbog neuspeha na referendumu, još nije izložila strategiju za pregovore o "razvodu" od EU, pod izgovorom da bi to oslabilo pregovaračku poziciju Londona. Mej je najavila formalni početak pregovora u martu, s ciljem da se oni završe za dve godine. U pregovorima je glavno pitanje da li će Velika Britanija moći da zadrži pristup jedinstvenom tržištu EU, što se u Briselu uslovljava prihvatanjem ostalih temeljnih sloboda, među kojima je sloboda kretanja. Ako bi London prihvatio te uslove, postavlja se pitanje zašto uopšte izlazi iz Unije, kada je ograničenje migracija bio glavni motiv antievropskih populističkih snaga. Neizvesnosti oko Bregzita doprinosi i odluka suda da parlament mora da da konačnu reč o izlasku iz EU, pa se sada o tome vodi spor na najvišem sudu, što bi moglo da pomeri rok vlade za pokretanje pregovora s EU.

3. POKUŠAJ DRŽAVNOG UDARA U TURSKOJ

puč, turska, puc, Foto: youtube/printscreen

Deo turske vojske pokušao je državni udar u noći između 15. i 16. jula, ali su se snage odane predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu brzo konsolidovale i ugušile pobunu posle čega je usledila represija nad Erdoganovim protivnicima. Epilog je 290 mrtvih u sukobima pučista i snaga lojalnih režimu i na desetine hiljada uhapšenih i otpuštenih. Pobuna dela vojske koja je izvela borbene avione i helikoptere izazvala je paniku na ulicama Ankare i Istanbula. Pučisti su napali Parlament i Predsedničku palatu. Sa odmora u Marmarisu, Erdogan poziva građane da se odupru "pokušaju puča" izlaskom na ulice i 16. jula ujutru vraća se u Istanbul i osuđuje "izdaju" pučista koje optužuje da su povezani s njegovim bivšim saveznikom, propovednikom Fetulahom Gulenom koji živi u SAD. Posle propasti puča, Erdogan je od Vašingtona tražio Gulenovo izručenje. Čistke se sprovode u pravosuđu, medijima, prosveti i vojsci gde je smenjena gotovina polovina generala. Uhapšeno je oko 35.000 ljudi, a 76.000 je otpušteno. Erdogan je govorio i o ponovnom uvođenju smrtne kazne, što su osudile Evropska unija i NATO, a 20. jula je uveo vanredno stanje.

4. BORBE ZA ALEP

Sirijska vojska proglasila je krajem decembra pobedu u najvećem gradu u Siriji Alepu, u kojem su vođene najžešće borbe u petogodišnjem građanskom ratu. Borbe u kojima su učestvovale lokalne, regionalne i međunarodne snage, pobunjenici i ekstremisti Fronta Fateh al Šam, bivšeg ogranka Al Kaide, trajale su četiri godine s kulminacijom u novembru 2016. Sirijska vojska lojalna predsedniku Bašaru al Asadu, koga podržavaju Rusija i šiitske jedinice pod uticajem Irana, pokrenula je 15. novembra ofanzivu za oslobađanje istočnog dela grada, od 2012. pod kontrolom pobunjenika, a od februara 2016. i pod opsadom i konstantnim vazdušnim napadima sirijske i ruske avijacije. Ofanziva je počela posle više privremenih prekida vatre koje je od 17. oktobra jednostrano uvodila Rusija radi evakuacije civila. Pobunjenici, koje podržavaju SAD i zapadne zemlje, Turska i Saudijska Arabija, vodili su od 28. oktobra borbu za razbijanje opsade, ali ih je sirijska vojska zaustavila, nudeći im rok od 24 časa za predaju, što su odbili i direktno dali povod za ofanzivu. Gubitak Alepa veliki je poraz pobunjenika, dok je za sirijsku vladu najveća pobeda od početka rata započetog u martu 2011. godine. U tom sukobu je stradalo više od 300.000 ljudi, dok je nekoliko miliona primorano da napusti domove.

