"Ponekad bismo kroz te žice mogle da ugledamo tatu. Izgledao je mnogo iznuren, mršav, bled i nikada nije gledao prema nama, ni traga osmeha, a ranije bi se toliko puta smejali, zajedno", deo je potresne ispovesti preživele Beograđanke.
U susret obeležavanju Medunarodnog dana secanja na žrtve holokausta u Beogradu je održana komemoracija u kojoj su ucestvovali Jevreji iz Beograda koji su preživeli jedan od najgnusnijih zlocina koji svet pamti.
Potomci preživelih Sara Barac, Magdalena Tanasijevic, Ognjena Ratkovic, Matija Bogunovic, Bogdana Ratkovic i Adam Savic simbolicno su upalili šest sveca za šest miliona stradalih Jevreja.
BREDINA PRICA
Porodica Kalef je jedna od najstarijih u Beogradu. Iako je vecina njenih clanova streljanja ili ubijena u gasnoj komori, ove hrabre žene uspele su da prežive, evo kako...
Dok su na desetine njenih rodaka streljani ili odvodeni u gasne komore, Dona Bat Kalef sa svoje dve kceri, Bredom i Matildom, pobegla je, na molbu supruga, u katolicku crkvu na Banovom brdu. Preživele su zahvaljujuci nesebicnoj dobroti sveštenika Andreja Tumpeja.
"Majka nas je odvela u crkvu na Banovom brdu i vrata nam je otvorio sveštenik Andrej Tumpej. On je bio Slovenac katolik. Majka je pitala da li može da nam pomogne. Otac Tumpej nam je dao lažne papire. Moje ime Rahela je postalo Breda, a Matilda je dobila ime Lidija. Uzele smo devojacko prezime moje majke, jer ona nije bila Jevrejka. U to vreme smo se krile na tavanu, a otac Tumpej nam je tražio da pevamo. I mi smo pevale. Svi smo se okupljali i pevali iz sveg srca. Tako smo terali strah i zaboravljali glad" , rekla je Breda koja je tokom holokausta bila devojcica.
Kada je došla okupacija, Breda, kako i sama kaže, nije imala šta da obuce, a nogama je imala gumene kaljace vezane žicom.
"Sa mamom sam išla u Topcider, u duboki sneg, gde bismo brale suvo granje da bi imale da ložimo. Nocu sam se iskradala, jer su bili iznad železnicke stanice na Cukarici, pela sam se i krala ugalj. Ta borba za opstanak toliko je jaka u životu da prevazilazi i strah. Brala sam koprive, i to sam jela", opisala je Breda potresne trenutke svoje gorke mladosti.
Ona je istakla da joj je otac Tumpej nije dao samo ime, vec joj je dao život. Ona i njena sestra zatražile su od jevrejske zajednice u svetu da se coveku koji ih je spasao sigurne smrti dodeli nagrada.
"U noci 6. aprila Nemci su bombardovali Beograd, a njihova armija je okupirala Beograd šest dana kasnije. Ubrzo su stvari pocele da bivaju sve gore i gore. Uveden je policijski cas za Jevreje koji su bili primorani da ciste ulice od ruševina. David i Mile su po ceo dan cistili ulice dok su ih Nemci nadgledali. Uvece su se vracali kuci, ali ih te veceri nije bilo. Njihova majka Lenka je otišla da ih traži, pitala Nemce za svoje sinove, nikada ih više nije videla... Mama je jednog jutra odvela Bredu i mene u jednu kucu odmah prekoputa bolnice zamolila je nekako da nas puste unutra i tada smo videle veliki kamion... U martu 1942. godine ispraznili su jevrejsku bolnicu i sve ubacili u taj kamion. Tek posle smo saznali da je to bila jedna od onih pokretnih zloglasnih gasnih komora. Beogradska porodica Kalef polako je nestajala u nacistickoj ratnoj mašini. Odveli su stare, mlade, citave familije...", svedocenja su Bredine sestre Matilde emitovana u filmu "Tri obecanja".
