Pored Fijata i kablova, pravimo i sedišta za Porše

Svi učesnici su istakli značaj automobilske industrije za zemlju kao što je Srbija. Njena ukupna vrednost u našoj zemlji je 2006. godine iznosila oko 420 miliona evra, a deset godina kasnije došla do brojke od tri milijarde evra. U ovoj grani privrede je zaposleno više hiljada radnika, što je svakako pozitivan trend.

Međutim, u ovom trenutku nedostaje veća uposlenost visoko obrazovnog kadra, što donosi trend digitalizacije, kao i proizvodnja delova od strane domaćih kompanija. Tako da ove dve oblasti treba "osvojiti" u narednom periodu.

Upravo je to bila tema visokih predstavnika Fijata, BMW-a i Kije. Oni su predstavili kako se proizvode automobili sa naglaskom na to kako postati njihov dobavljač, što je i cilj mnogih učesnika ove konferencije iz celog regiona.

Francuski Novares, koji ima pogon u Zrenjaninu, kao i nemački Gramer sa proizvodnjom u Aleksincu predstavili su svoje proizvodne pogone i asortiman. Posebno je zanimljiv podatak da se u Aleksincu prave delovi za sedišta koja se ugrađuju u brojne modele Poršea, Jaguara, Folksvagena…

Veoma informativnu prezentaciju održao je Hano Monini iz "mobiliti" sektora kompanije Boš, koja takođe ima pogon u Srbiji, u Pećincima. Reč je najvećem postrojenju ove kompanije za proizvodnju sistema brisača u Evropi.

Monini je predstavio transformaciju automobilske industrije koja se kreće u tri pravca – povezana mobilnost, automatizovana mobilnost i novi sistemi pogona.

Boš predviđa da će do 2025. godine na putevima širom sveta biti 18,5 miliona električnih vozila, od čega će po sedam miliona činiti električni i elektro-punjivi modeli. Ovo je značajan podatak za proizvođače komponenti za ovakva vozila, kao što je Boš.

U narednom periodu nas očekuje sve veći broj povezanih vozila, koja će dovesti do smanjenja saobraćajnih nesreća, a zahvaljujući opštoj povezanosti zastoji bi trebali da se smanje za čak 80 odsto.

Ovo će dovesti i do neverovatnog povećanja protoka saobraćaja, pa je Monin, u polu-šali, rekao kako će Boš uskoro postati "internet kompanija" sa svojim "cloud" rešenjima i nadogradnjom softvera, ali i nadgledanjem vozila preko mobilnih mreža.

Bugati je već "povezao" svoja vozila

Automatizovana vožnja će se razvijati u dva glavna toka. Postojeći modela će dobri unapređenu autonomnost, a uskoro stižu i prva robotizovana vozila, koja predstavljaju prekretnicu u industriji. Dok će automobili za ličnu upotrebu imati oko 15 različitih senzora, radara i kamera, njihov broj na vozilima vez vozača će iznositi i preko 40.

Monini je istakao i da će se ove dve grupe vozila potpuno drugačije proizvoditi. Standardni modeli će se koristiti oko dva sata dnevno. Za razliku od njih, roboti na točkovima će imati dnevni ciklus od 12-18 sati, što znači da će njihov radni vek biti daleko intenzivniji i menjaće se u periodu od jedne do dve godine. Samim tim će morati da prođu rigoroznije testove, koji će zahtevati od proizvođača i drugačiji pristup njima u proizvodnji.

Digitalizacija automobilske industrije bila je u fokusu i Ivana Zekavice iz kompanije Festo, koji je pojasnio šta sve utiče na proces digitalizacije i koje okolnosti su omogućile četvrtu industrijsku revoluciju.

"Digitalizacija je megatrend koji dovodi do postizanja novih nivoa produktivnosti. Virtuelni i stvarni svetovi rastu zajedno i vode ka 'industriji 4.0'", rekao je Zekavica. "Proizvodne operacije se kombinuju sa najnovijim informacijskim i komunikacionim tehnologijama. Digitalizacija dovodi do radikalnih promena u načinu proizvodnje i načinu rada u budućnosti."