5. OFANZIVA PROTIV ISLAMSKE DRŽAVE U IRAKU

Ofanziva iračke vojske za oslobađanje Mosula, drugog po veličini iračkog grada, počela je 17. oktobra, dve godine pošto je pao u ruke Islamske države. Oslobađanje Mosula moglo bi dovesti do proterivanja Islamske države iz Iraka, čime bi džihadisti bili ograničeni na Siriju, gde se nalazi i Raka koju su proglasili za prestonicu svog kalifata. Mosul je bio među prvim gradovima koje su zauzeli islamistički ekstremisti, a postao je poslednje urbano uporište Islamske države u Iraku. Pored iračke vojske i snaga SAD koje daju podršku iz vazduha, u ofanzivi na Mosul učestvuju široka koalicija lokalnih snaga - kurdske pešmerage, sunitski plemenski borci i šiitske naoružane grupe - koje su u prošlosti bile u sukobima, pa se postavalja pitanja održivosti jedinstva tih grupa. U prvim sedmicama ofanzive ostvaren je veliki i brz napredak, ali je početkom novembra nalet zaustavljen. Bombaši samoubice i snajperisti Islamske države, barikade na putevima, veliki broj civila zarobljenih u delovima grada, ali i loše vreme i slaba vidljivost usporavali su iračke snage. Veliki deo grada, infrastruktura, aerodrom, zgrade i četiri od pet mostova uništeni su u borbama. Mosul je pre pada u ruke Islamske države imao oko 2,5 miliona stanovnika, a procenjuje se da je u njemu do početka ofanzive ostalo oko 1,5 miliona ljudi. Sve više njih ostaje bez pristupa hrani i čistoj vodi, a mnogi postaju žrtva islamističkih ekstremista. Nema preciznih izveštaja koliko je do sada teritorije oslobođeno, a iračke vlasti ne objavljuju ni informacije o broju žrtava. Bitka za Mosul krajem godine je ušla u treći mesec, s nejasnim procenama koliko će još trajati. Pad Mosula smatrao bi se porazom Islamske države u iračkom delu proglašenog kalifata.

6. TERORIZAM U EVROPI

 U terorističkim napadima kojima su meta bili civili u velikim gradovima Evrope tokom 2016. godine stradalo je na stotine ljudi. U sinhronizovanim napadima bombaša samoubica 22. marta u Briselu poginule su 32 osobe i povređeno više od 300, a napad na grad koji je sedište evropskih institucija ocenjen je kao napad na demokratsku, ujedinjenu Evropu. Na francuski nacionalni praznik, 14. jula, 86 ljudi je poginulo u Nici kada je kamion uleteo među šetače na prepunoj promenadi. Odgovornost za napad preuzela je Islamska država. U trostrukom napadu takođe pripisanom Islamskoj državi 28. juna na međunarodnom aerodromu u Istanbulu ubijeno je 47 ljudi. U eksploziji automobila bombe kraj stadiona Bešiktaša 11. decembra poginule su 44 osobe, a napad se pripisuje kurdskim pobunjenicima. U Ankari je 19. decembra ubijen ruski ambasador dok je govorio na otvaranju izložbe, pošto je bivši pripadnik turske policije na njega ispalio više metaka sa leđa uzvikujući "Alahu akbar". Istoga dana kamion koji je uleteo u masu na božićnom vašaru u Berlinu usmrtio je 12 ljudi, a povredio 48, Islamska država preuzela je odgovornost za napad, a osumnjičeni za napad je ubijen posle nekoliko dana u sukobu s italijanskom policijom u Milanu.

7. UMRO FIDEL KASTRO

Vođa kubanske revolucije Fidel Kastro umro je 25. novembra u 90. godini u Havani, a njegova smrt simbolično je označila kraj jedne epohe. Revolucionarna ikona, jedna od najpoznatijih i najkontroverznijih figura 20. veka, iako se pre gotovo deceniju povukao s funkcije, iz senke je učestvovao u političkom životu zemlje. Na funkciji ga je 2008. nasledio brat Raul Kastro koji je je pokrenuo niz reformi još za Fidelova života. Promene su dovele i do otopljavanja odnosa sa SAD 2014. i normalizacije diplomatskih odnosa dve zemlje 2015. Posle Fidelove smrti trend obnavljanja odnosa sa Zapadom makar simbolično je ubrzan – sredinom decembra potpisan je sporazum s američkim tehnološkim gigantom Guglom koji će omogućiti normalno korišćenje interneta na ostrvu, dok je s Evropskom unijom potpisan prvi dokument - sporazum o političkom dijalogu i saradnji. Budućnost odnosa sa SAD ostaje međutim otvorena, jer novoizabrani predsednik Donald Tramp ima
rezerve prema dosadašnjoj politici Vašingtona. Kastro je na čelo Kube došao posle revolucije 1959. godine i posle prvih problema u odnosima sa SAD okrenuo se Sovjetskom Savezu i u zemlju uveo komunizam. Kuba je tako gotovo pola veka bila jedno od žarišta hladnog rata, s raketnom krizom 1962. kada je svet bio na ivici nuklearnog rata.