Breda je za MONDO rekla da mlade generacije u Srbiji ne smeju da odustanu, vec da uvek mora da postoji želja i borba za opstanak.
“U mojoj krštenici piše da sam Srpkinja, ali to se nije gledalo uopšte, i družili smo se sa svima. Mladim generacijama je teško i moraju da se bore, nece im niko ništa ponuditi, moraju krvavo da se bore, i to važi za ceo svet“, istakla je Breda.
POGLEDAJTE PRICU O BREDI I NJENOJ PORODICI:
MRŽNJA NAS RAZARA!
Aleksandar Ajzinberg koji je preživeo Holokaust roden je 1930. godine u Beogradu. Kada je s majkom pobegao iz zatvora 1942. godine krio se od nacista u Homoljskim planinama uz pomoc cetnika Draže Mihailovica i meštana sve do kraja nemacke okupacije, oktobra 1944. godine.
Staro sajmište mora postati memorijalni kompleks
Njegov otac Jevrejin ubijen u gasnom kamionu izmedu Starog Sajmišta i Jajinaca.
Ajzinberg je rekao za MONDO da ce se svet promeniti tek kada ne bude mržnje, ali je istakao da je ona ukorenjena u ljudskom rodu.
"Moja poruka je jednostavna – oduprti se onima koji nas uvode u svet mržnje. Mržnje zato što imate drugu boju kože, ili drugu boju kose, ili zato što navijate za drugi klub, ili zato što ste siromašni, pa prosite. Puno je razloga, a tome vas uce neki drugi... skupljaju ljude da mrze", rekao je Ajzinberg.
On je kao primer naveo mržnju medu navijacima beogradskih klubova Crvene zvezde i Partizana.
“Umesto da uživamo u utakmici, kao što uživamo kada Nole pobedi, mi na utakmicama se mrzimo. Neko nas sakuplja, organizuje, da bi nas jednog dana ovako sakupljene u mržnji zloupotrebio. Potrebno je da naucimo da se medusobno volimo i da imamo više razumevanja. Za to treba da se borimo“, istakao je Ajzinberg.
Kako je rekao, jedan prijatelj mu je jednom ispricao da mu je žao što se nije rodio kao pas, jer psi se medusobno ne ubijaju, a mi ljudi se ubijamo.
Strašna secanja: Preživeli odali pocast žrtvama
“Zašto se ubijamo?... Zašto je ta mržnja ukorenjena u ljudskom rodu? Setite se svih ratova. Nacisti su pobili šest miliona Jevreja. I u poslednjem ratu smo se medusobno ubijali. Mržnja cak i danas postoji. Ljudi ne idu da gledaju kako se igra fudbal, vec da bi se tukli medusobno. Drugima mora da se skrene pažnje da postoji ljubav prema bližnjima i životu, a da mržnja samo kvari taj život“, istakao je Ajzinberg, koji je preživeo holokaust.
Komemoraciju povodom Medunarodnog dana secanja na žrtve holokausta uprilicila su deca beogradskih srednjih i osnovnih škola koja su preživelima podelila crvene ruže. Citajuci price preživelih, beogradski daci imali su jedan od najbolnijih i najvažnijih casova iz istorije. Podjednako potresno bilo je i za same preživele, koji nisu mogli da prikriju suze.
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:
Holokaust (grc. holos – ceo, potpun; kaustos, spaljen, uništenje spaljivanjem, kod Grka i Rimljana: žrtva paljenica) je naziv za sistematski planski državni progon i genocid nad oko šest miliona evropskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata, koji su pocinili nacisticka Nemacka i njeni saradnici. Generalna skupština Ujedinjenih Nacija proglasila 27. januar (dan oslobodenja Aušvica) Medunarodnim danom secanja na žrtve Holokausta.
Nacisti i saveznici ubili su tokom Holokausta šest miliona Jevreja. Od 11.870 Jevreja u Beogradu, preživelo je njih 1.115.