U Novom Sadu je prikazan i proizvod koji pripada "budućnosti". U pitanju je "Digital Motion Terminal" (VTEM), digitalno pneumatsko rešenje, koje predstavlja pravu revoluciju.

"Smestili smo 50 proizvoda u nešto sto je ranije bilo jedan. Funkcije se biraju potpuno digitalno. To bi bilo kao kad bi mali gradski automobil transformisao u limuzinu ili SUV." – objasnio je Zekavica. "Ovaj proizvod ima i svoje aplikacije koje mu lako menjaju primenu. Ovo je bilo nezamislivo do pre samo nekoliko godina."

Naučno-istraživački centar RT-RK iz Novog Sada je predstavio neke od svojih dosadašnjih radova, a posebno je bilo impresivno čuti da je ovaj centar radio na razvoju softvera za Audijev sistem zFAS.

Reč je o veoma kompleksnoj platformi za centralizovanu asistenciju u vožnji koja obrađuje signale sa 12 ultrazvučnih senzora za detekciju bliskog okruženja, prednjeg radara za detekciju objekata do 250 metara udaljenosti, senzora zadnjih radara koji prate saobraćaj iza vozila, "top-view" kamere, laserskog skenera koji dostavlja podatke o objektima na udaljenosti do 80 metara, prednje širokougaone kamere koja prepoznaje oznake u traci, pešake i druge objekte. Kombinovanje podataka sa ovih senzora uz kompleksnu obradu podataka u realnom vremenu omogućava bezbednosne mehanizme i autonomnu vožnju.

Pogledajte kako platforma zFAS "zapravo" radi:

Ovaj značajan skup u Novom Sadu pokazao je da je automobilska industrija u Srbija živa i da se razvija u dobrom smeru. Ipak, prema rečima Igora Vijatova iz Automobilskog klastera Srbije, treba biti malo uzdržan jer je većina stranih kompanija došla jer još uvek imamo jeftinu radnu snagu.

"Dobro je što je sve više ljudi zaposleno, ali moramo da razmišljamo kako da zaradimo neku dodatnu vrednost pameću, a ne samo radom." – rekao je Vijatov ekskluzivno za MONDO. "Ipak imam utisak da taj period sada počinje, da je sada neka prelomna tačka kada će početi da se vrednuje domaće znanje u svetskoj automobilskoj industriji. To neće biti brza promena, ali uskoro će početi da dolaze i kompanije koje će sve više tražiti obrazovaniji kadar."

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta automobila, automobilske tehnike, saveta, saobraćaja… pratite u rubrici MONDO Auto, kao i na našoj Facebook stranici – MONDO Automobili.

Svi učesnici su istakli značaj automobilske industrije za zemlju kao što je Srbija. Njena ukupna vrednost u našoj zemlji je 2006. godine iznosila oko 420 miliona evra, a deset godina kasnije došla do brojke od tri milijarde evra. U ovoj grani privrede je zaposleno više hiljada radnika, što je svakako pozitivan trend.

Međutim, u ovom trenutku nedostaje veća uposlenost visoko obrazovnog kadra, što donosi trend digitalizacije, kao i proizvodnja delova od strane domaćih kompanija. Tako da ove dve oblasti treba "osvojiti" u narednom periodu.

Upravo je to bila tema visokih predstavnika Fijata, BMW-a i Kije. Oni su predstavili kako se proizvode automobili sa naglaskom na to kako postati njihov dobavljač, što je i cilj mnogih učesnika ove konferencije iz celog regiona.

Francuski Novares, koji ima pogon u Zrenjaninu, kao i nemački Gramer sa proizvodnjom u Aleksincu predstavili su svoje proizvodne pogone i asortiman. Posebno je zanimljiv podatak da se u Aleksincu prave delovi za sedišta koja se ugrađuju u brojne modele Poršea, Jaguara, Folksvagena…

Veoma informativnu prezentaciju održao je Hano Monini iz "mobiliti" sektora kompanije Boš, koja takođe ima pogon u Srbiji, u Pećincima. Reč je najvećem postrojenju ove kompanije za proizvodnju sistema brisača u Evropi.

