Dok sada pati od viška radnika a manjka poslova, Srbiji bi za 23 godine moglo da nedostaje od 80.000 do 100.000 radnika, upozoravaju ekonomisti. To će, objašnjavaju, biti direktna posledica iseljavanja i smanjenog priraštaja.
Ekonomista Ivan Nikolić je na prezentaciji novog broja časopisa Makroekonomske analize i trendovi istakao da će se broj nezaposlenih sa lanjskih 489.400 smanjiti na 369.200 radnika do 2025. godine, a 2033. godine nezaposlenost će pasti na ispod 100.000.
"Stopa nezaposlenosti će se 2020. godine spustiti na 11,5 odsto, a 2027. godine ispod šest odsto", rekao je Nikolić.
On je istakao da dinamičan ekonomski rast između ostalog zavisi i od kvantiteta i kvaliteta radne snage, njegove obrazovne i starosne strukture.
"Stopa fertiliteta (plodnosti) u Srbiji je 2015. godine iznosila 1,46 i niža je nego 2001. godine kada je bila 1,58. Ta stopa nije dovoljna za zaustavljanje depopulacije", rekao je Nikolić.
On je dodao da se protiv nepovoljnih demografskih tendencija ne može boriti demografskim oružjem, već da rešenja sada treba tražiti u poboljšanju u obrazovanju i prilagođavanju potrebama tržišta rada, skraćenju dužine studiranja i ranijem zapošljavanju, kao i pomeranju starosne granice za penzionisanje.
"Nemačka će 2050. godine imati 80 miliona stanovnika manje i svesna je tog problema pa zato i prihvata migrante, iako možda nisu kakve bi želela, ali nema alternativu", rekao je Nikolić.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević istakao je da "svetska populacija raste i da će se stanovništvo preraspodeljivati".
"U istoriji je bilo seoba naroda. Neke zemlje već sada imaju u vidu nedostatak radne snage i dozvoljavaju kontrolisan ulazak doseljenika. Zakoni tržišta deluju i granice je nemoguće potpuno zatvoriti", rekao je Kovačević.
