Veliki Roberto Bađo. Jedini Italijan koji je tresao mreže na tri Svetska prvenstva. Zlatna lopta ’93. Vicešampion planete ’94.

Rafaelo svetskog fudbala nije tek tako otišao u fudbalsku penziju. Za razliku od većine svojih kolega, ostavio je nešto u amanet.

"Svakako da me 20 godina iskustva ne čini učiteljem života, ali mi daje obavezu da mislim na buduće generacije. Znam da deca ne vole savete. Nisam ih ni ja voleo kada sam bio njihovih godina. Ipak, moram da im se obratim. Onako, bez trunke arogancije. Pozivam ih da ozbiljno shvate PET ključnih reči za uspeh u karijeri".

"Bađo je deo fudbalske istorije i svaka njegova misao ima izuzetnu težinu", kaže za MONDO Igor Matić, nestrpljiv da čuje zavete koje je "Mali Buda" (kako je glasio nadimak Bađa) ostavio mlađim naraštajima.

"Na početku karijere, najkorisnije savete dobio sam od starijih igrača. Svog kuma Dragana Mladenovića, Ljubiše Rankovića, Dejana Ilića i u Francuskoj od Zorana Jovičića. Svi su bili lideri na terenu i pravi primeri za nas mlađe u ekipi".

Bađo je za mnoge najbolji italijanski igrač svih vremena. Jedan od najvećih u istoriji fudbala. Desetka. Genije. Maestro sa darom od Boga.

Deco, slušajte i pamtite. Samo uz pomoć ovih vrlina, možete do vrha.

Pre svega, STRAST.

"Nema života bez strasti. Nju možete naći isključivo u vama samima. Ne slušajte one koji žele da utiču na to što čuvate u sebi. Strast takođe možete da prenesete na druge", govorio je Bađo.

"Ako nemaš strast i želju za fudbalom, ne možeš da uspeš i napraviš karijeru", komentariše Matić prvi zavet Roberta Bađa i nastavlja: "Meni je od malih nogu samo lopta bila u glavi. Zbog nje sam zapostavio mnoge druge stvari u životu. I sada, u poznim godinama, čekam treninge sa istim žarom kao na prvoj prozivci u petlićima".

Zatim, RADOST.

"Radujte se onome što radite, jer to znači da ste uspeli u životu. Sećam se radosti na umornom licu svog oca i u osmehu svoje majke u trenucima zajedničke sreće. Dok smo svi skupa, nas desetoro, sedali uveče za sto da večeramo. Upravo ta radost stvara utisak ispunjenosti onih koji svoj život žive punim plućima" (Roberto Bađo).

Matićeva opaska na ovo je ovakva:

"Nikada se ne bih bavio poslom koji ne volim. Nema tog novca koji može da zameni draž pobede. To su emocije koje teško možete da doživite van fudbalskog terena. Najradosniji trenutak moje karijere je trijumf u finalu Kupa sa Čukaričkim. Taj trofej je bio kruna jedne sezone na vrhunskom nivou. Više me je ispunio čak i od plasmana u finale Evropskog prvenstva za mlade 2004. godine. Moja porodica nije bila tako brojna kao Bađova, ali sam takođe imao bezrezervnu podršku oca, majke i sestre. Njihovi osmesi su me gurali napred i ulivali mi energiju da uspem".

Na trećem mestu, HRABROST.

Bađo kaže: "Od izuzetne je važnosti da budete hrabri i da naučite da živite verujući u same sebe. Morate da shvatite da su greške i problemi prirodna pojava i sastavni deo sporta. Bitno je samo da im ne dozvolite da utiču na vaše raspoloženje. Najvažnija stvar je da se osećate zadovoljnim jer ste pružili maksimum i dali sve od sebe. Na vaš način i na osnovu vaših kapaciteta. Gledajte u budućnost i napredujte".

