Jedna od najkontroverznijih ličnosti novije srpske istorije i danas je podjednako osuđivana i branjena u podeljenoj srpskoj javnosti, iako je od njegove smrti u Haškom tribunalu prošlo 11 godina.
Bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Miloševic umro je na današnji dan pre 11 godina u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala. Podsecamo se kljucnih i zanimljivih momenata njegove dugogodišnje vladavine.
Danas vas podsecamo i na kljucne recenice koje je u svojoj politickoj karijeri izgovorio bivši predsednik Srbije i SRJ, koji je umro u haškom zatvoru tokom sudenja za genocid i ratne zlocine pocinjene na prostorima Hrvatske, BiH i Kosova u ratovima 1990-ih.
"Volim i ja vas" i "Niko ne sme da vas bije" recenice su koje su ušle u svakodnevnu komunikaciju u celom regionu, a mi vas ovom prilikom podsecamo na još njegovih citata koji su zapravo obeležili vladavinu Slobodana Miloševica, (Požarevac, 20. avgust 1941. - Hag, 11. mart 2006.), kao i naše živote...
Neki od njih danas deluju prorocanski, a neki kao potpuna zabluda.
Generacije koje su stasavale tih 90-ih godina vrlo dobro se secaju cuvenih Miloševicevih govora i krilatica koje su nastavile da žive – što zbog originalnosti, što zbog ironije koju i danas izazivaju.
Miloševicevi govori su bili karakteristicni po tome što ih uglavnom zapocinjao sa "Dragi gradani" i završavao ih sa "Živeli."
Opšte je poznat i prepricavan govor koji je Miloševic održao na Gazimestanu prilikom proslave 600. godišnjice Kosovske bitke.
Govor pocinje formulom obracanja uobicajenom u komunistickom svetu: "Drugovi i drugarice", a vec u prvoj recenici kaže ono što komunisticki lideri pre Miloševica nisu govorili - da zemlja u kojoj žive ima srce u jednoj svojoj pokrajini, na Kosovu.
Uspon Slobodana Miloševica poceo je cuvenim "Niko ne sme da vas bije!" izgovorenim na Kosovu polju 24. aprila 1987. godine.
Ove reci zapravo su odgovor na dobacivanje iz mase da ih policija tuce (pošto su želeli da pridu Miloševicu, policija je demonstrante potiskivala palicama).
Da li pamtite 9. mart? Prošlo je 26 godina...
Razlog zašto su ostale upamcene leži u njihovoj višeznacnosti. Neki su "Niko ne sme da vas bije!" doživeli kao Miloševicevo preuzimanje kontrole nad situacijom na Kosovu, neki kao nacionalisticki poklic protiv kršenja prava Srba, a ubrzo je svima postalo jasno da ga je ova kratka recenica katapultirala u politicki vrh.
Kratak odgovor na povike "Biju nas!" izazvao je oduševljenje mase koja je dotadašnjem bankaru i aparatciku, dala vetar u leda.
Ništa manje nije poznato ni ono "Volim i ja vas."
Tog 24. decembra 1996. godine u Beogradu održan je kontramiting "Za Srbiju" u organizaciji SPS-a. Mitingu je prisustvovalo kompletno rukovodstvo vladajuce partije, a pred oko 30.000 ljudi govorio je Slobodan Miloševic.
"Miloševicu, mi tebe ne volimo"
Poruka iz njegovog govora glasila je: "Srbijom nece upravljati tuda ruka", a kad su njegovi simpatizeri poceli da uzvikuju: "Slobo, mi te volimo", lider socijalista i predsednik SRJ odgovorio je: "Volim i ja vas."
Inace, Miloševic znao je i da isprica i vic i da bude opušten u neformalan.
Pogledajte:
SLOBINI CITATI:
U intervjuu za NIN 12. aprila 1991. predsednicima srpskih opština porucio je: "Ako treba da se tucemo, bogami cemo da se tucemo. A nadam se da nece biti toliko ludi da se sa nama tuku. Jer ako ne umemo da radimo i privredujemo, bar cemo znati dobro da se tucemo".
Najzanimljiviji snimci Slobodana Miloševica
"Bitku za Kosovo mi cemo dobiti bez obzira na prepreke koje nam se postavljaju u zemlji i van nje. Pobedicemo, dakle, bez obzira što se i danas udružuju naši neprijatelji van zemlje sa onima u zemlji. A da bitku za slobodu ovaj narod dobija, znaju i turski i nemacki osvajaci." - miting na Ušcu 1988.
"Mi u Srbiji ne pravimo hijerarhiju i ne pravimo gradane prvog, drugog i treceg reda — nama su svi gradani jednaki. Prema tome, vi kao profesori Univerziteta za mene ste potpuno jednaki u politickoj volji kao i svaki seljak širom Srbije ili kao i svaki radnik širom Srbije. Ne može vaše mišljenje biti starije od mišljenja radnika ili seljaka niti, moram to da vam kažem, sasvim otvoreno, smatram ovakvu konsultaciju ili ovakav razgovor važnijim od razgovora sa radnicima u nekom preduzecu ili sa seljacima širom Srbije. Svi zajedno, gradani Srbije, mogu da odlucuju o svojoj sudbini onako, kako oni vecinski smatraju da je ispravno i potrebno za ovu Srbiju" - jun 1992.
"Mi nemamo nesuglasica sa Amerikom. Svi znamo da je NATO najjaca vojna mašinerija na svetu. Mi samo želimo da se prestanu zanimati sa našom zemljom i da se brinu o svojim problemima"- jun 1992.