Monini je predstavio transformaciju automobilske industrije koja se kreće u tri pravca – povezana mobilnost, automatizovana mobilnost i novi sistemi pogona.

Boš predviđa da će do 2025. godine na putevima širom sveta biti 18,5 miliona električnih vozila, od čega će po sedam miliona činiti električni i elektro-punjivi modeli. Ovo je značajan podatak za proizvođače komponenti za ovakva vozila, kao što je Boš.

U narednom periodu nas očekuje sve veći broj povezanih vozila, koja će dovesti do smanjenja saobraćajnih nesreća, a zahvaljujući opštoj povezanosti zastoji bi trebali da se smanje za čak 80 odsto.

Ovo će dovesti i do neverovatnog povećanja protoka saobraćaja, pa je Monin, u polu-šali, rekao kako će Boš uskoro postati "internet kompanija" sa svojim "cloud" rešenjima i nadogradnjom softvera, ali i nadgledanjem vozila preko mobilnih mreža.

Bugati je već "povezao" svoja vozila

Automatizovana vožnja će se razvijati u dva glavna toka. Postojeći modela će dobri unapređenu autonomnost, a uskoro stižu i prva robotizovana vozila, koja predstavljaju prekretnicu u industriji. Dok će automobili za ličnu upotrebu imati oko 15 različitih senzora, radara i kamera, njihov broj na vozilima vez vozača će iznositi i preko 40.

Monini je istakao i da će se ove dve grupe vozila potpuno drugačije proizvoditi. Standardni modeli će se koristiti oko dva sata dnevno. Za razliku od njih, roboti na točkovima će imati dnevni ciklus od 12-18 sati, što znači da će njihov radni vek biti daleko intenzivniji i menjaće se u periodu od jedne do dve godine. Samim tim će morati da prođu rigoroznije testove, koji će zahtevati od proizvođača i drugačiji pristup njima u proizvodnji.

Digitalizacija automobilske industrije bila je u fokusu i Ivana Zekavice iz kompanije Festo, koji je pojasnio šta sve utiče na proces digitalizacije i koje okolnosti su omogućile četvrtu industrijsku revoluciju.

"Digitalizacija je megatrend koji dovodi do postizanja novih nivoa produktivnosti. Virtuelni i stvarni svetovi rastu zajedno i vode ka 'industriji 4.0'", rekao je Zekavica. "Proizvodne operacije se kombinuju sa najnovijim informacijskim i komunikacionim tehnologijama. Digitalizacija dovodi do radikalnih promena u načinu proizvodnje i načinu rada u budućnosti."

U Novom Sadu je prikazan i proizvod koji pripada "budućnosti". U pitanju je "Digital Motion Terminal" (VTEM), digitalno pneumatsko rešenje, koje predstavlja pravu revoluciju.

"Smestili smo 50 proizvoda u nešto sto je ranije bilo jedan. Funkcije se biraju potpuno digitalno. To bi bilo kao kad bi mali gradski automobil transformisao u limuzinu ili SUV." – objasnio je Zekavica. "Ovaj proizvod ima i svoje aplikacije koje mu lako menjaju primenu. Ovo je bilo nezamislivo do pre samo nekoliko godina."

Naučno-istraživački centar RT-RK iz Novog Sada je predstavio neke od svojih dosadašnjih radova, a posebno je bilo impresivno čuti da je ovaj centar radio na razvoju softvera za Audijev sistem zFAS.

Reč je o veoma kompleksnoj platformi za centralizovanu asistenciju u vožnji koja obrađuje signale sa 12 ultrazvučnih senzora za detekciju bliskog okruženja, prednjeg radara za detekciju objekata do 250 metara udaljenosti, senzora zadnjih radara koji prate saobraćaj iza vozila, "top-view" kamere, laserskog skenera koji dostavlja podatke o objektima na udaljenosti do 80 metara, prednje širokougaone kamere koja prepoznaje oznake u traci, pešake i druge objekte. Kombinovanje podataka sa ovih senzora uz kompleksnu obradu podataka u realnom vremenu omogućava bezbednosne mehanizme i autonomnu vožnju.