A Matić dodaje:

"Bilo je uspona i padova. Ja sam veliki emotivac, veoma posvećen fudbalu. Uvek sam verovao u sebe i bio sam hrabar. Bez toga je uspeh nezamisliv. Čovek nije ni svestan svojih kapaciteta. Samo jak karakter ume da se nosi sa teškim trenucima u karijeri. U Francuskoj sam imao psihologa u klubu i smatram da je njegovo prisustvo neophodno u modernom fudbalu"..

Tu je i USPEH.

Bađov moto: "Ako sledite strast i radost, onda možete da razmišljate i o uspehu. To je kategorija za koju se veruje da je ostala jedina prava vrednost savremenog društva. Ali, šta zaista znači imati uspeh? Za mene je to realizacija svega onoga što vi zaista jeste. Na način za koji vi procenite da je najbolji. To važi za jednog fudbalera, ali isto tako za jednog farmera, jednog stolara, jednog poljoprivrednika ili jednog pekara".

Matićev doživljaj uspeha je ovakav: "Fudbal nikome nije ostao dužan. Koliko mu daš, toliko ti vrati. Bilo je perioda kada sam vukao pogrešne poteze, ali kada vratim film, moram da budem zadovoljan postignutim u karijeri. Svi mi možemo više. Bitno je da sam ostvario sve ono o čemu sam u detinjstvu maštao".

I na kraju, ŽRTVOVANJE.

Ovo je bio "pakao" Roberta Bađa: "Doživeo sam nekoliko teških povreda kolena koje su me lomile tokom karijere. Izborio sam se sa bolovima pre svega zahvaljujući žrtvovanju. Moram da vas podsetim da reč ’žrtvovanje’ uopšte nije ružna. Žrtvovanje je esencija života. Vrata kroz koja prođete da biste shvatili njegov smisao i suštinu. Mladost je period koji koristitite za oblikovanje svoje ličnosti. Godine koje trenutno živite su od neprocenjive važnosti. Od njih zavisi i vaša starost. Ne verujte u cilj do koga ste došli bez žrtve. To je iluzija. Samo trud i naporan rad predstavljaju komponente za izgradnju mosta između snova i realnosti".

Matić, srećom, nije imao takvih problema:

"Vrhunski sportista mora da se pomiri sa žrtvom. Moja karijera traje od ’98 i za razliku od Bađa nisam imao nijednu ozbiljnu povredu. Ali, bilo je drugih odricanja. Od kuće, od porodice, od nekih zadovoljstava. Ispaštali su supruga i moja deca. Tek sada kada sam stariji i meni počinje da smeta. Dobru formu dugujem zdravom načinu života. Vodim računa o ishrani, što se ne može reći za neke moje mlađe kolege. Odmor je takođe bitan segment u životu profesionalnog sportiste. Možda i važniji od samog treninga“.

Nema više. Pet je sasvim dovoljno. Ukoliko svakoj posvetite maksimum pažnje. I pod uslovom da ste dovoljno svoji.

Roberto Bađo, čovek koji je "Nastavio da hoda" (posle ONOG promašaja u finalu SP protiv Brazila):

"Celu karijeru sam bio isti onaj klinac sa početka karijere. Dete koje obožava fudbal i koje uveče leže u krevet sa loptom u naručju. Danas sam isti takav. Uz dodatak ovih sedih vlasi u kosi i gomile ožiljaka na licu. Ali moji snovi su i dalje isti. Samo oni koji ulažu trud, imaju pravo na nadu. Zagrlite svoje snove i sledite ih. Neka vam idoli budu oni koji uvek daju maksimum u životu. To je ono što želim vama, isto kao i svojoj deci".

I ONA ČUVENA REKLAMA

Šta sada oseća Igor Matić?

"Ponekad na treningu imam osećaj da mi je 14 godina. To je ta draž koja mi daje snagu da i dalje trajem. Ne razmišljam o kraju karijere. Igraću dok budem uživao u fudbalu. Strast je i dalje prisutna. Možda u lepšem obliku nego ikada do sada".

Mnogo je talentovane dece u Čukaričkom. Nije li titula dovoljan dokaz. Treniraju, slušaju, posmatraju. Upijaju znanje. Pošli su na prireme da uče od starijih. Nema samo onog kome su saveti najneophodniji - Nemanji Radonjiću.

