Vesić je dodao da je to civilizacijska obaveza srpskog društva.

"U poslednje dve godine smo pokazali da postoji snažna politička volja u Gradu Beogradu, Vladi Srbije i jevrejskoj zajednici da zajedno završimo ovaj posao koji je inače trebalo da bude završen mnogo ranije", rekao je Vesić novinarima nakon obilaska centralne kule na Starom sajmištu.

Ta kula je raseljena, a u toku je raseljavanje i ostalih objekata, naglasio je on i dodao da je u pripremi i zakon o Starom sajmištu.

"Taj zakon će nam pomoći da brže rešimo imovinsko-pravne odnose, da te ljude obeštetimo i da oni dobiju stanove kako to i ide po zakonu", rekao je Vesić koji je i član Komisije za utvrđivanje programskih sadržaja i davanja predloga modela upravljanja Memorijalnim kompleksom na Starom beogradskom sajmištu.

U toku je tender za idejno rešenje centralne kule, rekao je Vesić i najavio da će u narednih godinu dana biti raspisan konkurs za idejno rešenje budućeg izgleda celog Memorijalnog kompleksa.

"Tada nam predstoji veliki posao, skupljanje novca, ali mi računamo ne samo na novac koji ima naša država već i međunarodne fondove. Verujem da ovako interesovanje koje pokazuje međunarodna zajednica jasno govori da ćemo za izgradnju memorijalnog kompleksa uspeti da obezbedimo novac na samo iz Srbije već i iz međunarodnih fondova koji se bave sećanjem na Holokaust", rekao je Vesić.

On je centralnu kulu na Starom sajmištu obišao sa specijalnim izaslanikom Stejt departmenta za pitanja Holokausta Tomasom Jezgredijem i predsednikom komisije, episkopom vikarom Jovanom Ćulibrkom.

Ćulibrk je izrazio zadovoljstvo što međunarodna zajednica na najbolji način prati zbivanja sa nekadašnjim koncentracionim logorom Staro sajmište u kojem su do maja 1942. godine pobijeni skoro svi Jevreji iz Srbije, a do 1944. godine je služio kao logor gotovo isključivo za Srbe.

Ćulibrk je istakao da će do kraja januara biti gotov nacrt zakona o budućem memorijalu na Starom sajmištu.

Jezgredi je rekao da veoma uvažava napore Ćulibrka i drugih članova komisije da Staro sajmište bude obeleženo na način na koji to mesto stradanja i zaslužuje.

"Radujemo se budućoj saradnji i veoma smo zadovoljni što su Vlada i Skupština Srbije u februaru ove godine doneli zakon koji se tiče restitucije za stradale. Nastavićemo da sarađujemo sa episkopom Ćulibrkom i gradskim menadžerom na izgradnji memorijala koji zaslužuje da bude poštovan od svih ljudi sveta", istakao je Jezgredi.