Pogledajte kako platforma zFAS "zapravo" radi:

Ovaj značajan skup u Novom Sadu pokazao je da je automobilska industrija u Srbija živa i da se razvija u dobrom smeru. Ipak, prema rečima Igora Vijatova iz Automobilskog klastera Srbije, treba biti malo uzdržan jer je većina stranih kompanija došla jer još uvek imamo jeftinu radnu snagu.

"Dobro je što je sve više ljudi zaposleno, ali moramo da razmišljamo kako da zaradimo neku dodatnu vrednost pameću, a ne samo radom." – rekao je Vijatov ekskluzivno za MONDO. "Ipak imam utisak da taj period sada počinje, da je sada neka prelomna tačka kada će početi da se vrednuje domaće znanje u svetskoj automobilskoj industriji. To neće biti brza promena, ali uskoro će početi da dolaze i kompanije koje će sve više tražiti obrazovaniji kadar."

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta automobila, automobilske tehnike, saveta, saobraćaja… pratite u rubrici MONDO Auto, kao i na našoj Facebook stranici – MONDO Automobili.

Svi učesnici su istakli značaj automobilske industrije za zemlju kao što je Srbija. Njena ukupna vrednost u našoj zemlji je 2006. godine iznosila oko 420 miliona evra, a deset godina kasnije došla do brojke od tri milijarde evra. U ovoj grani privrede je zaposleno više hiljada radnika, što je svakako pozitivan trend.

Međutim, u ovom trenutku nedostaje veća uposlenost visoko obrazovnog kadra, što donosi trend digitalizacije, kao i proizvodnja delova od strane domaćih kompanija. Tako da ove dve oblasti treba "osvojiti" u narednom periodu.

Upravo je to bila tema visokih predstavnika Fijata, BMW-a i Kije. Oni su predstavili kako se proizvode automobili sa naglaskom na to kako postati njihov dobavljač, što je i cilj mnogih učesnika ove konferencije iz celog regiona.

Francuski Novares, koji ima pogon u Zrenjaninu, kao i nemački Gramer sa proizvodnjom u Aleksincu predstavili su svoje proizvodne pogone i asortiman. Posebno je zanimljiv podatak da se u Aleksincu prave delovi za sedišta koja se ugrađuju u brojne modele Poršea, Jaguara, Folksvagena…

Veoma informativnu prezentaciju održao je Hano Monini iz "mobiliti" sektora kompanije Boš, koja takođe ima pogon u Srbiji, u Pećincima. Reč je najvećem postrojenju ove kompanije za proizvodnju sistema brisača u Evropi.

Monini je predstavio transformaciju automobilske industrije koja se kreće u tri pravca – povezana mobilnost, automatizovana mobilnost i novi sistemi pogona.

Boš predviđa da će do 2025. godine na putevima širom sveta biti 18,5 miliona električnih vozila, od čega će po sedam miliona činiti električni i elektro-punjivi modeli. Ovo je značajan podatak za proizvođače komponenti za ovakva vozila, kao što je Boš.

U narednom periodu nas očekuje sve veći broj povezanih vozila, koja će dovesti do smanjenja saobraćajnih nesreća, a zahvaljujući opštoj povezanosti zastoji bi trebali da se smanje za čak 80 odsto.

Ovo će dovesti i do neverovatnog povećanja protoka saobraćaja, pa je Monin, u polu-šali, rekao kako će Boš uskoro postati "internet kompanija" sa svojim "cloud" rešenjima i nadogradnjom softvera, ali i nadgledanjem vozila preko mobilnih mreža.