"Igrao sam sa mnogima koji su kasnije napravili velike karijere. Dogurali do reprezentacije i proslavili se u bogatim evropskim klubovima. Ali, takav talenat nisam sreo u svom životu! Nemanja Radonjić poseduje predispozicije jednog Kristijana Ronalda. Svi su mi govorili da je čudo, ali nisam verovao dok ga nisam video. Ljudi, to je neverovatno šta taj dečko ume sa loptom! Tužno je da igrač takvog potencijala ne napravi vrhunsku karijeru. Pokušao sam da mu priđem, da ga posavetujem. On je sjajan momak. Nije zao. Ali, u glavi još nije sazreo na pravi način. Nadam se da nije kasno. Što pre shvati da neke stvari, bolje za njega".

Priča o Nemanji i tužnoj ulozi srpskih trenera...

Ne neke. Tačno ovih pet!

Svi imaju moralnu obavezu da ostave zavete.

Naročito oni sa "bankom" (desetkom) na leđima.

KOLUMNA O "DESETKAMA"

Strast. Radost. Hrabrost. Uspeh. Žrtva.

Od Bađa za Nemanju i sve buduće generacije.
-------------------------------------------------

SVE KOLUMNE NEBOJŠE PETROVIĆA

Veliki Roberto Bađo. Jedini Italijan koji je tresao mreže na tri Svetska prvenstva. Zlatna lopta ’93. Vicešampion planete ’94.

Rafaelo svetskog fudbala nije tek tako otišao u fudbalsku penziju. Za razliku od većine svojih kolega, ostavio je nešto u amanet.

"Svakako da me 20 godina iskustva ne čini učiteljem života, ali mi daje obavezu da mislim na buduće generacije. Znam da deca ne vole savete. Nisam ih ni ja voleo kada sam bio njihovih godina. Ipak, moram da im se obratim. Onako, bez trunke arogancije. Pozivam ih da ozbiljno shvate PET ključnih reči za uspeh u karijeri".

"Bađo je deo fudbalske istorije i svaka njegova misao ima izuzetnu težinu", kaže za MONDO Igor Matić, nestrpljiv da čuje zavete koje je "Mali Buda" (kako je glasio nadimak Bađa) ostavio mlađim naraštajima.

"Na početku karijere, najkorisnije savete dobio sam od starijih igrača. Svog kuma Dragana Mladenovića, Ljubiše Rankovića, Dejana Ilića i u Francuskoj od Zorana Jovičića. Svi su bili lideri na terenu i pravi primeri za nas mlađe u ekipi".

Bađo je za mnoge najbolji italijanski igrač svih vremena. Jedan od najvećih u istoriji fudbala. Desetka. Genije. Maestro sa darom od Boga.

Deco, slušajte i pamtite. Samo uz pomoć ovih vrlina, možete do vrha.

Pre svega, STRAST.

"Nema života bez strasti. Nju možete naći isključivo u vama samima. Ne slušajte one koji žele da utiču na to što čuvate u sebi. Strast takođe možete da prenesete na druge", govorio je Bađo.

"Ako nemaš strast i želju za fudbalom, ne možeš da uspeš i napraviš karijeru", komentariše Matić prvi zavet Roberta Bađa i nastavlja: "Meni je od malih nogu samo lopta bila u glavi. Zbog nje sam zapostavio mnoge druge stvari u životu. I sada, u poznim godinama, čekam treninge sa istim žarom kao na prvoj prozivci u petlićima".

Zatim, RADOST.

"Radujte se onome što radite, jer to znači da ste uspeli u životu. Sećam se radosti na umornom licu svog oca i u osmehu svoje majke u trenucima zajedničke sreće. Dok smo svi skupa, nas desetoro, sedali uveče za sto da večeramo. Upravo ta radost stvara utisak ispunjenosti onih koji svoj život žive punim plućima" (Roberto Bađo).

Matićeva opaska na ovo je ovakva:

"Nikada se ne bih bavio poslom koji ne volim. Nema tog novca koji može da zameni draž pobede. To su emocije koje teško možete da doživite van fudbalskog terena. Najradosniji trenutak moje karijere je trijumf u finalu Kupa sa Čukaričkim. Taj trofej je bio kruna jedne sezone na vrhunskom nivou. Više me je ispunio čak i od plasmana u finale Evropskog prvenstva za mlade 2004. godine. Moja porodica nije bila tako brojna kao Bađova, ali sam takođe imao bezrezervnu podršku oca, majke i sestre. Njihovi osmesi su me gurali napred i ulivali mi energiju da uspem".

Na trećem mestu, HRABROST.

Bađo kaže: "Od izuzetne je važnosti da budete hrabri i da naučite da živite verujući u same sebe. Morate da shvatite da su greške i problemi prirodna pojava i sastavni deo sporta. Bitno je samo da im ne dozvolite da utiču na vaše raspoloženje. Najvažnija stvar je da se osećate zadovoljnim jer ste pružili maksimum i dali sve od sebe. Na vaš način i na osnovu vaših kapaciteta. Gledajte u budućnost i napredujte".

A Matić dodaje:

"Bilo je uspona i padova. Ja sam veliki emotivac, veoma posvećen fudbalu. Uvek sam verovao u sebe i bio sam hrabar. Bez toga je uspeh nezamisliv. Čovek nije ni svestan svojih kapaciteta. Samo jak karakter ume da se nosi sa teškim trenucima u karijeri. U Francuskoj sam imao psihologa u klubu i smatram da je njegovo prisustvo neophodno u modernom fudbalu"..

Tu je i USPEH.

Bađov moto: "Ako sledite strast i radost, onda možete da razmišljate i o uspehu. To je kategorija za koju se veruje da je ostala jedina prava vrednost savremenog društva. Ali, šta zaista znači imati uspeh? Za mene je to realizacija svega onoga što vi zaista jeste. Na način za koji vi procenite da je najbolji. To važi za jednog fudbalera, ali isto tako za jednog farmera, jednog stolara, jednog poljoprivrednika ili jednog pekara".

Matićev doživljaj uspeha je ovakav: "Fudbal nikome nije ostao dužan. Koliko mu daš, toliko ti vrati. Bilo je perioda kada sam vukao pogrešne poteze, ali kada vratim film, moram da budem zadovoljan postignutim u karijeri. Svi mi možemo više. Bitno je da sam ostvario sve ono o čemu sam u detinjstvu maštao".

I na kraju, ŽRTVOVANJE.

Ovo je bio "pakao" Roberta Bađa: "Doživeo sam nekoliko teških povreda kolena koje su me lomile tokom karijere. Izborio sam se sa bolovima pre svega zahvaljujući žrtvovanju. Moram da vas podsetim da reč ’žrtvovanje’ uopšte nije ružna. Žrtvovanje je esencija života. Vrata kroz koja prođete da biste shvatili njegov smisao i suštinu. Mladost je period koji koristitite za oblikovanje svoje ličnosti. Godine koje trenutno živite su od neprocenjive važnosti. Od njih zavisi i vaša starost. Ne verujte u cilj do koga ste došli bez žrtve. To je iluzija. Samo trud i naporan rad predstavljaju komponente za izgradnju mosta između snova i realnosti".

Matić, srećom, nije imao takvih problema:

"Vrhunski sportista mora da se pomiri sa žrtvom. Moja karijera traje od ’98 i za razliku od Bađa nisam imao nijednu ozbiljnu povredu. Ali, bilo je drugih odricanja. Od kuće, od porodice, od nekih zadovoljstava. Ispaštali su supruga i moja deca. Tek sada kada sam stariji i meni počinje da smeta. Dobru formu dugujem zdravom načinu života. Vodim računa o ishrani, što se ne može reći za neke moje mlađe kolege. Odmor je takođe bitan segment u životu profesionalnog sportiste. Možda i važniji od samog treninga“.

