General JNA Vladimir Vlado Trifunović preminuo je u nedelju na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu.
General Trifunović (79) biće sahranjen u Bosni i Hercegovini, saznaje TV N1. Uzrok smrti, kao i datum i vreme sahrane biće naknadno saopšteni.
Trifunović je najkontroverzniji general jugoslovenskih ratova koji je u dve države osuđen za isti događaj sa potpuno suprotnim optužbama.
U matičnoj zemlji osuđen je zbog "izdaje", jer je 22. septembra 1991. godine, kako bi spasao 280 vojnika i oficira (dok su mu žena i deca bili taoci), predao brojnijim hrvatskim snagama (i to posle oglušavanja Beograda na apele za pomoć) kasarnu u Varaždinu sa, navodno, velikom količinom naoružanja, među kojim su bili i tenkovi,
Trifunović je tvrdio da je podređenima izdao zadatak da onesposobe tehniku i borbena sredstva i da neprijatelju nisu ostavili gotovo ništa.
U Beogradu je osuđen za izdaju, da bi ga posle snažnog pritiska javnosti tadašnji predsednik SRJ Zoran Lilić abolirao (oslobodio kazne za presuđeni zločin) 1997. godine.
Vrhovni sud Srbije je 2010. godine ukinuo firsiranu političku presudu protiv njega i grupe njegovih oficira.
U Hrvatskoj se protiv njega vodio ponovljeni postupak zbog optužbi za ratne zločine.
Okružni sud u Varaždinu ga je 1993. godine pravosnažno osudio za ratni zločin u borbama njegove jedinice na varaždinskom području, ali je županijski sud u Varaždinu na njegov zahtev 2013. odlučio da obnovi postupak.
U Srbiji je prozivan i kao izdajnik, ali i kao heroj koji nije uzalud žrtvovao "živote dece" vojnika (koje je rat zatekao u redovnom služenje mirnodobskog vojnog roka). U Hrvatskoj ga smatraju zločincem, i pored predaje kasarne u Varaždinu.
Objavio je tri knjige o svom slučaju "Moja borba za istinu", "Buđenje savesti - u borbi za istinu i pravnu državu" i "Neću milost".
Zašto je uradio to što je uradio general Trifunović je objasnio mnogo puta, onima oji su želeli da slušaju bez predrasuda. Suština njegove istine staje u dva pasusa:
"Moja majka mi je dala zavet da vodim računa o majkama mojih vojnika koji budu pod mojom komandom jer je ona u Drugom svetskom ratu izgubila dva sina. I dalje su mi pred očima njene suze i zato sam čuvao svaku majku da ne plače kao moja majka".
“Ljudi koje sam spasio, to su deca sirotinje. Oni koji su imali vezu i šansu, svi su povučeni iz opasnih garnizona, a ja sam spasao one koji nisu imali nikoga. Moja prva misao bi ponovo bila da spasavam ljude kojima ja komandujem. Vode se ratovi koji nemaju nikakvog smisla. Ubijaju se komšije, zavađa se narod, a ja to nisam želeo. Nisam hteo da pustim vojnike da budu glineni golubovi i da ostave kosti u Zagorju“.
Trifunović je rođen je 1938. godine u Prijedoru u Bosni i Hercegovini.