Bugati je već "povezao" svoja vozila

Automatizovana vožnja će se razvijati u dva glavna toka. Postojeći modela će dobri unapređenu autonomnost, a uskoro stižu i prva robotizovana vozila, koja predstavljaju prekretnicu u industriji. Dok će automobili za ličnu upotrebu imati oko 15 različitih senzora, radara i kamera, njihov broj na vozilima vez vozača će iznositi i preko 40.

Monini je istakao i da će se ove dve grupe vozila potpuno drugačije proizvoditi. Standardni modeli će se koristiti oko dva sata dnevno. Za razliku od njih, roboti na točkovima će imati dnevni ciklus od 12-18 sati, što znači da će njihov radni vek biti daleko intenzivniji i menjaće se u periodu od jedne do dve godine. Samim tim će morati da prođu rigoroznije testove, koji će zahtevati od proizvođača i drugačiji pristup njima u proizvodnji.

Digitalizacija automobilske industrije bila je u fokusu i Ivana Zekavice iz kompanije Festo, koji je pojasnio šta sve utiče na proces digitalizacije i koje okolnosti su omogućile četvrtu industrijsku revoluciju.

"Digitalizacija je megatrend koji dovodi do postizanja novih nivoa produktivnosti. Virtuelni i stvarni svetovi rastu zajedno i vode ka 'industriji 4.0'", rekao je Zekavica. "Proizvodne operacije se kombinuju sa najnovijim informacijskim i komunikacionim tehnologijama. Digitalizacija dovodi do radikalnih promena u načinu proizvodnje i načinu rada u budućnosti."

U Novom Sadu je prikazan i proizvod koji pripada "budućnosti". U pitanju je "Digital Motion Terminal" (VTEM), digitalno pneumatsko rešenje, koje predstavlja pravu revoluciju.

"Smestili smo 50 proizvoda u nešto sto je ranije bilo jedan. Funkcije se biraju potpuno digitalno. To bi bilo kao kad bi mali gradski automobil transformisao u limuzinu ili SUV." – objasnio je Zekavica. "Ovaj proizvod ima i svoje aplikacije koje mu lako menjaju primenu. Ovo je bilo nezamislivo do pre samo nekoliko godina."

Naučno-istraživački centar RT-RK iz Novog Sada je predstavio neke od svojih dosadašnjih radova, a posebno je bilo impresivno čuti da je ovaj centar radio na razvoju softvera za Audijev sistem zFAS.

Reč je o veoma kompleksnoj platformi za centralizovanu asistenciju u vožnji koja obrađuje signale sa 12 ultrazvučnih senzora za detekciju bliskog okruženja, prednjeg radara za detekciju objekata do 250 metara udaljenosti, senzora zadnjih radara koji prate saobraćaj iza vozila, "top-view" kamere, laserskog skenera koji dostavlja podatke o objektima na udaljenosti do 80 metara, prednje širokougaone kamere koja prepoznaje oznake u traci, pešake i druge objekte. Kombinovanje podataka sa ovih senzora uz kompleksnu obradu podataka u realnom vremenu omogućava bezbednosne mehanizme i autonomnu vožnju.

Pogledajte kako platforma zFAS "zapravo" radi:

Ovaj značajan skup u Novom Sadu pokazao je da je automobilska industrija u Srbija živa i da se razvija u dobrom smeru. Ipak, prema rečima Igora Vijatova iz Automobilskog klastera Srbije, treba biti malo uzdržan jer je većina stranih kompanija došla jer još uvek imamo jeftinu radnu snagu.

"Dobro je što je sve više ljudi zaposleno, ali moramo da razmišljamo kako da zaradimo neku dodatnu vrednost pameću, a ne samo radom." – rekao je Vijatov ekskluzivno za MONDO. "Ipak imam utisak da taj period sada počinje, da je sada neka prelomna tačka kada će početi da se vrednuje domaće znanje u svetskoj automobilskoj industriji. To neće biti brza promena, ali uskoro će početi da dolaze i kompanije koje će sve više tražiti obrazovaniji kadar."

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta automobila, automobilske tehnike, saveta, saobraćaja… pratite u rubrici MONDO Auto, kao i na našoj Facebook stranici – MONDO Automobili.