Vožnja sama po sebi često uopšte nije najveći izvor stresa. Mnogo češće živce podižu drugi vozači - oni koji u poslednjem trenutku menjaju traku, zaboravljaju žmigavac, vuku se putem dok iza sebe stvaraju kilometarsku kolonu ili se usred zelenog svetla pokušavaju setiti kuda zapravo treba da skrenu.
Autoportal je izdvojio nekoliko ponašanja koja među vozačima izazivaju posebno mnogo frustracija, a gotovo svako ko svakodnevno seda za volan može se prepoznati barem u jednoj od tih situacija.
Pogrešna traka pa presecanje preko svih ostalih
Jedan od klasika događa se na raskrsnicama. Vozač prekasno shvati da se nalazi u pogrešnoj traci, a onda umesto da nastavi vožnju i bezbedno se vrati u željeni smer odlučuje da preseče jednu, dve ili čak tri saobraćajne trake.
Još je opasnija varijanta pokušaj vožnje unazad nakon promašenog skretanja. Takvi potezi posebno su rizični na brzim saobraćajnicama i autoputevima, gde drugi vozači teško mogu da očekuju vozilo koje se kreće u potpuno pogrešnom smeru.
Slična situacija nastaje kada se vozač izgubi i odluči da navigaciju rešava usred saobraćajnog toka. Usporavanje gotovo do zaustavljanja, gledanje u telefon i pokušavanje donošenja odluke dok iza njega raste kolona stvaraju nepotreban haos.
Spora vožnja nije problem, ignorisanje kolone jeste
Na krivudavim i brdskim putevima posebno frustriraju vozači koji ne prate šta se događa iza njih. Niko ne mora da vozi brže nego što se oseća bezbedno, ali ako se iza sporijeg vozila formira duga kolona, postoji mogućnost da se na bezbednom mestu propuste ostali.
Posebno iritantna situacija nastaje kada isti vozač, nakon kilometara sporije vožnje, dođe do dodatne trake za preticanje i upravo tada ubrza. Ostalima tako ostaje veoma malo vremena i prostora za bezbedno preticanje, a kolona se ubrzo ponovo formira.
Žmigavac nije ukras
Još jedna navika koja gotovo redovno podiže pritisak jeste korišćenje pokazivača pravca tek nakon što je manevar već započeo. Žmigavac bi drugim učesnicima u saobraćaju trebalo unapred da pokaže šta vozač namerava da uradi. Ako neko prvo počne da skreće ili se prestrojava, a tek potom uključi pokazivač pravca, ostalima ta informacija više gotovo ništa ne znači.
Jednako frustriraju vozači koji zauzimaju levu traku iako ne pretiču, oni koji ubrzavaju čim neko pokuša da ih pretekne, kao i oni koji svaku situaciju na putu doživljavaju kao lično takmičenje. Nekoliko sekundi prednosti tada često postaje važnije od protočnosti i bezbednosti celog saobraćaja.
Najveći problem često je nedostatak predviđanja
Većina ovih ponašanja svodi se na isto - vozač razmišlja samo o svom automobilu i trenutku u kojem se nalazi. Dobra vožnja zahteva i nekoliko sekundi gledanja unapred: pravovremeno prestrojavanje, ranije uključivanje žmigavca, praćenje saobraćaja iza sebe i odluku da se, kada niste sigurni kuda treba da idete, jednostavno sklonite na bezbedno mesto.
Nijedna od tih stvari nije posebno zahtevna, ali njihov izostanak svakodnevno stvara gužve, nervozu i opasne situacije. A verovatno nema vozača koji tokom samo jedne nedelje na putevima nije naišao barem na nekoliko primera sa ovog spiska.
BONUS VIDEO:
