U Srbiji građani još uvek ne prepoznaju korupciju, većina smatra da je to samo primanje mita. I dalje se korupcija ne prijavljuje – što zbog straha, što zbog nepoverenja u institucije, navodi se u izveštaju Transparensi internešenela.
"Borba protiv korupcije ne daje dovoljno rezultata i zbog toga što mnogi građani, koji se suočavaju sa ovom pojavom, ne poznaju pravne mogućnosti koje su im na raspolaganju. Takođe, poverenje u institucije je i dalje na niskom nivou“, istakao je prof dr Vladimir Goati, predsednik organizacije "Transparentnost Srbija.“
On je naglasio da godinama nivo korupcije stagnira, a da je 40 odsto unutrašnja korupcija.
“Iako su doneti zakoni, promene nema jer oni nisu instant lek. Potrebno je pet, šest godina da oni počnu da deluju. Ono što je zaista veliki problem je to što građani i dalje usko shvataju korupciju - misle da je to mito i isključivo davanje novca."
Goati je, govoreći o trgovini uticajem kao vidu korupcije, rekao da se razmena dva rusursa - "moći i novca" izvodi
tako da je jako teško saznati ko se sa kim i oko čega dogovorio, a pravno gledano sve je u redu" , objasnio je Goati i dodao da kada bude smanjen državni sektor i korupcije će biti manje.
"Kod od građana treba podići svest da je korupcija jako opasna stvar - otrov bez mirisa, ukusa i boje, ali smrtno opasan", upozorio je Vladimir Goati iz TS.
Prema poslednjem objavljenom Globalnom barometru korupcije Transparensi interenešenal u Srbiji se godišnje dogodi najmanje 374.000 neotkrivenih slučajeva podmićivanja radi dobijanja usluga javnog sektora ili zaštite od kažnjavanja.
Barem neko iz 22 odsto domaćinstava koja su imala kontakt sa posmatranim javnim službama je platio mito u poslednjih 12 meseci, dok je broj krivičnih prijava za dela sa elementom korupcije stotinu puta manji.
Ovi nalazi potvrđuju da za našu zemlju i dalje prioritet mora da bude otkrivanje većeg broja slučajeva korupcije, istaknuto je na današnjoj konferenciji za novinare.
TS: Srbija i dalje država visokog nivoa korupcije
Premijer kaže: Uzbunjivači su saveznici Vlade
Kada je reč o razlozima za neprijavljivanje korupcije istraživanje je pokazalo da je dominatan strah od posledica (oko 30 odsto) i to i pored nedavno donetih pravila o zaštiti uzbunjivača.
Čak trećina građana ne veruje da će državni organi ispitati korupciju – 17 odsto ne prijavljuje jer je "korupciju teško dokazati“, 10 nodsto jer "ništa neće biti urađeno“ i dva odsto veruje "da su i sami službenici kojima treba prijaviti korumpirani.“
Interesantan je i podataka da jedna četvrtina i ne zna kome korupciju da prijavi.
Građani ne veruju ni da obični ljudi mogu da doprinesu borbi protiv korupcije. Tek trećina smatra da oni kao individue, kao obični građani mogu pomoći. Ono što je dobro je da približno isti broj smatra da ima moralnu obavezu da prijavi korupciju čiji je svedok.
Željko Ožegović. državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave kaže da je korupcija veliki problem koji pogađa svako društvo i neki put ona ne predstavlja samo davanje novca, već i loše organizovanu upravu, neznanje građana na koji način mogu da ostvare svoja prava.
"Da bismo se borili protiv korupcije, potrebne su dve stvari - transparentnost i informativnost. Poverenje u institucije je, takođe, ključno za smanjenje korupcije", rekao je on i dodaoda slede izmene postojećih ili donošenje novih propisa koji će dovesti do otvorenije i bolje organizovane javne uprave.
SAVETOVALIŠTA ŠIROM SVETA
Zbog svih ovih razloga organizacija Tranasparensi internešenel, koja ima antikorupcijska savetovališta širom sveta, u Srbiji radi više od 10 godina. Do sada je bilo 20.000 obraćanja Savetovalištu, a otvoreno je 5.285 predmeta – to su slučajevi u kojima je bilo osnova za pružanje saveta, prikupljanje dokumentacije.
Najviše otvorenih slučajeva je u oblasti pravosuđa, što je i očekivano, potom u oblasti državne uprave, javnim nabavkama, zdravstvu, obrazovanju.
KAKO PRIJAVITI KORUPCIJU
Savetovalište "Transparetnost Srbija" funkcioniše na sledeći način:
Poziva se broj 0800- 081 081 radnim danima od 11 do 15 časova, a pozivi su besplatni sa svih brojava fiksne telefonije.
Građanin bira da li će ostati anoniman ili ostaviti svoje podatke. Volonteri beleže spornu situaciju, a potom nakon konsultacija sa stručlnajcima upućuju građanin ana to koje korake može da preduzme – sam ili u saradnji sa Savetovalištem.
Takođe, građani mogu da izlože situaciju i slanjem mejla na adresu [email protected].
Moguće je poslati i pismo na adresu Palmotićeva br 31 , 11000 Beograd.
Ono što nekako kod nas ljudi najčešće biraju je lični kontakt, odsnosno zakazivanje sastanka sa savetnikom. Inače, kako je istaknuto na današnjoj konferenciji zastupljeni su svi oblici kontaktiranja sa savetovalištem, posebno je sve više mladih ljudi koji putem elektronske pošte prijavljuju sumnjive slučajeve.
(J.S.)