8. SPORAZUM VLADE U BOGOTI I FARK-a

Pedesetogodišnja pobuna Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARK), u kojoj je poginulo više od 220.000 ljudi, završena je u novembru sporazumom o prekidu vatre s kolumbijskom vladom. Gerilski pokret inspirisan marksizmom i lenjinizmom počeo je kao poljoprivredna zajednica sa zalaganjem za veća prava i kontrolu nad zemljom. FARK je osnovan 1964. kao oružano krilo Komunističke partije, ali je polako počeo da se finansira otmicama i iznudama, kao i oporezivanjem trgovine narkoticima, ali i samom njihovom proizvodnjom i distribucijom. Sporazum o prekidu vatre postignut je pošto su snage bezbednosti pojačale borbu protiv FARK-a i mnoge gerilske vođe ubijene. Zbog zalaganja za sporazum s FARK-om iz septembra predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos dobio je Nobelovu nagradu za mir, ali je taj sporazum odbijen na referendumu. Izmenjeni sporazum s ustupcima opoziciji kolumbijski Kongres je odobrio krajem novembra, čime je završ
ena jedna od najdužih pobuna u svetu.

9. BOB DILAN DOBIO NOBELA ZA KNJIŽEVNOST

Nobelov komitet dodelio je ove godine nagradu za književnost rok muzičaru i pesniku Bob Dilanu, što je izazvalo podeljene reakcije. Mada je više uglednih književnika pohvalilo odluku, mnogi su rok muzičaru osporavali pravo da dobije najprestižniju književnu nagradu. Dilan je, međutim, i ranije bio u konkurenciji za Nobelovu nagradu za književnost, dok deo kritike ističe da njegove pesme imaju literarni kvalitet nezavisno od muzike i da se sasvim opravdano mogu svrstavati u poeziju. Nobelov komitet je u obrazloženju nagrade naveo da je Dilan nagrađen za "stvaranje novih poetskih izraza u okviru velike američke pesničke tradicije". Niko, međutim, danima nije znao šta o tome misli Dilan, a Švedska akademija, koja dodeljuje nagrade, nije mogla da stupi u kontakt s njim. Američki kantautor je dvonedeljno ćutanje prekinuo rekavši da "veoma ceni tu čast" i da ga je "vest o Nobelovoj nagradi ostavila bez reči". Dilan, ipak, nije došao na tradicionalnu ceremoniju uručenja 10. decembra u Stokholmu navodeći da ima druge obaveze. Bob Dilan, rođen kao Robert Alen Cimerman, nastavio je tradiciju američkih narodnih pesnika s temama socijalnih nejednakosti, religije, politike i ljubavi. Rođen je 1941. u Minesoti u jevrejskoj porodici srednje klase, a kao tinejdžer je svirao u različitim grupama. U Njujork se preselio 1961. godine, a u narednim godinama je izdao više muzičkih albuma s ogromnim uticajem na popularnu muziku.

10. ANTONIO GUTEREŠ, NOVI GENERALNI SEKRETAR UN

Bivši portugalski premijer i dosadašnji visoki komesar UN za izbeglice (UNHCR) Antonio Gutereš (66) izabran je za novog generalnog sekretara UN. Gutereš, inženjer po struci, umereni je socijalista, katolik, proevropski orijentisan i priznat kao osoba s kojom je moguć dijalog o raznim pitanjima. Ban Ki Mun, kome krajem godine ističe drugi i poslednji petogodišnji mandat ocenio je da je Gutereš najbolji izbor i da će mu značajno iskustvo pomoći da vodi UN u ključnim trenucima. Gutereš je izabran posle nekoliko rundi neformalnog izjašnjavanja o kandidatima i tajnog glasanja u Savetu bezbednosti. Njegov izbor u neku ruku se doživljava kao iznenađenje budući da se očekivalo da će na čelo svetske organizacije, po nepisanom pravilu geografske rotacije koje se do sada uvek poštovalo, stati kandidat iz Istočne Evrope. Očekivalo se, takođe, da će biti izabrana žena jer su UN do sada uvek predvodili muškarci. Među favoritima u trci za izbor novog generalnog sekretara UN bili su, pored Gutereša, bivši ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak i šefica Uneska Irina Bokova iz Bugarske.


Sve vesti