Demonstracije su izvele na ulice oko 100.000 ljudi, a po gradu je bilo razmešteno više od 10.000 policajaca.

Izlazak građana na ulice organizovao je Srpski pokret obnove, čiji je lider Vuk Drašković 16. februara 1991. godine proglasom pozvao na demonstracije "9. marta, tačno u podne, na Trgu republike" zbog huškačkog izveštavanja TV Beograd, koja je tada prvi put prozvana TV Bastiljom.

Direktan povod za poziv da "TV Bastilja mora pasti" bio je državni komentar koji je pročitao urednik Slavko Budihna u kome se navodi da SPO sarađuje sa proustaškim i profašističkim režimom u Hrvatskoj.

Glavni zahtevi demonstracija bili su smene direktora RTS Dušana Mitevića i još četvorice urednika - Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova.

Miloševićev režim nije želeo da dozvoli demonstracije, pa je policija blokirala prilaze Trgu i od jutra počela da potiskuje demonstrante, koristi palice, suzavac i vodene topove.


Lideri opozicije su se pred naletom policije sklonili u Narodno pozorište, a sa terase tog zdanja Drašković je demonstrantima izdao komandu "Juriš!"

Tada su počeli žestoki, višečasovni sukobi na ulicama Beograda, a poginuli su maturant Branivoj Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54).

Milinović je kod "Londona" pogođen iz vatrenog oružja kada je policija otvorila vatru ka grupi demonstranata, dok je Kosović stradao bežeći od demonstranata posle pada sa visine od pet metara kod "Beograđanke".

Centar grada bio je opustošen, a u sukobima demonstranata i policije je povređeno je 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi, među kojima i Drašković.

Tog dana je policija nasilno zabranila rad Radija B92 i cenzurisala televiziju Studio B.

Miloševićev zahtev za zabranu zbog "pristrasnog izveštavanja i uznemiravanja javnosti", sproveo je ministar policije Radmilo Bogdanović.

Uveče su ulice bile potpuno puste, policija je tokom noći hapsila na desetine demonstranata, a u večernjim časovima u centru grada su se, prvi put posle Drugog svetskog rata, a da nije bila reč o paradi, pojavili tenkovi.

EVO ŠTA KAŽE DRAŠKOVIĆ 26 GODINA KASNIJE

Učesnici velikih devetomartovskih demonstracija 1991. u Beogradu upisali su se u trajne i najsvetlije stranice istorije savremene Srbije, izjavio je danas lider SPO Vuk Drašković koji je predvodio te demonstracije.

"Pobuna protiv tadašnjeg režima komunističkog jednoumlja, terora i propagandnog trovanja srpskog naroda mržnjom prema drugim narodima u Jugoslaviji i demokratskim državama Zapada, koja je pokrenuta 9. marta 1991, trajala je narednih skoro deset godina", naveo je Drašković u pisanoj izjavi.

Smatra da otpor devetomartovske Srbije, na žalost, nije sprečio krvavo ubistvo Jugoslavije i poništavanje pobedničkog 20. veka Srbije, ali je odbranio i Srbiju i srpski narod od istorijske optužnice da su ćutali pred zločinima i zločincima ili da su ih podržavali.

Drašković kaže da 9. mart podstiče i ogorčeno sećanje na 5. oktobar 2000. godine, kada su "prodani ideali decenijskog otpora zlu, tako što je oboren samo Slobodan Milošević, čelnik režima, a njegovi komandanti eskadrona smrti proglašeni za heroje i oslobodioce".

"Od tada pa do danas, traje ubijanje Srbije sa Trga slobode, nezaboravnog 9. marta 1991. Od tada pa do danas, ubija se i sećanje na 9. mart, i pamćenje naroda o zlodelima činjenim u njegovo ime čitavu deceniju", kaže Drašković.