/tekst: Milutin Vujičić; foto: ilustracija/
Samo u poslednjih 48 sati u medijima ste mogli da pročitate za saobraćajne nezgode koje su se dogodile kod Subotice, Golupca i Klenka - koje su za posledicu imale smrtni ishod.
U toku prošle godine, prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, na našim putevima dogodila se čak 14.231 saobraćajna nezgoda sa povređenim licima, dok je onih u kojima su ljudi izgubili život bilo čak 525.
Još jednom - 525!!!
Takve brojke su izuzetno zabrinjavajuće i sasvim sigurno moguće ih je smanjiti ukoliko se radi na edukaciji vozača, posebno mladih koji su učesnici 40% nezgoda.
Jedan od njih bio je i Milan Mitić iz Požarevca koji je doživeo jeziv udes kao 22-godišnjak što mu je promenilo život, a svoju priču želeo podelio je sa svojim nekadašnjim vršnjacima.
Dan nakon održavanja Svetskog dana sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda, Mitić je gostovao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i podelio je svoje iskustvo sa studentima novinarstva, kako bi ih prvenstveno upozorio na pažnju u saobraćaju, potom i na izveštavanje o saobraćajnim nezgodama koje su često predmet tabloidizacije, ne i edukacije čitalaca.
"Devojke, da ne biste ponovo učile da se šminkate ili čupate obrve - i momci, da ne biste zaboravili kako se brije, nemojte da vozite kada pijete i sve će biti kao i sada!", rekao je Milan Mitić na kraju svog izlaganja tokom kog su mnogi u sali "gutali knedle" i pažljivo slušali.
Ovo je njegova priča.
"Bio sam baš mlad kada sam počeo da konzumiram alkohol. Svi znate da mladi vole da se dokazuju, da u kombinaciji sa alkoholom dolaze u 'ludilo' i tu nastaje problem. Mlad, pomalo lud, znao sam da preteram sa alkoholom i tako sam voleo da pravim probleme ne razmišljajući i eventualnim posledicama. Voleo sam da budem neko bitan u društvu, da se dokazujem, ali sam izabrao pogrešan način da to uradim, pošto sam često sam pod dejstvom alkohol vozio motor ili automobil", prepričao je Milan prisutnima ono što je prethodilo nemilom događaju iz avgusta 2010. godine.
"Pre toga sam doživeo još nezgoda, ali nikada moj život nije bio doveden u pitanje. Bio sam ubeđen da ništa loše ne može da mi se desi, ne samo tokom vožnje, nego i u životu", dodao je Milan koji radi u gradskoj upravi Požarevac i zahvalan je gradonačelniku Banetu Spasoviću kao i drugim kolegama na razumevanju jer vide da njegova obraćanja ljudima daju efekta na smanjivanju saobraćajnih nezgoda.
Ističe da ga je sve to činilo srećnim, bio je tvrdoglav i terao je inat, a da mu je tek sada jasno koliko su roditelji i okruženje bili u pravu. Nije ih slušao, ignorisao je šta su mu govorili oni, a "imun" je bio i na, kako ih on zove, "božje znakove".
Udes u kojem je doživeo teške povrede prethodili su alkohol i "kačenje" sa radnikom obezbeđenja koje je hteo da "istera do kraja", čak i kada motor nije hteo da upali.
"Hteo sam da na motoru odvezem drugara kući, pa da se vratim u lokal i da završim započetu svađu. Bio sam u alkoholisanom stanju, vozio sam tad Yamahu R1, a motor nije hteo da upali ni za živu glavu... Rešio sam da ga po svaku cenu upalim i uspeo sam, mada u tom trenutku nisam bio svestan da je to bio 'božji znak' na koji se oglušila moja 'đavolja upornost'", prepričao je Mitić.
"Uživam u tom ludilu od 170km/h i hoću samo da ostavim drugara kod kuće, pa da se vratim u taj isti lokal. Međutim, nedaleko odatle je bila jedna prodavnica koja je imala veliku tendu sa tri debele grede koje su je držale. Na slikama uviđaja saobraćajne policije vidi se da je motor udario u ivičnjak, a da sam ja glavom te grede polomio. Imao sam samo jednu kacigu koju sam dao drugaru i on je prošao je s teškim povredama, ali ne tako opasnim za život kao ja. Nisam davao značajne znakove života, bio sam na izdisaju, ali su me ipak prevezli u bolnicu u Beogradu".
Ispričao je da je u bolnici "zaveden" kao N. N. lice od 44 godine, iako je tada imao duplo manje godina, pa pola u šali, a pola u zbilji kaže da "ko zna na šta je ličio u tom trenutku" kada je udarcem u pomenute grede probušio i lobanju.
Nastupila je koma od 40 dana i veliki problemi...
"Dešavale su se kompilakcije na plućima, infekcije, bakterije su se 'lepile' na mene, postojala je opasnost od sepse... Kod kuće je stanje bilo užasno, ljudi su se u tišini smenjivali, pokušavali su da se saosećaju sa mojom familijom. Moj brz način života, uživanje u svakom momentu, mladalački nemir, zamenjen je tužnom tišinom dok sam ja bio na aparatima za disanje", prisetio se on.
"Posle nesreće su mu rekli da je jedan u milion pacijenata koji je takvo stanje preživeo. Ostali su duboki i vidljivi ožiljci na taj period života", podvukao je Milan, koji svojim iskustvom želi da natera druge da promene stil života pre nego što im se desi nešto slično.
"Nisam znao koliko jedno obično brijanje može da mi donese sreće. Posle dve i po godine sam uspeo i to. Pre udesa sam bio neko i nešto, mogao sam da imam šta poželim, ali te noći 22. avgusta nestalo je sve. Bila je velika borba i nekim čudom sam uspeo da se izborim za novi život. Ovde sam sada pred vama i govorim vam moja ružna iskustva s nadom da ću dopreti do bar nekolicine vas!".
Dobio je Milan potpunu pažnju studenata, onakvu kakvu bi baš profesori na fakultetu poželeli, a toga je bio svestan i predavač Vladimir Barović uz opasku na kraju da samo ovakva ljudska priča može više da učini i utiče na mlade od bilo kakve prezentacije...
Iako niste bili na predavanju i niste mogli da čujete Milana Mitića kako priča o udesu - nadamo se da će makar i pisana reč uticati na nekog od vas da pazi u saobraćaju!
"Život nema reprizu", poručio je Milan za kraj.