Nema više. Pet je sasvim dovoljno. Ukoliko svakoj posvetite maksimum pažnje. I pod uslovom da ste dovoljno svoji.

Roberto Bađo, čovek koji je "Nastavio da hoda" (posle ONOG promašaja u finalu SP protiv Brazila):

"Celu karijeru sam bio isti onaj klinac sa početka karijere. Dete koje obožava fudbal i koje uveče leže u krevet sa loptom u naručju. Danas sam isti takav. Uz dodatak ovih sedih vlasi u kosi i gomile ožiljaka na licu. Ali moji snovi su i dalje isti. Samo oni koji ulažu trud, imaju pravo na nadu. Zagrlite svoje snove i sledite ih. Neka vam idoli budu oni koji uvek daju maksimum u životu. To je ono što želim vama, isto kao i svojoj deci".

I ONA ČUVENA REKLAMA

Šta sada oseća Igor Matić?

"Ponekad na treningu imam osećaj da mi je 14 godina. To je ta draž koja mi daje snagu da i dalje trajem. Ne razmišljam o kraju karijere. Igraću dok budem uživao u fudbalu. Strast je i dalje prisutna. Možda u lepšem obliku nego ikada do sada".

Mnogo je talentovane dece u Čukaričkom. Nije li titula dovoljan dokaz. Treniraju, slušaju, posmatraju. Upijaju znanje. Pošli su na prireme da uče od starijih. Nema samo onog kome su saveti najneophodniji - Nemanji Radonjiću.

"Igrao sam sa mnogima koji su kasnije napravili velike karijere. Dogurali do reprezentacije i proslavili se u bogatim evropskim klubovima. Ali, takav talenat nisam sreo u svom životu! Nemanja Radonjić poseduje predispozicije jednog Kristijana Ronalda. Svi su mi govorili da je čudo, ali nisam verovao dok ga nisam video. Ljudi, to je neverovatno šta taj dečko ume sa loptom! Tužno je da igrač takvog potencijala ne napravi vrhunsku karijeru. Pokušao sam da mu priđem, da ga posavetujem. On je sjajan momak. Nije zao. Ali, u glavi još nije sazreo na pravi način. Nadam se da nije kasno. Što pre shvati da neke stvari, bolje za njega".

Priča o Nemanji i tužnoj ulozi srpskih trenera...

Ne neke. Tačno ovih pet!

Svi imaju moralnu obavezu da ostave zavete.

Naročito oni sa "bankom" (desetkom) na leđima.

KOLUMNA O "DESETKAMA"

Strast. Radost. Hrabrost. Uspeh. Žrtva.

Od Bađa za Nemanju i sve buduće generacije.
-------------------------------------------------

SVE KOLUMNE NEBOJŠE PETROVIĆA

Veliki Roberto Bađo. Jedini Italijan koji je tresao mreže na tri Svetska prvenstva. Zlatna lopta ’93. Vicešampion planete ’94.

Rafaelo svetskog fudbala nije tek tako otišao u fudbalsku penziju. Za razliku od većine svojih kolega, ostavio je nešto u amanet.

"Svakako da me 20 godina iskustva ne čini učiteljem života, ali mi daje obavezu da mislim na buduće generacije. Znam da deca ne vole savete. Nisam ih ni ja voleo kada sam bio njihovih godina. Ipak, moram da im se obratim. Onako, bez trunke arogancije. Pozivam ih da ozbiljno shvate PET ključnih reči za uspeh u karijeri".

"Bađo je deo fudbalske istorije i svaka njegova misao ima izuzetnu težinu", kaže za MONDO Igor Matić, nestrpljiv da čuje zavete koje je "Mali Buda" (kako je glasio nadimak Bađa) ostavio mlađim naraštajima.

"Na početku karijere, najkorisnije savete dobio sam od starijih igrača. Svog kuma Dragana Mladenovića, Ljubiše Rankovića, Dejana Ilića i u Francuskoj od Zorana Jovičića. Svi su bili lideri na terenu i pravi primeri za nas mlađe u ekipi".