"Nismo mi banana-republika koja sa stranim agentima dogovara izbore" - TV Beograd, 9. oktobar 1992.
"Srbijom nece upravljati tuda ruka" - 1996.
"Iz dogadaja koji su pratili raspad Jugoslavije i rat na delu njene nekadašnje teritorije, izvukao sam mnoge pouke" - jun 1996.
"Naravno da se teško živi, sankcije su nam i uvedene da bismo teško živeli, ali mi smo pokazali da možemo da odupremo tome i da možemo da živimo i da gradimo svoju zemlju sve bolje i bolje" - decembar 1996.
"Ja sam jednostavno protiv rata. Tamo gde se ja pitam, gde moj glas odlucuje, rata nece biti" - februar 1997.
"Dogovori koje smo postigli otklanjaju opasnost vojne intervencije protiv naše zemlje" - oktobar 1998.
"Nemam ništa posebno za cim bih žalio i savest mi je mirna" - decembar 1998.
"Dragi gradani, smatram da je Narodna skupština Srbije veoma ispravno postupila kada je donela odluku da ne prihvati prisustvo stranih trupa na našoj teritoriji"- BK TV, mart 1999.
"Kada je pocelo bombardovanje pojavile su se izbeglice, naravno kao rezultat bombardovanja, i to svi znaju... Svi beže zbog bombardovanja - Srbi, Turci, Romi, muslimani. Naravno, broj Albanaca je najveci. Svi beže. Ptice beže, divljac beži" - april 1999.
"Ne možemo da prihvatimo okupacione snage, bile one pod zastavom NATO ili UN" - maj 1999.
"Naša zemlja je najdemokratskija zemlja na svetu" - Politika, 16. jun 1999.
"Ni turske, ni austrougarske, ni fašisticke, ni nacisticke ulizice nisu mislili za sebe da su izdajnici vec da su pametni ljudi koji znaju da je interes naroda da preživi pa makar cuceci uz skute strane vlasti umesto da se rve i ratuje sa jacim od sebe" - govor na mitingu u Beranama, 20. septembar 2000.
"Gradani mogu da mi veruju, a i ne moraju da mi veruju. Moja je želja da se u moja upozorenja ne uvere kasno, da se ne uvere tek onda kada bude bilo teško da se isprave greške koje su gradani u svojoj naivnosti, površnosti ili zabludi sami ucinili. Pa ce se te greške teško otklanjati, a neke možda nece moci nikada da se otklone"- govor pred drugi krug izbora, 2. oktobar 2000.
"Dogadaji koji su organizovani za naše izbore su, takode, deo organizovane hajke na zemlju i narod, zato što su naša zemlja i narod barijera uspostavljanju potpune dominacije na Balkanskom poluostrvu"- 2. oktobar 2000.
"U sklopu te politike za rasparcavanje Jugoslavije, Kosovo bi bila prva žrtva. Njegov sadašnji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je prvi deo Srbije sa kojim bi se ona morala da oprosti, ne izražavajuci, pri tom, cak ni nadu da ce joj taj deo njene zemlje jednom moci da bude vracen", takode iz poslednjeg govora Slobodana Miloševica kao predsednika gradanima Srbije 2. oktobra 2000.
U decembru te 2002. Miloševic je dao i ovaj intervju u kom je govorio o svome sinu Marku, o RSK, o Republici Srpskoj, Kosovu, o Srbiji i Jugoslaviji:
------------------------------------------------------------------------
Miloševic je roden 20. avgusta 1941. u Požarevcu, gde je završio gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1964. godine. Maja 1989. izabran je za predsednika Predsedništva SR Srbije. Na prvim direktnim izborima, decembra 1990, izabran je za predsednika Srbije.
Prethodno, na osnivackom kongresu Socijalisticke partije Srbije, 27. jula iste godine, postao je prvi predsednik te stranke obrazovane spajanjem dotadašnjeg Saveza komunista Srbije i Socijalistickog saveza radnog naroda Srbije. Na celu SPS nalazio se do smrti.
Na prevremenim izborima, decembra 1992. ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije.
Miloševic je predvodio delegaciju u kojoj su se nalazila po tri clana iz SRJ i Republike Srpske tokom mirovnih pregovora u Dejtonu (SAD), novembra 1995. godine, nakon kojih je decembra 1995. potpisao Dejtonski sporazum, kojim je konacno uspostavljen mir u BiH.
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:
Pošto je krajem septembra 2000. kandidat Demokatske opozicije Srbije Vojislav Koštunica, na izborima za predsednika SRJ, imao prednost, najava drugog izbornog kruga izazvala je masovni bunt i prevrat 5. oktobra 2000. Miloševic je priznao pred kamerama poraz 6. oktobra.
Prethodno, Medunarodni krivicni sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Srbije (odnosno SRJ), optužnicu protiv Miloševica. Uhapšen je 1. aprila 2001. a izrucen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.
Na sudenju Miloševic se sam branio, a posebno su zanimljivi snimci na kojima su Miloševic i Vojislav Šešelj u haškoj sudnici. Ovo je jedan od njih.
Miloševic je umro od srcanog udara nakon pet godina u zatvoru pedesetak sati pre završetka izvodenja svedoka, 11. marta 2006. godine.
Njegovi posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga u Beograd cetiri dana posle smrti, da bi njegovo telo 16. marta bilo izloženo u holu zgrade Muzeja "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.
Sahranjen je u dvorištu porodicne kuce u Požarevcu, 18. marta 2006.