Bađo je za mnoge najbolji italijanski igrač svih vremena. Jedan od najvećih u istoriji fudbala. Desetka. Genije. Maestro sa darom od Boga.

Deco, slušajte i pamtite. Samo uz pomoć ovih vrlina, možete do vrha.

Pre svega, STRAST.

"Nema života bez strasti. Nju možete naći isključivo u vama samima. Ne slušajte one koji žele da utiču na to što čuvate u sebi. Strast takođe možete da prenesete na druge", govorio je Bađo.

"Ako nemaš strast i želju za fudbalom, ne možeš da uspeš i napraviš karijeru", komentariše Matić prvi zavet Roberta Bađa i nastavlja: "Meni je od malih nogu samo lopta bila u glavi. Zbog nje sam zapostavio mnoge druge stvari u životu. I sada, u poznim godinama, čekam treninge sa istim žarom kao na prvoj prozivci u petlićima".

Zatim, RADOST.

"Radujte se onome što radite, jer to znači da ste uspeli u životu. Sećam se radosti na umornom licu svog oca i u osmehu svoje majke u trenucima zajedničke sreće. Dok smo svi skupa, nas desetoro, sedali uveče za sto da večeramo. Upravo ta radost stvara utisak ispunjenosti onih koji svoj život žive punim plućima" (Roberto Bađo).

Matićeva opaska na ovo je ovakva:

"Nikada se ne bih bavio poslom koji ne volim. Nema tog novca koji može da zameni draž pobede. To su emocije koje teško možete da doživite van fudbalskog terena. Najradosniji trenutak moje karijere je trijumf u finalu Kupa sa Čukaričkim. Taj trofej je bio kruna jedne sezone na vrhunskom nivou. Više me je ispunio čak i od plasmana u finale Evropskog prvenstva za mlade 2004. godine. Moja porodica nije bila tako brojna kao Bađova, ali sam takođe imao bezrezervnu podršku oca, majke i sestre. Njihovi osmesi su me gurali napred i ulivali mi energiju da uspem".

Na trećem mestu, HRABROST.

Bađo kaže: "Od izuzetne je važnosti da budete hrabri i da naučite da živite verujući u same sebe. Morate da shvatite da su greške i problemi prirodna pojava i sastavni deo sporta. Bitno je samo da im ne dozvolite da utiču na vaše raspoloženje. Najvažnija stvar je da se osećate zadovoljnim jer ste pružili maksimum i dali sve od sebe. Na vaš način i na osnovu vaših kapaciteta. Gledajte u budućnost i napredujte".

A Matić dodaje:

"Bilo je uspona i padova. Ja sam veliki emotivac, veoma posvećen fudbalu. Uvek sam verovao u sebe i bio sam hrabar. Bez toga je uspeh nezamisliv. Čovek nije ni svestan svojih kapaciteta. Samo jak karakter ume da se nosi sa teškim trenucima u karijeri. U Francuskoj sam imao psihologa u klubu i smatram da je njegovo prisustvo neophodno u modernom fudbalu"..

Tu je i USPEH.

Bađov moto: "Ako sledite strast i radost, onda možete da razmišljate i o uspehu. To je kategorija za koju se veruje da je ostala jedina prava vrednost savremenog društva. Ali, šta zaista znači imati uspeh? Za mene je to realizacija svega onoga što vi zaista jeste. Na način za koji vi procenite da je najbolji. To važi za jednog fudbalera, ali isto tako za jednog farmera, jednog stolara, jednog poljoprivrednika ili jednog pekara".

Matićev doživljaj uspeha je ovakav: "Fudbal nikome nije ostao dužan. Koliko mu daš, toliko ti vrati. Bilo je perioda kada sam vukao pogrešne poteze, ali kada vratim film, moram da budem zadovoljan postignutim u karijeri. Svi mi možemo više. Bitno je da sam ostvario sve ono o čemu sam u detinjstvu maštao".

I na kraju, ŽRTVOVANJE.

Ovo je bio "pakao" Roberta Bađa: "Doživeo sam nekoliko teških povreda kolena koje su me lomile tokom karijere. Izborio sam se sa bolovima pre svega zahvaljujući žrtvovanju. Moram da vas podsetim da reč ’žrtvovanje’ uopšte nije ružna. Žrtvovanje je esencija života. Vrata kroz koja prođete da biste shvatili njegov smisao i suštinu. Mladost je period koji koristitite za oblikovanje svoje ličnosti. Godine koje trenutno živite su od neprocenjive važnosti. Od njih zavisi i vaša starost. Ne verujte u cilj do koga ste došli bez žrtve. To je iluzija. Samo trud i naporan rad predstavljaju komponente za izgradnju mosta između snova i realnosti".

Matić, srećom, nije imao takvih problema:

"Vrhunski sportista mora da se pomiri sa žrtvom. Moja karijera traje od ’98 i za razliku od Bađa nisam imao nijednu ozbiljnu povredu. Ali, bilo je drugih odricanja. Od kuće, od porodice, od nekih zadovoljstava. Ispaštali su supruga i moja deca. Tek sada kada sam stariji i meni počinje da smeta. Dobru formu dugujem zdravom načinu života. Vodim računa o ishrani, što se ne može reći za neke moje mlađe kolege. Odmor je takođe bitan segment u životu profesionalnog sportiste. Možda i važniji od samog treninga“.

Nema više. Pet je sasvim dovoljno. Ukoliko svakoj posvetite maksimum pažnje. I pod uslovom da ste dovoljno svoji.

Roberto Bađo, čovek koji je "Nastavio da hoda" (posle ONOG promašaja u finalu SP protiv Brazila):

"Celu karijeru sam bio isti onaj klinac sa početka karijere. Dete koje obožava fudbal i koje uveče leže u krevet sa loptom u naručju. Danas sam isti takav. Uz dodatak ovih sedih vlasi u kosi i gomile ožiljaka na licu. Ali moji snovi su i dalje isti. Samo oni koji ulažu trud, imaju pravo na nadu. Zagrlite svoje snove i sledite ih. Neka vam idoli budu oni koji uvek daju maksimum u životu. To je ono što želim vama, isto kao i svojoj deci".

I ONA ČUVENA REKLAMA

Šta sada oseća Igor Matić?

"Ponekad na treningu imam osećaj da mi je 14 godina. To je ta draž koja mi daje snagu da i dalje trajem. Ne razmišljam o kraju karijere. Igraću dok budem uživao u fudbalu. Strast je i dalje prisutna. Možda u lepšem obliku nego ikada do sada".

Mnogo je talentovane dece u Čukaričkom. Nije li titula dovoljan dokaz. Treniraju, slušaju, posmatraju. Upijaju znanje. Pošli su na prireme da uče od starijih. Nema samo onog kome su saveti najneophodniji - Nemanji Radonjiću.

"Igrao sam sa mnogima koji su kasnije napravili velike karijere. Dogurali do reprezentacije i proslavili se u bogatim evropskim klubovima. Ali, takav talenat nisam sreo u svom životu! Nemanja Radonjić poseduje predispozicije jednog Kristijana Ronalda. Svi su mi govorili da je čudo, ali nisam verovao dok ga nisam video. Ljudi, to je neverovatno šta taj dečko ume sa loptom! Tužno je da igrač takvog potencijala ne napravi vrhunsku karijeru. Pokušao sam da mu priđem, da ga posavetujem. On je sjajan momak. Nije zao. Ali, u glavi još nije sazreo na pravi način. Nadam se da nije kasno. Što pre shvati da neke stvari, bolje za njega".

Priča o Nemanji i tužnoj ulozi srpskih trenera...

Ne neke. Tačno ovih pet!

Svi imaju moralnu obavezu da ostave zavete.

Naročito oni sa "bankom" (desetkom) na leđima.

KOLUMNA O "DESETKAMA"

Strast. Radost. Hrabrost. Uspeh. Žrtva.

Od Bađa za Nemanju i sve buduće generacije.
-------------------------------------------------

SVE KOLUMNE NEBOJŠE PETROVIĆA